Čini se da je u mirnim vremenima podjednako teško podizati djecu, kao što je to bilo u onim ludim devedesetim, kad smo manje-više svi ostajali sami kod kuće.
„Kad sam ja bila mala, ostajala sam sama kod kuće i sa 4 godine, sad kad imam dijete, ne znam da li smijem da ga ostavim. Nekad mi se čini da smijem, a nekad da je to jako opasno“
Ostavljanje dJeteta u kući je osjetljivo pitanje, a procjena kada je pravo vrijeme da dijete ostane samo je od velike važnosti.
Pedagozi i psiholozi se slažu da ne postoji univerzalno vrijeme koje bi važilo za svu djecu jer postoje velike individualne razlike između djece.
Idealno vreme zavisi od toga kada je vaše dete spremno da ostane samo i kakvo je dete. Ako je dijete, recimo, plašljivo, naravno da ne treba da ga ostavljate samo kod kuće, takođe isti je slučaj ako je dete previše nemirno i nepredvidljivo.
Psiholog Radmila Vulić Bojović mišljenja je da ne postoje određene godine već da je najvažnija procjena roditelja kada je pravo vrijeme.
„Postoji i zakonska regulativa koja govori da dete preškolskog uzrasta ne bi smelo da bude samo kod kuće. Međutim, to je jako individualno, jer imate dete od sedam godina koje je zrelo kao recimo dete od 10 ili 11 godina, a isto tako imate dete od 10 godina koje nije zrelo ni kao dete od 5 godina.“
„Ovde nema univerzalnog pravila, zavisi od deteta, zavisi od odnosa deteta i roditelja, zavisi od navika i vrlo je individualno i negde je na roditelju da proceni, ali svakako ne bih savetovala pre školskog uzrasta“, kaže Radmila Vulić Bojović .
Djeca koja još uvek idu u vrtić, a to su djeca do 7. godine života nisu sposobna da budu sama, tj. nije bezbedno da budu bez nadzora roditelja. Pedagozi kažu da dijete od 10. godine pa na dalje može da ostane samo kod kuće, ali samo na nekoliko sati.
Psiholozi takođe navode da je jako važno da djeca u određenom uzrastu ostaju sama kod kuće jer na taj način stiču osećaj odgovornosti za pojedine situacije, uče o samostalnosti i sigurnosti.
Ne valja ići ni u drugu krajnost i uopšte ne ostavljati djecu samu kod kuće, a psiholozi se slažu da je 12. godina krajnje vreme kada je dijete spremno i treba povremeno da ostaje samo kod kuće.
U ovom procesu jako je važno da budete postepeni, da vježbate ostanak kod kuće, tako što ćete dijete ostaviti samo prvo na nekoliko minuta, pa na pola sata, pa na sat vrtemena itd.
izvor:Kolektiv
