Odlazak u budućnost košarke

Dušan Kecman, košarkaški VK majstor

Nije  to  nedeljno  veče 29. juna 2014.  godine  u  prepunoj beogradskoj  hali  „Pionir“ Dušan  Kecman igrajući  revijalnu  utakmicu, otišao  u  košarkašku  penziju,  kako  to  neki  novinari  zapisaše. Pre  svega, on  neće  imati  tu  penziju  jer  nije  ispunio  uslove  za  nju,  kao  neki  drugi  igrači  koji  mu  nisu  bili  ni  do  kolena,  a  u  reprezentaciji  su  se  nalazili  po  republičkom i  drugom  ključu.  Ali, to  je  i sudbina  drugih  velikih majstora  ove  igre,  kao  što  je  Radmilo  Mišović. Pišući  nadležnima i  merodavnim, pokušavao  sam  da  objasnim da  Radmilo  nije  osvojio  medalju  za  penziju,  ali  je  kao  i  danas  Dušan  Kecman  osvajao  godinam i godinama generacije   mladih  da  igraju  košarku,  da  se  bave  i  vole  sport,  a  to  je  više  od  svih  medalja, čiji  sjaj  uglavnom  presataje  već  silaskom  sa  pobedničkog  postolja.

Pisac ovih  redova  nije  i  ne  pripada  boji  dresova  i  tima  za  koje  su  igrali  i Dušan  Kecman i  Radmilo Mišović, Mirza Kinđe Delibašić, Dragan Kićanović, Žarko  Paspalj, Krešimir   Ćosić, Dražen Dalipagić, Dejan  Bodiroga, Dražen  Petrović, Saša  Đorđević, Danilović….a  bili  su  moji  košarkaški  idoli, i  nisam  propuštao  nijednu  njihovu  utakmicu,  ma  protiv  koga  igrali,  jer  na  svakoj  od njih   mogao  sam  da  vidiš  neponovljivu  magiju   igre  koja  je  osvojila  svet, i koja  traje  samo  u  momentu  dok  se  igra. Jer  nije  to  ni  pesma  ni  stih, ni  slikarsko  platno, ni  vajarsko  majstorstvo  koje  možeš   okačati  na  zid,  staviti  u  vitrinu , muzej, galeriju i  gledati  svaki  dan !         Lepota  trenutka, koji  se  više  ne  može  ponoviti, bez  obzira  na  velike  tehničke  tj.  snimateljske  mogućnosti  vremena  današnjeg, učinila  je ovu  igru  neizbežnom  na  svim  tačkama  planete  zemlje, košarku  pogotovo.

Zato  Dušan Kecman  nije  i  ne  može  kao  i  svi  spomenuti  i  ne  spomenuti  majstori  Najsmitove  igre   da  budu  penzija i  prošlost. Oni  su  putokaz  i  svetionik  ka  onom   pravom  humanom  sportskom  umeću. Još pre  više  od  deset  godina , na  jednoj  utakmici  Partizana rekao  sam  mom  bivšem  kolegi  iz  banke  i  „Partizanovom „ zaljubljeniku Šuletu,  da  imaju   čarobnu „7“. Njegovih  ubitačnih  8 – 10  koševa uvek  na  vreme  i  za  pobedu,  malo  je  ko  mogao  da  postigne. Kada  se  lomilo neki  su  se  krili  iza  igrača, birali  lošije  pozicije u  strahu  od tog  odlučujećeg  poteza, lopte  od  koje  si  ili  pobednik  ili  poraženi !  Dule  je  to  znao da  radi  majstorski, prepoznali  su  to  ne  samo  onih 6.000  njegović  poštovalaca tog 29. juna, nego   valjda  i  mnogo  više  njih. Mnogi,  samo  nisu  selektori. Ali,  pitomi  lik  ovog  čoveka, koji  je  čitav  prihod  sa  ove  utakmice poklonio  vrtiću „Dečija radost“ u Svilajncu, nastradalom  u  majskoj  poplavi, nije  umanjilo  ni  igrački, a  ne  pogotovo  ljudski  rejting. Igrati  blizu  20  godina  bez  ijednog  ekcesa, isključenja i  sl. prefinjeno,   majstorski, lepršavo je  takođe  majstorstvo  kao  ono  u  Zagrebu, koš sa gotovo  celog terena u deliću 0, 6  sekunde! Zna  Dušan  veliki,  da  je  čovek  bogat  samo  onoliko  koliko  je  darivao  i  pomogao  drugima.  Zato takvi  igrači i ljudi, ne  odlaze  nikad, oni  ostaju  uvek  među  nama, i  kao  uzori  i  kao  veličine  kojima  svako  treba  da  stremi  i  hita. Srećno  veliki  majstore, hvala  ti  na  radosti  i  zadovoljstvu  koju  si  mi  svojom  igraom darovao. Uživaju  sa  svojom  Andreom, Andrejom , Vukom i  svim  svojim  milim  i  dragim .  Iskreno   tvoj.

Pozdrav i  sa  parketa, ali  i  uz zvuk sirene  repriza Zagreba,  samo  sa  pola  terena. To  malo  njih može  i  moći  će !

Kecmanova supruga  Andreja i  sinovi  Andrej  i  Vuk. Daće  Bog  da  neko  bude  i na  tatu.

Pamtiće  ga  i  po  ovom  šutu  preko  celog terena  0, 6 sek. pre  kraja, za  pobedu protiv Cibone  za  titulu NLB  lige 2010.

I  samo 48  sati  kasnije, napravili  smo  ovaj  snimak  u Beogradu. Kaže: Bojke, da li  ova  trojka  dolazi  u  onih  mojih odlučujićih  9-  10 koševa ? Ma  Dule  ova  je za  1000 !

Prijateljstvo  sa  Bojovićima  nastavljeno  i  na terenu. Dali  hiljade  koševa  a  jedva  nekoliko  nastupa  u  reprezentaciji !

Progledao  i  Beograd, manje  će  biti  bratske mržnje, ali  pravog  rivaliteta i sportskog  navijanja može.

autor, Vojkan T Bojović