Govorio je Crnjanski; Prošlost lјudi i žena, kao i čitavih gradova, nikad se jasno ne zna!
Možda bi se složio sa ovo o „ženama“, ali istina i pravda jesu spori, ali isplivaju i plove vremenom…i jasni su ko dan u podne.
Pre desetak dana, dobio sam od mojih zavičajnih prijatelјa, fotografije, jedinog preostalog zdanja, od velikog broja kuća i pratećih objekata porodice LISIČIĆ u Adrovićima kraj Plјevalјa.
Letnjikovac, vila porodice Lisičić u Adrovićima kraj Plјevalјa, je konfiskovan kao i druge kuće i zemlјište. posle 1945. Kao „narodnom neprijatelјu“ Nićiforu S. Lisičiću i njegovoj porodici. Od tada vila je služila kao osmogodišnja škola, sve dok je bilo đaka…Te fotografija iz prolјeća 2020. podsjetiše me još jedanput na čestitu i slavnu porodicu LISIČIĆ, o kojoj sam opširno , rodoslovski detalјno, pisao u „Plјevalјskim novinama“ 15. Marta 2003.( str.10). pa se ovde nebih ponavlјao.
Inače, Lisičići su od Vojinovića iz Poblaća kraj Plјevalјa, potomci spahije Vojina koji je u 16. vijeku obnovio manastir Sv. Trojicu. Sa sigurnošću i dokumentovano, postoji dosta zapisa o popu Gavru Lisici, hrabrom, prkosnom i ponosnom čovjeku, koji je znao biti lјutit i prema svojim parohijanima:
- Hajde prođi se jadna rajo, plača i straha. Ovo nije grčki papaz da ga tuku, nego junak – popo , što bez straha sablјu paše i konja jaše, govorio je često.
Opisala ga je i u romanu „SVITANјE“ Milka Bajić Poderegin, kao popa Lisicu:
- Na rođeni dan Franja Josifa pravile Švabe šenluk i veliku čast. Zovnuli pašu Sulejmana ispred Turaka i starog popa Lisicu ispred Srba.Branio se on nije šćeo da ide, ali su mu svi savjetovali da ne odbije, počem za Srbe ne bi bilo dobro da se ogluši o poziv. Tako on ode…Kada su se počele držati zdravice digne se paša, uzme češu i nazdravi Franju, kiteći zdravicu probranim i lijepim riječima. Onda se digne švapski oficir , uzme i on čašu i počne granati, ali ne samo Franju nego i sultanu , vijenac oko njegovog imena. U popu Lisici je sve kuvalo dok je slušao, pa kada dođe red do njega , on uzme čašu i počne svoju zdravicu:
- Ja sam pastir poroblјenog naroda, pa ne mogu ni ćesaru ni sultanu nazdraviti…No ću ja nazdraviti rusijskom caru, glavi svije Slovjena, đe smo da smo. “ Kada je završio, odma je izašao otale..
Eto, od toga popa Gavra, kreće časni i slavni put porodice Lisičić iz bajkovitog sela Adrovića , povrh manastira Sv. Trojice kraj Plјevalјa. Pop Gavro imao je četiri ćerke: MILEVA( udata kod Novakovića) ALBIJANA ( udata za Pera Bajića) JULKA (udata kod Šilјaka), i Stefanida (udata u Carigradu kod ?) i tri sina: STEFAN je bio oženjen Savetom Tabaš, Kuća i kafana su im bili pod Golubinjom ( sada Avalska ulica) Tu sada žive potomci njegove ćerke Natalije Nate Lisičić koja je bila udata za Sreta Despotovića.
Drugi sin popa Gavra Lisičića – Lisice je pop SIMO LISIČIĆ rođ. U Adrovićima 1856 – 1936) . Omilјeni sveštenik , cenjen, poštovan, ne samo u svojoj parohiji, bio je oličenje lјudskosti i humanosti, pa je Adrovića, Crlјenica, Otilovića, pa do Plјevalјa, i šire uživao ugled kao najveća državna institucija. Pomagao, kumovao, savjetovao…davao i za nevolјu i radost..
