Kolektor za preradu otpadnih voda koji je napravljen prije nekoliko godina u pljevaljskom selu Židovići skoro je neupotrebljiv, a za njegovo održavanje godišnje Opština izdvaja velika sredstva.
To je “Vijestima” kazao predsjednik Opštine Dario Vraneš, tvrdeći da je to postrojenje jedan od velikih promašaja bivše vlasti koju je predvodila Demokratska partija socijalista (DPS).
“Vlast koju je predvodio DPS uradila je onu skalameriju koja trenutno skoro da ničemu ne služi a koja svake godine proguta ogroman novac. Kolektor je takoreći neupotrebljiv”, rekao je Vraneš.
Prvi čovjek grada pojašnjava da postrojenje trenutno može da tretira samo petinu otpadnih voda, dok četiri petine neprerađeno odlazi u Ćehotinu.
Kao glavni razlog zbog čega se to dešava Vraneš je naveo neodvojenost atmosferske od fekalne kanalizacije, pa ogromne količine vode dolaze u postrojenje.
Kolektor je projektovan je za prosječni protok od od 233,22 metara kubnih po satu, odnosno za maksimalni protok po suvom vremenu od 350, a po kišnom vremenu 525 kubika po satu.
Vraneš je kazao da godišnje Opštinu Pljevlja rad postrojenja za preradu otpadnih voda u Židovićima košta 800.000 eura.
“Zamislite šta bi mi mogli da uradimo sa 800.000 eura, koje guta kolektor, a nije funkcionalan”, rekao je Vraneš.
Pojasnio je da u 800.000 eura spadaju troškovi isplate zarada zaposlenima sa doprinosima, potrošena struja i razne hemikalije potrebne za rad postrojenja.
Vraneš je kazao i da na postrojenju ima viška zaposlenih, za šta je optužio prethodnu lokalnu administraciju.
“Na postrojenju trenutno rade 32 radnika, a trebalo je da je zaposleno 12 radnika, skoro tri puta više. Opština plaća kompetan rad postrojenja i svake godine imamo ogromne troškove, za isplatu zarada, uplatu doprinosa, a veliki su i troškovi struje i hemikalija”, rekao je gradonačelnik Pljevalja.
Vraneš kaže da je prvo u Pljevljima trebalo uraditi rekonstrukciju vodovodne mreže pa tek onda kanalizacione
“U svakoj normalnoj državi prvo se rekonstruiše vodovod, pa kanalizaciona mreža. Kod nas je bilo suprotno. Mi imamo 42 kilometra sekundarne mreže koju je prvo trebalo rekonstruisati pa raditi postrojenje. Ovako imamo situaciju da postrojenje guta novac, a nije funkcionalno”, rekao je Vraneš.
Da bi neometano funkcionisalo postrojenje za preradu otpadnih voda u Pljevljima, potrebno je uložiti više miliona eura u razdvajanje atmosferske od fekalne kanalizacije i smanjiti gubitke na vodovodnoj mreži. Osim novca potrebno je i dosta vremena da bi se ovaj posao realizovao.
Vraneš je prije par dana razgovarao sa predstavnicima PROCON-a iz Podgorice, a na tom sastanku dogovoreno je da se krene u projekat rekonstrukcije kanalizacione mreže u gradu odnosno razdvajanje atmosferske od kanalizacione mreže.
Taj projekat koštao bi oko 19 miliona eura, od čega bi 12,5 miliona eura bili grantovi evropskih fondova. Opština će do 19. januara znati da li će biti podržan projekat.
Vraneš je kazao da bi izrada projekta trajala oko godinu, s obzirom da se radi o obimnom poslu, jer se skoro mora prekopati svaka ulica u gradu, kako bi se ovaj posao odradio. Radovi bi mogli početi tek tokom 2025 godine.
Izgradnja postrojenja za preradu otpadnih voda koštala je šest i po, a glavnog gradskog kolektora oko milion eura.
Glavni kolektor je kompletno grant, dok je postrojenje 3,5 miliona grant Evropske investicione banke, a ostatak su kreditna sredstva Evropske investicione banke.
Postrojenje je trebalo da se završi u aprilu 2017. godine, ali su radovi kasnili zbog čega su bili obavezni da plaćaju takozvane penale u iznosu od deset odsto od ukupne vrijednosti ugovora
Španska kompanija Akvalia koja je gradila postrojenje, prije više od tri godine napustila je postrojenje za tretman otpadnih voda u Pljevljima, skoro godinu prije isteka ugovora.
Kapacitet postrojenja je 42.000 korisnika, s tim što se u prvoj fazi radilo za 28.000 korisnika.
Izgrađena su tri betonska bazena, ukupnog kapaciteta od oko 5.600 metara kubnih, podignuta je tehnička zgrada iz koje se upravlja postrojenjem, kao i administrativna zgrada sa laboratorijom za ispitivanje kvaliteta vode, bioreaktori, primarni i sekundarni taložnici, prostorija za odlaganje i sagorijevanje mulja.
Urađena su četiri odvoda za premošćavanje u slučaju kvara ili zastoja rada postrojenja, kojima bi se voda izlivala u Ćehotinu. Tu je i povratni vod kojim se nedovoljno prerađena voda vraća na početak postupka prerade.
Izvor Vijesti
