Atletski klub Rudar, i pored svih problema, i dalje je jedan od najboljih u Crnoj Gori. Ovaj klub je na pojedinačnom i ekipnom pionirskom prvenstvu osvojio sedam pojedinačnih i osam ekipnoj medalja, što je fantastičan rezultat.
U muškoj konkurenciji Rudar je u ukupnom plasmanu bio treći, ispred Jedinstva, Lovćena, Tare, Berana, Budućnosti, Ulcinja, jedne od tri ekipe Mornara…
Bogdan Borović osvojio je čak pet medalja: zlato u trci na 300 metara, srebro u trci štafeta 4×100 i 4×300 metara i bronzane medalje u trkama na 60 i 100 metara.
Tatjana Mrdak osvojila je srebrnu medalju u trci na 300 metara i bronzane medalje u trkama na 60 i 100 metara.
Nemanja Džaković uspio je da se dokopa srebrne medalje u bacanju kugle, a kao član štafete 4×100 i 4×300 metara Džaković je osvojio srebro. Članovi štafeta koje su osvojile srebrne medalje bili su Ilija Ćuzović i Stefan Džaković koji će se i naredne godine takmičiti u pionirskoj konkurenciji. Prava je šteta što je za malo izmakla medalja Nikoli Ćuzoviću u vorteksu.
Upravo tri godine starija štafeta Mornara 1, zahvaljujući sjajnom Vojvodina uspjela je da u poslednjih 30 metara prestigne Rudar i sustigne prednost iz prve dvije izmjene, štafete iz Pljevalja.
–Radi se o jednojoj sjajnoj generaciji koja ima prostora za napredak. Upornim radom, svakodnevnim treninzima, bilo ih je i po dva dnevno, došli smo do ovog rezultata. Da nije bilo odustajanja zbog korona virusa ovaj rezultat bio i bolji. Ostaje nam još jedan takmičarski dan i siguran sam da će krajnji rezultat biti i bolji. Moram da napomenem da je atletika, pogotovo u pionirskoj konkurenciji, napredovala. U trkačkim disciplinama rezultati su bolji za nekoliko sekundi, a u bacačkim za po par metara. Dugujemo veliku zahvalnost Opštini, Sekretarijatu za društvene djelatnosti, kao i našem dugogodišnjem sponzoru Rudniku uglja, što smo pojavili ovdje u Baru, kazao nam je Jestrović poslije prvog takmičarskod dana.
On je na kraju dodao da je prezadovoljan rezultatima i da je atletika, kao jedini bazični sport koji postoji u Pljevljima, ima perspektivu.
–Žao mi je što, kao nekada nema gimnastike, za plivanje nikada nismo ni imali uslove, ali važno je da smo uspjeli da sačuvamo atletiku jer sada imamo mnogo bolje uslove za treniranje koji će vremenom, nadam se, biti i bolji. Svako dijete koje se bavi atletikom bavi se i nekim drugim kolektivnom sportom i treninge tako usklađujemo. Desi se da provodimo na treninzima i.po nekoliko sati. Međutim svaki minut treninga je važan i moramo ga iskoristi na najbolji mogući način, zaključio je Jestrović.
