Heroji otadžbine: Besmrtni poručnik Božidar V. Žugić

Dana 13. aprila  1941.  u  selu  Gložane  kod Bačkog  Palanke hortijevski  brzi  korpus u  kome  su  bile moderni  nemački  tenkovi  i  talijanske  tankete “ ansaldo – urus“ presekle  su deseti  posadni  puk  VKJ  koji  se  povlččio  prema  Novom  Sadu , otvorio  odmah  vatru  po  koloni  iznenađenih  vojnika  i  rezervista. Komandant puka  rezer. pukovnik Božidar  Ristić  primoran  je  na  bezuslovnu  predaju. Razoružanje  svih  vojnika  i  oficira  Štefana  Dudoka, meštanina,  hortijevci  su  poveli  kao  prevodioca. Vreme je  bilo takvo da  decenijama nije  govorio  o  ovom  događaju iako  je  stajao između  mađarskog  kapetana  i rezer.pukovnika  naše  vojske Božidara  Ristića.

Kuće Žugića u  Plјevlјima u  nekadašnjij  ulici  Kralјa Aleksandram  sada  V.  Jakića, više  nema. Tu  su  Vukašin i  Marija  držali  ugostitelјsku  radnju  sa  prenoćištem.  Odatle  su  Savo , Vitomir, Aleksandar i Božidar  krenuli  vojsku za  odbranu  domovine i  nisu  se  vratili. Samo  Božidarevi  albume  doneo  je  roditelјima u Plјevlјa jedan  njegov  vojnik iz niškog  garnizona. 

Ovu   fotografiju dala  je  Božidareva  majka  Marija  za  izradu biste. A ni  oficirska  kapa od  nje  nije  urađena ! Zato  je   Božova  sestrčina , Savetina  ćerka Ranka  Zdravkova Velimirović, stavila  na špicu  svog  dokumentarnog  filma  „BESMRTNI  PORUČNIK SA  OSMEHOM  U  SMRT“ .

 Ipak Štefan  je  za  felјton Jovana  Lakićevića (Eks. Politika, april 1971.  Rekao:

• Dok  je  mađarski oficir  zahtevao  bezuslovnu  predaju pukov. Ristiću, prišao  je  jedan visok, lep poručnik VKJ , crnomanjastog  lika u pelerini. Desnu  ruku, sećaju  se  i  drugi  očevidci, držao  je  u  džepu. Stao je  ispred  mađarskog komandanta  i  počeo  da  viče  na  njega:
• Šta  hoćeš kukavico ? Hoćeš da  nas  zarobiš  bez  borbe ?

I  još  dosta  oštrih  reči. Nisam  smeo  da  prevodim, gledao  sam  u  unezverenog  mađarskog  oficira, koji  me  pitao:

• Šta  hođe  ovaj ?

Poručnik  Žugić se  zatim  okrenuo svom  komadantu:

• Gosp. Pukovniče, ja  se  ne  predajem ! Jugoslovenski  oficir  može  samo  da  pogine..

Brzo  je  izvadio  pištolј  iz  desnog  džepa pelerine  i pucao  u hortijevskog komandanta a  onda  u  svog…Tada  je  sa  tenka  iznad  moje  glave počela  rafalna  palјba , pao  sam  na  zemlјu, i  dugo  ležao, dok  pucnjava nije  sasvim  prestala…Očevidci  ovog  događaja , nisu  mogli  da  veruju:

Poručnik  koji  je  bio  izrešetan , stajao  je  uspravno čitavih  tridestak  sekundi,  a zatim napravio  još neki  korak , sišao  sa  druma  i raširenih  ruku  pao na  zemlјu…Kasnije, žitelјi  ovog  mesta  zapisaše: Bio  je  to  Božidar V. Žugić  iz  Plјevalјa..

Štefan  Dudok , pokazuje  mesto  gde  se 13.aprila 1941. dogodila ratna drama i  gde  je  herojski  poginuo poručnik VKJ Božidar V. Žugić (1916)sa  sedmnest  svojih  drugova.

Meštani  ovog  pitomog  slovačkog sela , sahraniće nastradale  vojnike . Dovešće  i  popa  o. Ljubišu  Popovića  iz  Begeča da  im  održi  opelo . Samo  hortijevci  neće  dozvoliti  da  to uradi  poručniku  Žugiću.U  crkvenom  protokolu umrlih SPC hrama Rođenja Sv. Jovana Preteče za  1941.god u Gložanu , otac Ljubiša  zapisa:

 Božidar Žugić – inženjer.poručnika VKJ  10 – tehničke  pogranične  čete rodom  iz  Plјevalјa…pored  osnovnih  podataka  o  smrti : 13.april 1941 u 15,oo . Uzrok: poginuo  u  borbi  sa mađarskom  vojskom- po  izričitim  naređenjima , mađarskih  vojnih  vlasti, opelo  zabranjeno zbog  ubistva  mađarskog kapetana. Imao  je 25. Godina, nije  se  ženio.

Zakopan  u  raku  pored  puta , ostali  u  zajednički  grob. Ipak, 1961. Božidar  će  se  naći  sa  svojim  saborcima. Kada  je  boračka  odganizacija  Gložana podigla  skromni  spomenik   prenela je  Božidara kod  svojih  drugova. Pozvaće  i  ostarelu  majku  Mariju da  iz Plјevalјa dođe, a  ona  je Mihajla  Fabrija, pred.borač. org.    u  znak  zahvalnosti –   posinila. 

• Na svečanosti  podizanja spomenika , Božova  majka( u crnini drži ruku  na  spomeniku)  je  došla iz Plјevalјa  sa rođakom protom Pavlom M, Džakovićem i  Božovim kr.kumom učitelјom Arsenijem Vukovićem (prvi  s  leva). Iako  su  pozvani, niko  iz  boračke org. Plјevalјa  nije  se  odazvao.

Dugo  godina  tadašnje  vlasti  nisu  dozvolјavale  da  majka  Marija  postavi  spomenik  svom  Obiliću. Nije  dočekala da  ga  vidi  , tamo  gde  je  njen  deda  vojvoda  Tripko Džaković zaustavio sa  svojim borcima tursku najezdu. 1875. i tu  i  poginuo. Postavlјen  je  za  dan  borca 04. Jula  1966.  Godine.kako  reče  pesnik: DA  VALOVI  BRZE  TARE, GLAS  PREUZMU  MAJKE  STARE, PA I  PUTNIK NEKA  ZNADE, ZAŠTO  SVOJU  MLADOST  DADE !

Zahvalјujem porodici  Božidara V. Žugića, sestričini  Ranki  Velimirović, na  ustuplјenim  fotografijama, dokumentima  i  informacijama o  životu  Božidara, Arhivu  vojske  Srbije – Železnik i  svešteniku  Milutinu  Bokarcu parohz  hrama  iz  Čelareva.

Skupština opštine  Plјevlјa je  na  sjednici 29.maja i 6.juna 2008. godine donijela  Odluku  da  se „Krak  ulice Save Kovačevića – desno  od zgrade  Elektrodistr. Do Malog Bogiševca , zove – ulica Božidara Žugića-. A udruženje  ratnika 1912 – 1918. postavilo  je  u  parku  kod  nekadašnje  kuće  Žugića, reprint  Božove  biste  sa Đur. Tare.

autor, Vojkan T Bojović