JP „Vodovod“ traži povećanje cijene vode od 23 odsto

Evropljani nezadovoljni privatizacijom komunalnih preduzeća

Cijene skočile a ulaganja nema

Ukoliko traženo povećanje cijene vode od 23 odsto bude odobreno, kubik vode koštaće 0,48 evra za fizička, i 1,41 evra za pravna lica, bez PDV. Direktor JP „Vodovod“ Milan Lekić kaže da je povećanje cijena nužno, da ne bi došli u situaciju da ostanemo bez vode, a radnici bez zarada.

-Cijene vode u Pljevljima gotovo su najniže u Crnoj Gori – 0,39 evra za fizička, odnosno 1,15 evra za pravna lica. Tražili smo povećanje da bismo održali prostu reprodukciju, dakle ulaganja sa tim sredstvima nisu moguća – ističe Lekić.

Iskustva zemalja u kojima su komunalna preduzeća privatizovana, kažu da bi građane kubik vode mogao koštati i više, a kvalitet se ne bi poboljšao.

-Privatizacijom javnih preduzeća zemlje u okruženju nisu dobile na kvalitetu usluga, nikakvih ulaganja nije bilo, a cijene usluga su povećane. U Slovačkoj je prije privatizacije 2005. godine kubik vode koštao 0,30 evra, a danas je 1,50 evra. U Italiji je čak održan referendum, i 95 odsto građana izjasnilo se protiv privatizacije. Nezadovoljstvo Slovačke i ostalih zemalja u kojima su javna preduzeća privatizovana, upozoravaju nas da ne napravimo istu grešku i da zajedno sa ostalim zemljama bivše Jugoslavije i EU prikupimo milion potpisa protiv privatizacije, i predamo Evropskoj Komisiji – navodi Slavica Batizić, direktorica zajedničkih službi, učesnica seminara u Slovačkoj na temu „Voda i privatizacija javnih preduzeća“.

Slavica objašnjava da je Evropska komisija zahtijevala prikupljanje milion potpisa, kako se javna preduzeća u ostalim zemljama, među kojima je i Crna Gora – ne bi privatizovala na ovakav način, već najvjerovatnije kroz privatno-javno partnerstvo. Međutim, kako navodi Slavica, učesnici seminara strahuju i da se iz toga krije privatizacija sa sličnim posledicama.

-Predstavnici Slovačke zamolili su nas da upoznamo naše građane, korisnike usluga šta bi dobili privatizacijom. Iskustva prezentovana na seminaru poslali smo na sajt Vlade i Ministarstva, sugestije su dolazile i iz ostalih gradova, pa je najverovatnije zbog toga Zakon o komunalnim djelatnostima koji je predviđao privatno-javno partnerstvo – odložen iz skupštinske procedure – naglašava Slavica.

Slavica smatra i da prelazak iz javnih preduzeća u deoničarska društva nije dobar za radnike. Ona naglašava da je akcionarsko društvo pravedan oblik, kako bi radnici javnih preduzeća dobili akcije, poput radnika Rudnika uglja i Termoelektrane.

Najbolje rešenje za poboljšanje kvaliteta usluga, Slavica vidi u rekonstrukciji čitave vodovodne i kanalizacione mreže, kao u ulici 1. decembar, koja bi se realizovala projektom uz pomoć Vlade, nevladinih organizacija, lokalne zajednice građana, i koja bi pripadala građanima.

– Mreža je dotrajala, imamo cijevi iz perioda Austrougarske, i smatram da je povećanje cijena realno kako bi se kvalitet poboljšao – ističe  Slavica.

Prioriteti u sređivanju vodovodne i kanalizacione mreže su atmosferska kanalizacija koja u velikom dijelu grada nije izgrađena, zatim kvalitetna voda za koju bismo morali izgraditi fabriku za preradu na postrojenjima, što bi zahtijevalo velika sredstva, smatra Slavica.

Dragana Čolović „Pljevaljske novine“ 15.6.2012