Pedantni hroničari MOS Igara, zabeleželi su da je ova izuzetna i jedinstvena sportska manifestacija na Balkanu, pa i šire, nastala krajem 1953. godine na sastanku zavičajnog kluba studenata Prijepolja u jednoj prostoriji pravnog fakulteta u Beogradu. Tada je za novog presdnika izabran umesto Izeta Čića Savo Kržavac, a po tradiciji sastanak je nastavljen u restoranu „POLET“ ( Na Cvetnom trgu naspram JD Pozorišta) koji je tada, a i kasnije, bio poznat po tome što su mu najčešći gosti bili studenti „tanjeg džepa“: Obrad Cvijović, Cane i Izet Čičić, Časlav Čajo Reljić, Vlasto Purić, Braco Janković, Nemanja Kojadinović, LJubo Kamenko i Savo Kržavac…
Restoran „Polet“ na Cvetnom trgu u Beogradu, gde je nastala ideja o četvoromeču omladine Prijepolja, Priboja, Nove Varoši i Pljvalja. Možda bi trebalalo da postoji neki znak koji bi podsećao na daleku 1953 i nastanak jedne izuzetne sportske manifestacije koje nikakve međe i granice jednog nevremena, nisu mogle razbiti.
Kada su se ljeta 1954.godine okupli studenti u Prijepolju, počeli su sa ostalom omladinom pripreme za prve Igre. Prijepoljski Pljevljak Časlav Čajo Reljić, nam je govorio, da je od svega bilo najviše samo velike želje da se „Fiskulturni tromeč“ održi, gosti lepo dočekaju i obezbede elementarni uslovi za takmičenje. Svega drugog nije bilo sem moralne podrške. Tako je opština Prijepolje dala knjige za osvojena prva mesta i to su bile prve medalje na ovim Igrama…GP Rad dva džaka cementa, Atletski savez Srbije opremu za stoni tenisa, Univerzitetski odbor Saveza studenata Beograda 4.000 dinara…I tako je u Prijepolju 15.jula 1954.godine na skupštini Udruženja studenata doneta odluka da se „Fiskulturni tromeč“ omladine novovaroškog , pribojskog i prijepoljskog kraja održi 7 i 8. avgusta. Zabeleženo je da se pojavilo 160 sportista, studenata iz ova trri grada , a domaćini su goste primili u svoje domove…Takmičili su se samo muškarci u fudbalu , atletici, odbojci i stonom tenisu. Sveukupni pobednici su bili omladinci Prijepolja drugi je bio Priboj a treća Nova Varoš.
Plavo nebo zavičaja… Pljevljaci se na tada popularnoj „Sandžakijadi“ prvi put pojavljuju na 4. Susretima u Prijepolju 09 – 11. avgusta 1957.godine. Slavko R. Dragašević je kao član ekipe Pljevalja sa tada rekordom igra 10,8 bio je prvi na 100.m a sa bratom Dimitrijem Dikom i u štafeti 4 h 100.m 47,8. Da je popularni „Funga“ tada član JSD Partizan a kasnije C. Zvezde i reprezentacije Jugoslavije i državni prvak 1960. na 100 m. 10,3 imao oavkvu stazu, šprinterice, „adidas“ „puma“ i sl …ovekovečile bi ga i svetske sportske antologije. Malobrojni, ali odlični atletičari naslednici Slavka Dragaševića i jedinog PV olimpijca Slaviše Vraneša, Emir Ćatović , Sara Lučić i ostali , ponovili su uspeh , posebno u štafeti 4 h 100 m.(42,73) Sada trener Bude Jestrović ima dobre uslove i za bolje rezultate i za veći broj poslenika „kraljice sportova“ a Pljevlja mogućnost da organizuje i druge sportske manifestacije.
Na tom prvom nastupu sportista Pljevalja, pre ravno 60 godina, zabeležene su i pobede Strujića u skoku uvis, Luke Vukovića u bacanju kugle, košarkaši su bili treći, a Pljevlja posle Prijepolja, druga u ukupnom plasmanu.
Pljevlja su 1960.godine bili prvi put domaćini MOS Igara, i prvi put sveukupni pobednik Fotografija, koja je iapak najbolji svedok vremena koje niko ne može ni zaustaviti ni vratiti, govori šta je sve urađeno na nekadašnjem manastirskom čitluku. Prvi snimak napravio je te 1960. Žarko M. Krezović (1930 – 1973) legendarni planinar, fotograf i poslenik drugih humanih ljudskih zanimanja, a drugi je vrednog i talentovanog Edina Zukovića uz pomoć novih foto –tehnologija tj „drona“ na otvaranju MOSI 05.jula 2017. Hvala im.