Proto SIMO je bio oženjen sa Milicom Dragašević (1866 – 1916) Imali su četiri sina i šest ćerki: SAVO ( 1893 – 1899) , LAZAR ( 1885 – 1900), MIHAILO je radio u dipl. predst. KJ u Parizu ( ? – 1978 Beograd) bio je oženjen francuskinjom Rajmondom ( ? – 1981 Bgd) koja je obožavala Adroviće i često dolazila. Nisu imali dijece. NIĆIFOR ( 1888 – 1945), Jefimija (1887 – 1906), Borka ( udata Lalić) STEFANIJA Stefa (udata za Đorđa P. Janićijevića) Zora, udata Šilјak, Ivanka udata Džuverović…
Trći sin popa Gavra je Risto , otišao u Ameriku pod imenom Rafailo, čija unuka Samanta Foks „lisica“, izgleda ima Adrovićke krvi.
Tadašnja nikšićka „Slobodna misao“pisala je povodom smrti popa Sima Lisičića 21.jun 1936.
Srećni dani porodice LISIČIĆ U ADROVIĆIMA, Obavezna okuplјanja, o praznicima, lјetnjim i zimskim odmorima…
Stara kuća Lisičića i objekat za spremanje sira, kajmaka…SIRNICA. Zapalјeni i porušeni poslije Drugog rata 1945.
Nova kuća LISIČIĆA u Adrovićima, podignuta je 1930. godine. Radove je izveo Nikola M. Korolija. Doživela sudbinu kao i ostale kuće i objekti 1945. Porušena…
Jedina preživela. „Dvorac“ plјevalјskih Romanova, u vreme gradnje 1939. god. je ostavlјen . Neko se sjetio, da bi mogao poslužiti kao škola…
Prolјeće 2020. Dvorac Lisičića u Adrovićima. I od škole, ostala je samo jedna klupa zelena!
NA PRAVDI BOGA…
Nićifor S. Lisičić (1888 – 1945) dipl.pravn. načelnik ministrastva inostr. poslova K.J , bio je izuzetni , humanista, patriota, učesnik velikih bitaka Prvog svet. rata, i proboja solunskog fronta. , antifašista, patriota, logoraš i zatvorenik nemačkih kazamata…Oženjen Dušankom Bajić sa kojom je imao dvoje dijece: Božana, profesor, Predrag Dragan , dipl ecc. je bio poznati umjetnik vajar.Oženjen Supruga Hristina mg. Istorije umetnosti i ćerka Danica žive u Beogradu.
Preživeo logor i zatvore nemačkih fašista, ali nije Vojni sud u N. Pazaru- Nićifor Lisičić ( prvi s desna u nemačkom zatvoru u kući Rogošića u Nikšiću 1944. Prvi s leva proto Mihailo Jevđević iz Priboja.
„Duboko verujući u pravednost suda i narodno mišlјenje“.., mještani , tadašnje opštine Otilovići uputili su Vojnom sudu divizijske Vojne oblasti za Sandžak, Molbu, „da pri suđenju ima u vidu da je NIĆIFOR LISIČIĆ, UVIJEK BIO NAŠ NARODNI PRIJATELj KAKO ZA VREME JUGOSLAVIJE, TAKO I DOCNIJE…
Sledi potpis preko 80. mještana: Brašanaca.Joksovića, Irića, Kijanovića, Pejatovića, Džarića, Aničića, Šlјuka,Ćuzovića. Đurovića, Nenadića…
Viši sud u Beogradu, doneo je dana 18. 11.2011. godine , na zahtev ćerke pok, Dragana N. Lisićića. prof. Danice Lisičić, REŠENјE O REHABILITACIJI pok. NIĆIFORA S. LISIĆIĆA. Postupak za Danicu Lisičić, je vodio Plјevlјak, advokat Milan Bato S. Brašanac.
Dragan (sjedi) Nićiforov sin i Mišo Đ. Janićijević, SIN Stefe S. LISIČIĆ završili su rat kao pripadnici NOV. Dragan je prošao i sremski front.Kako zapisaše na poleđini fot. DVA BRATA IZ VREMENA RATA.
Na plјevalјskom varoškom groblјu, jedan od potomaka porodice Lisičić ( Natin sin) Zoran Despotović i njegova porodica, održavaju večnu kuću prota SIMA G. LISIČIĆA , i članova njegove uže familije.
Slika vremena današnjeg, aprila 2020. A nekada se ovde igrao tenis, dolazilo iz Beograda na proslave, okuplјalo sve od roda i bratije, komšiluka…Ali neka, kako to reče onaj Andrićev Alihodža: Ako se ovde ruši, negde se gradi, Ima valјda još negde mirnih krajeva i razumnih lјudi koji znaju za božiji hatar. Ako je Bog digao ruke od ove nesrećne kasabe, nije valјda od celog sveta i sve zemlјe što je pod nebom?
Autor, Vojkan T Bojović
