KURTA I MURTA IZ UGLA KONJA (predizborna provokacija)

Iz ugla konja, i Kurta i Murta su isti, oni koji jašu.

Taj isti konj polako lipsava, dok se oni smjenjuju…

A konj ko konj, trpi i nosi teret. Njemu je sve jedno ko ga jaše, teret je teret… Ali od silnih jahanja i tereta, konj se opterećuje, jer se na njega tovari sve ono što ide uz Kurtu i Murtu, sav njihov inventar i njihovi Murtići i Kurtići. A tek što konja opterećuju jahačeve podrepne muve, koje zvrndaju oko jahača i konjskog repa, dosade žive, kojih se konj ne može otarositi, a koje uz sebe jahači privlače svojim jahaćim položajem. Jahač, Kurta i Murta, su jedinke, ali tih podrepnih muva sijaset, svi hoće da budu, ako ne na konju, bar oko njega. Da mu se prikače, život da mu zagorčaju.

A konj ko konj, trpi, vuče i ponekad zarže demonstrativno. Ponekad posustane, al ga brzo uzdama i mamuzama pokrenu. Da se konj pita, stao bi još ranije, da malo odmori, da predahne, al od njega se traži konjska snaga, da vuče i da pogura sve one koji jašu, što se kače i što smetaju konju da mirno ide. Od tog silnog tereta konj ne kasa, već se vuče kao raga.

„Dokle će ovako“, pita se konj.

„Dotle, dok je konja i konjskih snaga, eto dokle…“

Kurta sada jaše, a Murta mu se sprema. Kurta neće sjahati, zato što mu se više ne jaše, nego zato što se Murti malo jaše. A da bi Murta jahao, mora da zagorča život Kurti, kako zna i umije. Dok se smjenjuju, ni konja ne osedlaju, nit mu promjene potkovice. To će onaj sledeći koji bude jahao. Nijedan domaćin tako ne postupa prema svom konju, kao oni. Onaj drugi dok ne uzjaše, i drvlje i kamenje na onog koji trenutno jaše. Dok ne uzješe i on, a kad uzjaše bude često teži za konja, od predhodnka. Više tovari i opterećuje konja, više ga mamuza. Valjda se takmiče, ko će više tovara nabaciti na već oslabljena pleća konjska.

Kurta i Murta nijesu u krvnom srodstvu, ali se mnogo liče. U današnje vrijeme su često i saveznici, ne jašu istovremeno, smjenjuju se, a često su na strani suprotnoj od konjske. Često i drže jedan drugoga, jer se ne zna kad će koji jahati, a dobro je biti uz jahače, pa makar i ako su iz suparničkog konjičkog kluba. To su najpoznatiji džokeji naših prostora, koji kao takvi samo mogu da se takmiče u našim disciplinama, jer su u drugim civilizovanijim zemljama te discipline iščezle. Ali mi čuvamo tradiciju…

I tako… gura se nekako, al to samo konj zna kako. A zna pomalo i Sizif, al on ima druga posla sad.

Činjenica je jedno… neće nestati ni konja ni konjskih snaga, a ni Kurtinih i Murtinih sinova.

(svaka sličnost i prepoznavanja subjekata i objekata u priči nijesu slučajna, već namjerena SAMO onima koji se sami prepoznaju)

autor, Vaso Knežević