Izuzetno je cijenjen u narodnoj medicini jer sprječava avitaminozu, liječi sluzokožu organa za varenje, a rasol pomaže i kod hroničnog zatvora i kašlja
Zimu bez kupusa (Brassica oleracea) u našem narodu malo ko može da zamisli. Svež, ukišeljen, kao salata, podvarak ili sarma, kupus je sastavni deo srpske kuhinje. Sadrži najvažnije elemente za održavanje biološke ravnoteže organizma, vrlo su zdravi i kiseo kupus i rasol, ali je sirovi zdraviji od kuvanog.
U ponudi je mnogo vrsta – zeleni, crveni, savoj, kineski kupus “pe tsai” ili “bok shoi”. Svim vrstama zajednička je niska kalorijska vrednost, bogatstvo vitaminom C i zaštitnim materijama iz grupe indola, koje snižavaju aktivne koncentracije estrogena koje utiču na pojavu tumora dojke.
Što se tiče vitamina C, važnog antioksidansa za jačanje imuniteta, dovoljna je samo šolja iseckanog kupusa da bi se zadovoljile dnevne potrebe organizma. Sadrži i obilje vitamina B kompleksa, beta karoten, kao i minerale kalcijum, kalijum, gvožđe. Kupus sa crvenim listovima sadrži više vitamina nego onaj sa zelenkastim. A pošto je bogat vodom i biljnim vlaknima posebno se preporučuje osobama sa viškom kilograma i onima koji imaju problema sa varenjem.
Zbog lekovitih svojstava koja poseduje kupus je vrlo cenjen u narodnoj medicini. Zna se da sprečava avitaminozu, leči sluzokožu organa za varenje, dok rasol pomaže kod hroničnog zatvora. Da bi se uspostavio dobar rad creva dovoljno je uzimati dve do tri kašike rasola pre svakog obroka. Sa druge strane, topla supa od kupusa olakšava iskašljavanje i smiruje nadraženost dušnika. Za malokrvne osobe preporučuje se sirov kupus ili kuvan na pari, jer sadrži obilje neophodnih mineralnih materija, vitamina i hlorofil.
Da bi se sačuvale sve korisne materije, kupus je najbolje jesti svež ili pripremljen na pari. Ako se kuva, proces treba da traje što kraće, jer će tako zadržati boju i svojstva, a neće osloboditi neprijatan miris.
Ovo povrće treba jesti što češće zbog njegove visoke biološke vrednosti. Pristupačniji je od južnog voća koje po korisnim sastojcima može prilično da zameni.
KISELI KUPUS
Dobar kupus je onaj koji nema velika rebra, a tanki listovi su mu savijeni u tvrdu glavicu. Prilikom kišeljenja treba obratiti pažnju da bude čvrst, da glavice budu srednje veličine.
Kiseli kupus se priprema tako što se glavice očiste od spoljnih listova, koren izdubi ili zareže, a onda složi u bure i nalije hladnom vodom, najbolje izvorskom ili bunarskom. Ustaljeno je pravilo da se u 100 kilograma kupusa stavlja tri kilograma soli, tako što se prvo so rastvori u vodi, a zatim preliva kupus.
Napunjeno bure pritisne se kamenom koji ne nagriza so i ostavi pet do šest nedelja, uz pretakanja dva puta nedeljno.
Kod hroničnog kašlja rasol odlično pročišćava bronhije ako se uzima jedna supena kašika na svakih pola sata, četiri do šest nedelja. Kod plućnih bolesti delotvoran je sok od crvenog kupusa, dok sirovi kupus otklanja anemiju, nesanicu, depresiju i neuroze.
SOK OD SVEŽEG KUPUSA
Sok od svežeg kupusa delotvoran je za čir na želucu. Priprema se tako što se isecka pola kilograma kupusa, samelje, malo posoli i ostavi da odstoji.
Nakon toga se procedi kroz gazu i drži u frižideru. Sok se pije između obroka, a ako izaziva smetnje prilikom varenja, treba da se pije sat vremena posle jela.
Pre obroka treba popiti čaj od kamilice u koji je dodato malo kima.
(novosti.rs)