Svedok vremena pljevaljskog, Vuko M. Dragašević, jedan od prvih posleratnih predsednika GNO i inicijator gradnje stadiona „Kraj Breznice“ daleke 1948. godine, prisustvovao je sa zadovljstvom i ovom sportskom događaju .
MOSI uglavnom otvaraju i zatvaraju fudbaleri. Evo timova Pljevalja iz 1960 i 2017. godine koji su osvojili prvo mesto. Na fotografiji iz 1960.sleva: Osman Osmo Ć. Mušović, Petar Vrdoljak, Safet Lićko Čakar, Krsto M. Soković Izet Iko A. Hadžović, Ivo Ševčenko, LJubo Mačak Matović, Sadik M. Katana i Tomislav Tomo Žuća M. Knežević. Čuči dr Jugoslav Jugo M. Knežević. Nedostaje desno krilo: verovatno dr E. Suruliz? Sećam se u finalu je pobeđeno Bijelo Polje 3-2 golovima Sokovića i Katane. I foto sa 54 MOSI 2017. pobeda fudbalera Pljevalja pod vođstvom trenera Dragana Lokija Aničića i kapitena Miloša Radanovića.
Sa osmehom u pobede: Miljenice publike koja ih je bodrila do poslednjeg pobedničkog poena. Miodrag Mitek Marković „otac“ PV – odbojke: ćerka Ana Marković. Ivona Džaković, Bojana Bulatović, Jovana Vukčević, Anđelija Milinković, Sonja Svrkota, Tamara Vučetić, Milana Rovčanin i trener Nataša M. Marković. Čuče: Ena Muhović, Katarina Budrak, Teodora Čavić, Danijela Džaković, Marija Bojović i Anđelija Petrović.
Da, „Zlatne veverice“ sa Breznice i jedan zlatni sastav predvođen reprezentativkom Amadeom M. Duraković. Prošlo je više od jedne decenije, ali nisu zaboravljene: Amadea, Ivana, Nataša, sestre Živković, Marija, Nevena, Neda, Maja, Marina, Jelena…Ma koga ja „lentram“ medalja je sigurna!
Pljevljaci su imali izuzetno kvalitetan odbojkaški sastav u kome je igralo pet crnogorskih reprezentativaca: Aleksandar Minić, Simo Dabović, Ivan Ječmenica, Marko Bojić i Blažo Milić. U finalu je pobeđen odbojkaški Novi Pazar, gde je odbojka sport br.1 i čiji je tim ovogodišnji pobednik kupa Srbije.
Igrale su u oslabljenom i u podmlađenom sastavu, ali odlično, borbeno i znalački došle do još jednog MOSI zlata, pod vođstvom trenera Milete Spajića njegovog pomoćnika Neđeljka Peruničića i bodrene svojom poublikom. Inače, „veverice“ sa Breznice su savladale sve svoje protivnice: Stoje s leva: Tijana Ninković, Amra Bajrović, trener Mileta Spajić, Klaudija Baćović, Maja Gajević, Bilja Popović, Marija Šljukić, Anja Pešić i pom.trener Neđeljko Peruničić. Čuče: Iva Karišik, Željka Terzić, Jovana Pavlović, Nataša Radović i Kristina Šarančić.
Bronzani početak i zlatni kraj imala je ekipa košarkaša Pljevalja, koja je u prvoj utakmici protiv odličnog Gusinja, izvojevala tešku i minimalnu pobedu 56 – 54 , najviše zahvaljujući nekadašnjem omladinskom JU reprezentativcu Petru Despotoviću. Posle je tim bio uiagraniji i kvalitet Pljevljaka je odlučo i zasluženo došli do zlatne medalje.
Stoje s leva: trener Borko Brković, Ivan Goločevac, Vladimir Starovlah, Vasilije Knežević, Dejan Bjelić, Marko Gomilanović, Dragoljub Obradović, pom.trener i Rade Petrić. Čuče: Kapiten Ognjen Šestović, Milš Đurišić, Miroslav Damjanović, Miloš Jelovac, Dejan Džaković, Nikola Cupara , Dejan Posuka i Petar Despotović.
