Весна Братић је на слободи, тачније браниће се из кућног притвора. Црна Гора је, нажалост, и даље на робији. Питање је, зашто Црна Гора 30.августа 2020.године, након пада режима Мила Ђукановића, није постала слободна држава. И како је дошло до тога да буде ухапшена Весна Братић, универзитетски професор, бивша министарка и један од симбола борбе против тековина режима Мила Ђукановића.
Одговор, само на први поглед, дјелује компликовано, али је у суштини крајње једноставан. Некада смо у основној школи учили да се у Црној Гори налази Скадарско језеро, највеће на Балкану. Додуше комунисти су послије Другог свјетског рата и револуције имали намјеру да га исуше и направе мисир за одгајање пиринча и пшенице бјелице. У то вријеме се на сијелима и игранкама пјевало
„ Хоћемо ли моје злато на Скадарско ићи блато“. На срећу од тог посла није било ништа.
А онда је дошао Мило Ђукановић, као последњи бранилац комунизма, са амбицијом да Црна Гора буде комунистичко острво у Европи. Умјесто тога направио је највећу политичку мочвару, а од Црне Горе приватну државу организованог криминала и корупције.
Многи су повјеровали да је 30.августа стигла слобода. Нажалост, није прошло ни десет дана, а мандатару за састав Владе Здравку Кривокапићу и лидерима нове парламентарне већине је издиктирано седам НАТО заповијести. Био је то услов да би нова власт стекла и међународни ( читај НАТО) легитимитет. То је значило да се у спољној политици не смије мијењати ништа.
У унутрашњој, остају идентитетске тековине Мила Ђукановића. Једино је дозвољена борба против организованог криминала, али по законима Мила Ђукановића, са Миловом полицијом, Миловим тужилаштвом, Миловим судијама и Миловом БИО-ом. Једном ријечју са Миловом политичком мочваром освајати слободу.
Први потез нове Владе морао је бити враћање на посао и рехабилитација 27 професора српској језика из Никшића и Херцег Новог, који су противно тадашњем Уставу остављени без посла, кад су одбили да предају матерњи језик, који је био најава Чиргилице. У држави у којој се није могла ни чистачица примити на посао без бефела ДПС-а, Весна Братић се кривично гони зато што је смијенила не знам колико директора школа, из ДПС-а и његових сателита. Вјероватно су претрпјели и душевне болове, јер су тврдо вјеровали да ће бити директори доживотно.
За одређивање притвора од 30 дана одређен је специјалац судија Сузана Мугоша, која се прославила суђењем у измишљеном Државном удару. Да је Црна Гора слободна и правна држава она би после 30.августа 2020.године, брала брескве у подгоричким плантажама, да никад више не уђе у судницу. Али захваљујући НАТО заповјестима госпођа Мугоша и даље суди, а захваљујући политичкој мочвари овејани криминалци без проблема бјеже из „кућног притвора“. Захваљујући НАТО заповијестима предсједник Владе и предсједник Црне Горе не смију да честитају Сретење, дан државности Републике Србије.
Први корак на путу ослобођења Црне Горе, мора бити објављивање фамозних 7 НАТО заповијести. А онда се вратити Божијим заповјестима и опорукама: Светог Петра Цетињског, Његоша и Марка Миљанова. У супротном и даље ћемо се давити,као у живом блату, у Миловој политичкој мочвари.
