Одлука о хапшењу и подизању кривичне пријаве против Драгана Брковића и његових сарадника због пословних малверзација приликом куповине и реорганизације предузећа ХТП Бока представља одређени помак у случају привођења правди овог ДПС тајкуна.
Међутим, да би случај Брковићеве самовоље био третиран на један цјеловит и правичан начин, неопходно је оптужницом обухватити сва непочинства која је дотични контроверзни бизнисмен спроводио на територији пљеваљске општине.
Стотине наших суграђана, заједно са својим породицама, на очиглед цјелокупне црногорске јавности, тужилаштва и судова, годинама уназад, било је изложено невиђеном мрцварењу и неправди. Без плата, елементарне сигурности и живота достојног једног радника у XXI вијеку, посматрали су како бахати Ђукановићев кум арчи пљеваљске ресурсе и фабрике које су стварале генерације, притом, испољавајући незапамћен ниво ароганције.
Неконтролисана сјеча и девастација пљеваљских шума, штетни концесиони уговори који су склапани мимо сваке пословне логике и свијести о заштити државних ресурса, неисплаћене зараде радницима и вишемилионска неизмирена дуговања према држави и Општини Пљевља, представљају биланс Брковићеве пословне хајдучије, због које ће неко морати да одговара.
Вишегодишње функционисање „Вектре“ на територији наше општине, мимо свих законских оквира и елементарно успјешног пословања, је нешто чему коначно мора доћи крај.
Користим ову прилику да подсјетим јавност да је дотични Брковић, различитим махинацијама, успио за багателни износ, да купи и једину фабрику електронике у Црној Гори, у којој је радило преко 40 инжењера. У његово власништво прешле су и многе машине, скупоцијена опрема и огроман комплекс земљишта који се налази, практично, у градској зони. Данас, чувена „Војна фабрика“ представља градско ругло и више личи на ратом разорено подручје, него на некадашњи успјешни производни комплекс, по коме су Пљевља била препознатљива.
На мети Брковићеве пословне грамзивости нашао се и „Грађевинар“. Ријеч је о, својевремено, јединој грађевинској фирми у Црној Гори која је имала затворен круг дјелатности у грађевинарству – од производње грађевинског материјала до високоградње. Иронијом судбине, данас је у некадашњем сједишту Грађевинара смјештено Основно државно тужилаштво, па ето и симболичког повода државним органима да коначно предузму конкретне и јасне активности по овом питању.
Нова српска демократија је у више наврата аргументовано третирала Брковићев пословни вандализам у нашем граду. Међутим, надлежни државни органи су ћутали. Ћутао је и ДПС, као његова матична идеолошко-политичка база, из које је црпио сав свој утицај. Ћутали су и када је, усљед налета своје ароганције, на највулгарнији могући начин вријеђао и некадашњег предсједника Општине Мирка Ђачића, пришивајући за његову личност толико скандалозних епитета које су добро запамтили сви наши суграђани, а које ми овога пута, из пијетета према једној посрнулој, неуспјешној и сада већ бившој политичкој причи у Пљевљима – нећемо наводити.
