Јуче се навршило 17 година од убиства Душка Јовановића, директора и главног и одговорног уредника дневног листа „ Дан“. Ни 17 година није било довољно да се пронађу и правосудно осуде налогодавци и извршиоци овог гнусног злочина, који ће остати тамна мрља у новијој историји Црне Горе. Међутим, не треба се томе чудити, јер га је убила спрега власти и организованог криминала, која је до 30.августа прошле године, беспризорно, одлучивала о животу и смрти сваког грађанина Црне Горе.
Разумије се свако је имао своје разлоге за убиство г.Јовановића, вјерујући да ће тако угасити лучу слободе у Црној Гори. Мафији је сметало писање о њиховим мутним и крвавим пословима, а власт је кренула у припрему за одржавање покраденог и отетог референдума о државно –правном статусу Црне Горе. Био је то једини начин да се за цигло 17 година преломи и прекалеми воља грађана Црне Горе. Потсјећамо да је г.Ђукановић, као предсједник Владе организовао референдум 1992.године, на коме је опција за заједничку државу са Србијом побиједила са 95 % подршке, од броја оних који су гласали. Додуше присталице независне Црне Горе оспоравале су демократски капацитет поменутог референдума тврдњом да се гласало на хаубама аутомобила и у кафанама.
Нема сумње да је било и тога, али свакако није било развода бракова као у Беранама, или куповања волова као у Пљевљима, и још море до тада незамисливих радњи и поступака . Уосталом ако лаже коза, не лаже „Бијела књига“. Због тога је проливена крв Душка Јовановића како би се утегла и дисциплиновала политичка воља грађана Црне Горе. У том циљу су формиране и чувене „црне тројке“, које су под окриљем мрака, пребијале слободномислеће људе, од знаменитог пјесника Момира Војводића до истог Душка Јовановића. Заслуге Веселина Вељовића за њихово формирање и дјеловање свакако треба одмјерити и „наградити“, по одговарајућем члану Кривичног закона.
Има ли наде да се открију налогодавци и извршиоци овог монструозног убиства? У вријеме неограничене власти Мила Ђукановића најтеже је било доказати оно што сви знају. Сада су се ствари промјениле. Довољно је отворити три црне кутије оличене у Милу Ђукановићу, Душку Марковићу и Веселину Вељовићу. Старо је правило, да би се кутије отвориле прво се морају затворити. Разумије се најпаметнији од њих биће заштићени сведок, а друга двојица добиће примјерене казне „ни по бабу ни по стричевима, већ по правди Бога истинога“. А правда је спора,али достижна и мора стићи човјека који је водио „ рат за мир“, а данас је спреман да жртвује мир и изазове грађански рат у Црној Гори, да би сачувао пословну империју , своју , своје породице, кумова и пријатеља. Због тога је најавио наводну одбрану Црне Горе из шуме, због тога формира лажне комите и патриотске савезе, због тога промовише усташку идеологију у Црној Гори.
О карактеру тог патриотизма најбоље свједочи чињеница да брат од ујака Мила Ђукановића потражује, ни мање ни више, него 40 милиона евра од државе Црне Горе, због тога што му је стопирана изградња мини хидроелектране у некој вукојебини на сјеверу Црне Горе. А разлог је, гле чуда што и сељани који живе у тој вукојебини, желе да живе живот достојан човјек у трећем миленијуму.Тако је черупање Црне Горе постало мјера патриотизма.
У међувремену, много је воде протекло Таром и Морачом, али ни сва та вода, не може опрати гријех одлазећег господара Црне Горе. Још једном се потврдило да се ништа значајно не може правити на злочину.
ПОКРЕТ ЗА ПЉЕВЉА
