Vaše priče …
Pre 69. godina osnovano je Sportsko društvo Crvena zvezda Beograd akcijom omladinaca Ujedinjenog saveza antifašističke omladine Srbije, a pokretači su bili Zoran Žujović, Slobodan Ćosić, Ljubiša Sekulić, Dušan Bogdanović, Nebojiša Popović, Svetozar Gligorić, Milovan Ćirić…Prvu utakmicu odigrala je 04.marta 1945. godine protiv Prvog bataljona Druge proleterske brigade i pobedila sa 3:2 (2:0). Zvezda je rasla iz godine u godinu, pa je 1948. godine osvojen prvi Kup od ukupno 24. koja danas krase vitrine kluba. Godine 1951. osvojena je prva titula prvaka tadašnje Jugoslavije od ukupno 25 do ove 2014. Ipak najdraži i najveći trofej crveno beli su osvojili u Bariju na stadionu Sv. Nikola 29.maja 1991. protiv francuskog prvaka Marseja. Bilo je 0:0 i u produžetku takođe, a onda penali. Prvo Robi pogađa, desno poluvisoko..onda Stojanović brani šut Amorosa, presudno, odlučujuće, Binić, Mihajlović i na kraju Darko Pančev po sredini gola cepa mrežu. Tačno u 22. sata i 14. minuta Zvezda je prvak Evrope…Stojanović, Jugović, Marović- Šabanadžović, Belodedić, Najdoski – Prosinečki, Mihajlović, Pančev, Savićević(Stošić) i Binić. A kada krene na dobro, onda se osvaja i 08.12.1991. Tokio, pada u tituli za svetskog prvaka i Kolo – Kolo sa ubedljivih 3:0 ! Jugović i Pančev! I trebalo je to preseći, sankcijama, ratom u kojem kao i uvek prva gine istina i nevini. Uništenje Zvezde traje i dalje kao i svega na ovim prostorima. Danas se Zvezda u sećanjima na te čuvene devedesete, brani i brine kako da pobedi Javor i Donji Srem. Kako su siromašni oni koji nisu gledali majstorije igrača tog vremena, jednog Štrausa sa Miljacke, Princa sa Neretve, braće Seada i Safeta Sušića, šampionsko Sarajevo sa Antarom, Musemićem, Šiljkutom, Prodanovićem, Prljačom… Nije bilo tima koji nije imao nekog čarobnjaka, Dračić u Zagrebu, Renić u Čeliku, Oblak u Olimpiji, Pantelić, Trivić, Takač u Vojvodini, Anto Miročević, Vujović u Budućnosti, Sloboda sa Mulahasanovićem, Hukićem, Željo sa Škijom Katalinskim, Hajduk sa Žungulom, Šurjakom, Đorđevićem, Buljanom.. Ko se nije radovao golu Ktalinskog u Frankfurtu protiv Španije ili Karasijevom u Atini protiv Grčke, Radanovićevom u Splitu protiv Bugarske… A ja sada ne mogu da nabraojim ni deset njih iz Zvezde i Partizana koji bi bar malo ličili na Šekularca, Džajića, Pižona. Piksija, Savićevića…ili one iz Partizanovih beba Kovačević, Galić, braća Čebinac, Jusufi, Šoškić, pa Moca Vukotić, Mance. Mijatović….To se ne može ni porediti ni dočarati, jer ta igra traje u trenu, i ništa se ne može vratiti, ponoviti..Šta se tu dogodilo? Stanujem na jednu tramvajsku stanicu od Marakane i JNA a već više od deceniju ne idem ni na jednu utakmicu…Ovo pisanje je sada samo sećanje na Crvenu zvezdu njenog redovnog člana br.44369 od 09.9.1959. sa urednom plaćenom članarinom više od pedeset godina. Jer ja sem te knjižice imam još samo dve : zdravstvenu i radnu. Navijač koji osim crveno- bele voli i boje drugih timova u kojima igraju majstori, legende, Štrausi, Prinčevi… Oni zbog kojih se trči na stadione, beži sa posla i škole, e toga više nema. Fudbal je postao nešto mnogo mnogo manje od igre i viteškog nadmetanja. Crvena zvezdo, zasijaj starim sjajem, nije ti lako ali nedaj se, pokušaj na neki drugi način da opet budeš velika i sjajna…Srećan ti rođendan tvoj verni , No 44369.
autor, Vojkan T Bojović
