Увјерен сам да ће проф. др Весна Братић доказати да није крива и да ће у законитом и транспарентном поступку показати да су све оптужбе против ње неосноване. Вјерујем у снагу аргумената, чињеница и истине.
Посебно је важно да у оваквим ситуацијама поштујемо начело претпоставке невиности, које представља један од темељних стубова правне државе и демократског друштва.
Са забринутошћу примјећујем да се дио јавности, али и поједини медијски простори, односе према овом случају сензационалистички, па чак и злонамјерно, стварајући атмосферу осуде прије него што је поступак уопште окончан. Посебно они из чијих редова су поникли директори школа по систему „терен те препознаје“ у име којих су министри били Бошковић, Стијеповић… за разлику од којих је Весна часна особа лишена користољубља. Не заборавимо и оне тадашње директоре школа који су отпуштали професоре српског језика у Никшићу и Херцег Новом.
Непримјерено је наслађивати се привођењем универзитетске професорице, особе која је свој професионални и академски рад годинама посвећивала образовању.