A ovo su košarkaši Pljevalja na MOSI 1972. Pljevlja su tada bila treći put domaćin igara. Četvrto mesto: Hilmija Hadžalić – trener, Miki B. Ilić, Lalović, Miloje Jović, Dukić, Bore D.Grujičić. Čuče s leva: Miki Kovačević, Vojkan T. Bojović, Andrija S. Knežević, Radenko S. Pejatović, Boban S. Šaulić,Radoje Gomilanović i Novak K. Damjanović. Sasvim levo, zakasnio da se slika Bajčetić !
Ako ovome dodamo i zlatne medalje fudbalerki Pljevalja, rukometaša, Ružice Maksimović i njenih karate saboraca, Milice Ječmenice sa srebrom u streljštvu, štafete 4 h 100 m. (Emir Ćatović, Milan Nikolić, Luiđi Mazareku i Kristijan Subotić), šahista, planinara i dr. nije ni čudo što je domaćim MOSI 2017. Pljevlja sa 1.645 bodova sveukupni pobednik ove jedinstvene sportske manifestacije mladih na Balkanu pa i šire. Sokolac ( domaćin igara 2019) je drugi a Priboj – domaćin 2018. je treći.
Šta bi bilo ovo pisanje bez rukometaša? Sijali su zlatom i na ovim 54.MOSI. A ovaj snimak sam napravio sa ZORKI – nim aparatom. Pljevlja su još uvek rukometom prvi na sportskoj mapi MOSI a i šire: Daleka 1972. Normalno prvo mesto: Smajo Čengić, Veljko Bojović, Novica Borozan, Zoran Čović, Izet Gec i trner Bećo Durutlić. Čuče: Enes Suruliz, Hilmo Hadžalić i Bido Bojadžić. ( Nisam imao foto rukometaša pobednika sa 54. MOSI!)
Da, ovo je bio jedan deo takmičarskog dela MOSI, o kome je već i bolje i verovatno preciznije pisano . Ali znam , kako bi mi zamerili da ne napišem nešto što me u vreme igara takođe oduševljavalo, što mi je bila i glavna namera, a to su susreti sa dragim zavičajnim drugovima, posebno onim koje godinama nisam video. Moj aparat, uvek me izneveri pa nisam zabeležo suret sa golmanskom veličinom i mojim dragim igračem iz Rudar – Volvoksa Žarkom Lučićem i golmanom koga sam vodio u C. Zvezdu Milošem Radanovićem. Trebao je prihvatiti i doći na Marakanu, pa košarkaši, Minja, Noca, Sanja, Sneža.. Neke moram vaditi iz mog Spomenara za ovo pisanje . Bane, Mirso Delić i Mirso Duraković, Čola, Mići, Nurija…
Kako nemam foto sa 54. MOSI evo jednog iz SC Voždovac na Banjici. Daleka i teška 1994. A ipak, igrali smo fudbal, družili se i u Pljevljima i u Beogradu, bez obzira na sve događaje devedesetih: Prvi red: Zoran, Bane, Raša, Vojkan. Drugi: Mići, Milko, Božo i Nurija. Treći red: Mirso Duraković, Role Rovac, Mirso Delić i Čola. „Džaba“ Zvezdini dresovi i „domaći“ parket. Dva Mirsa, Čola i gotovo!
„Izda“ baterija, pa snimak sa Budom, Draganom „Popom“, Minjom , Nocom, Veskom i dr, iz našeg košarkaškog vremena nije uspeo. Ipak, nešto je zabeleženo : Minja V. Stijepović, Sanja Knežević i pisac ovih redova, nisu propustili ni ove 54. MOSI.
„Damironi“ Čakar sa suprugom i sinom. Čekam njegov povratak u Beograd. Moram priznati, da sam oduševljen njegovim shvatanjima fudbalske igre i svega onoga što donosi dobre rezultate za ekipu. Takvi trebaju fudbalu.
Ma ne samo najbolje desno krilo, a golgeter, u C. Gori, nego i mnogo šire i duže. Prisustvovao sam i njegovoj neodlučnosti na ponude Vujadina Boškova. Drago Kovačević ( u crvenoj majci) i kao igrač i kao trener u Rudaru je odigrao sve velemajstorski. A tek u Sutjesci i pogotovo Budućnosti! Zoran Vraneš, prvi igrač Rudara iz Pljevalja koji je posle MOSI u Prijepolju 1968. zaigrao kao prvi Pljevljak za jedan tim nekadašnj velike „četvorke“ u Parizanu. Od krila, odličan i na beku. I trener prvoligaškog Rudara i istaknuti stručnjak reprezentativnih selekcija Trinidada i Tobaga. Tu je i moj večni i verni drug, odlično krilo naše gimnazijske „Esperance“ Ranko Krsmanović.
