U predprazničke dane, sećanja naviru, na draga lica sa kojima sam provodio ove radosne dane, na naše svete običaje kojima smo čuvali kandilo vere i plamen pravoslavlјa, naše ime i postajanje… Ostavi nam u amanet vladika Rade , naš Nјegoš za zajedničku slavu, rođenje Hristovo – Božić !
Nema dana bez očnoga vida – niti prave slave bez Božića !
Bilo je vremena kada je ovaj veliki praznik , slavlјen kraj zavičajne crkve Sv. Petke na Raskrsnici, sa malobrojnim vernicima. Tražio se treći da naložimo badnjake. Jedan je godina polagao Brane Jovašević A onda, početkom devedesetih , krenu povratak, pradedovskoj veri..
Badnje veče kraj crkve SV. Petke 1995. Godine. Izgradnjom aneksa gimnazije, porta crkve SV. Petke je ostala kao dvorište neke od obližnjih kuća. Na zahtev vernika, polaganje je vraćeno na Raskrsnicu – Trg patrijarha Varnave , kao što je to bilo i mnogo godina ranije do 1945.
Plјevalјski slavski kolač i badnjak ne završavaju ovako ! Ovde je posebno poštovanje i kult prema hlebu “ našem nasušmom“ i nijedan njegov komad se ne baca. A tek slavski ! Ako slučajno ispadne, podigne se očisti i polјubi ! Hleb je ovde u zakletvi . ‘Ljeba mi !
Evo kako je na ovu temu pisao i Momo Kapor: Ko baca hleb u đuvre sluti na zlo, i zlo mu dolazi !
Naši stari su nas učili da podignemo komad hleba koji je pao na zemlju, da dunemo u njega, poljubimo ga i prekrstimo se. Jedanput sam video princezu Jelisavetu kako podiže komad hleba koji joj je pao, kako ga ljubi i krsti se. Dobar, zaboravljeni običaj, pun poštovanja prema hlebu. Zaboravljen, kao i stara reč – zadužbina.
Novi uslovi stanovanja ne omogućavaju mnogima loženje badnjaka, ali ga unose u kuću .Šta raditi posle praznika, reći će im njihov paroh i duhovnik, Svakako ne treba da bude ostavlјen na ovakvim mestima. Uglavnom, oni koji ga ne mogu paliti, nose ga to veče u crkvu i polažu sa crkvenim. Ima i onih koji simbolično na metalnoj ploči pale po neku granu badnjaka u kući. Tek da zaiskri…!
A evo, kako je poč. Proto Milorad Milan D. Krezović (1903 – 1984). kao zatočenik novih vlasti, proveo badnje veče 1946. u Korjenića magazi ( Principova ulica) performansom, na koji bu mu pozavidela i veliki majstor ove vrste umetnosti, unuka blaž. poč. patrijar. Varnave Marina Abramović. Zapisao to u svom „Plјevalјskom sobetu“ veliki poeta i pisac Mićun A. Šilјak ( 1931 – 2007). u svom PV sobetu, koji Plјevlјa i Plјevlјaci nisu nikada zaboravili. Jedan beogradski dramski pisac, kada sam mu ovo pročitao, bio je tako oduševlјen, da je rekao da će ovo obavezno staviti u jedan od svojih scenarija !
„Plјevalјski sobet“, Grafo – Crna Gora , Podgorica 2005. St.51.
autor, Vojkan T Bojović
3 коментара
Ne znam da li moj komsija ispod Strazice Pero Spanac Ima jos fotografiju prije 1992 je uglavnom nacinjena , Mozda i neke 1982-3 ako se sjecam dobro a to mozete da pitate njega jer cijela Pljevlja ga znaju.
Pogledajte na slici koliko je ljudi tada lozilo badnjake u crkvenom dvoristu.
Pero dobri , svestenici i jos 15-ak ljudi.
Nek svak slavi svoje ali ne nameci i nesmetaj drugom. isto tako, u redu je da covjek voli svoju veru ali nikad ne reci moja je najbolja ili moj svetac je najlepsi, jer nije. to naginje ka iskljucivosti i zelji za dominacijom jer svak smatra da je njegov dete najlepse. sve je u biti isto.
…i mnogo nam je bolje bilo dok nismo mnogo slavili.