Није спорно да је градска котларница, заједно са Термоелектраном Пљевља и индивидуалним ложистима загађивач ваздуха и да се ова питања морају хитно ријешити.
Међутим, извршење рјешења у условима изузетно ниских температура, узроковало би штету у комплетном топловодном систему, не само у односу на ДОО“Гријање“ већ и станаре. Конкретно, постоји висок степен вјероватноће да би дошло до пуцања топловодних примарних и секундарних цијеви. Друго, у периодима празника нарочито, грађани би остали без гријања, што је такође утицај на здравље. Зато је одлагање извршења, компромисно рјешење.
Упориште у одлагању извршења у оваквим околностима стоји у члану 41 закона о инспекцијском надзору „Изузетно, извршење рјешења може се одложити до доношења одлуке по жалби, ако то природа односа дозвољава, ако се одлагање не противи јавном интересу и ако би извршењем рјешења наступила штета за субјекат надзора“. Неспорно је да ДОО“Гријање“ обавља дјелатност од јавног интереса и да би наступила несагледива штета. Наравно, није спорно и то да је котларница загађивач, али се њено елиминисање мора извршити постепено, а не нагло. Свакако у грејној сезони 2026/27 не би смјела нипошто да ради без стогих техничких стандарда и улагања у опрему. Тражићемо да се из буџета општине усмјере средства за додатну техничку опрему, уз паралелно очекивање да ће држава успјети да реализује свој дио посла у дијелу пројекта топлификације, након што је ЕПЦГ реализовала И фазу као свој дио обавеза, док је неопходно да општина искористи 2026 за хитно ширење секундарне мреже, од пројектовања до извођења радова.
Јер интерес мора бити – И топла и чиста Пљевља. Не само једно. Већ и једно и друго заједно.