Izudin Zika Gadžo, golman Rudara i još uvek rekoreder MOSI na 100 m. 10,6 i jugoslovenski reprezentativac, maratonac Sead Kondo, sportske legende zavičajnih Pljevalja, došli su za ovaj sportski događaj u rodni grad.
Ma pravi gospodin, postao je zaštini znak MOSI. Sportski novinar, reporter i oficijajni spiker Igara Nikola – Noka Bilić i ovoga puta prepoznatljiv i profesionalan kao i pre 30 i više godina u društvu one koja dolazi: Bojane Radanović, kojoj bi komplimente podelila i čuvena Draga Jonaš ! Dobar glas, a i dobru, pravu boju je odabrala.
Bilo je malih problema sa semaforom na košarkaškoj utakmici. Srećom, reši to brzo Vesko Perun ( Neko iz publike dobaci- Ništa bez Peruničića!) i setih se MOSI u Priboju 2004. i ovog dečaka Marka , volontera koji je bez greške pratio rezultat utakmice Pljevlja – Bijelo Polje. Ko bi rekao da je ovo Marko Gudurić! Marona, javi se iz „Fenjera“, kada već nisi iz Crvene zvezde i dođi na MOSI!
A kada su pojačanja u pitanju, odbojkašica Ana Bjelica nije došla jer igra svetsku ligu za reprezentaciju Srbije, Miloš Bojović je bio zauzet potpisivanjem ugovora sa Standardom, a Petar Despotović iz zavičaja nosi zlatnu medalju. Bravo „Despote“! Ma „car“ si!
Možda su 54.MOSI mogle prirediti jednu Izložbu – postavku, učešća Pljevalja na igrama, dok još uvek postoji dosta materijala: fotografija, biltena i drugih publikacija, medalja, majica, raznih reklamnih i drugih rekvizita. A pogotovo savremenika, i aktera MOSI. Jer, nije to samo istorija MOSI već i jednog vremena, ljudi i događaja u njemu, svih nas koji smo na bilo koji način učestvovali u tome.
Kolekconar su zabeležili da je prva značka urađena za 10. igre u Prijepolju 1963. godine. Vreme kada su se skupljale salvete, olovke, privesci, značke, razglednice, ploče…E da je bar bio još mobilni, da nam pokvari sve to!
18. MOSI- Titovo Užice 1971. Pljevljaci u defileu: Mervana, Tanja, Jelena, Mirjana…Neko će prepoznati i ostale učesnike.
Arhiva radi, kada nismo od priče napravli ni jedan snimak: Njih petorica su svakodnevno pratili sva takmičenja na 54.MOSI: Enes Sarvan, Boban R. Obradović, Besko Kazazović, Rasim Čakar i Dragan Damjanović Vidonja iz tima FK Rudar neke 1971. Mijat Šljukić, Haso Ćirlija , Mikica Vukjičić. golmani Srna i Selmanović, R. Dragaš Bjeličko i Asko Hadžalić, čine ovaj sastav Pljevljaka, tada člana crnogorske lige.
O ostalom sa MOSI i o MOSI u nekom sledećem pisanju. Za sada, Pljevlja su podigla nivo igara, dosta visoko, pa će se sledeći domaćini morati dobro potruditi, da im se bar približi, i na terenima a i van njih.
Jesu Pljevljaci bili dobri dmaćini, ali kafu u “ tajm-autu“ video sam i ovekovečio samo na MOSI u Prijepolju 2013.
A ovo je možda najbolji pozdrav sa MOSI iz Pljevalja: Ej, borova šumo mlada, kraj Pljevalja starog grada…A šta bi mladost a pogotovo MOSI da nije svega ovoga, što životu daje lepšu boju i čini ga održivim. Nekome će 54. MOSI ostati u sećanju po rezultatima, nekome po onome što će oni i Breznica samo znati i pamtiti… Sanjaj velike snove i kada se ne ostvaruju!
autor, Vojkan T Bojović
