Dragan „Mosov“

DRAGAN MOŠOV

Velika kuća Živkovića , porušena je „savezničkim“ bombardovanjem 1944. Preostala je samo tzv. „ljetna kuća“, od koje su Lazar i Joka napravili dom za sebe i svoje 11. dece!

Levo, kuća na sprat , vlasništvo porodice Živković, desno kuća Voja Đ. Đenisijevića, sve porušeno „savezničkim“ bombardovanjem Pljevalja 24. Jula 1944.

A pre samo neki dan, recikliraju i slažući po albumima stotine fotografija vemena davnog i skorašnjeg, recidiv neiživljenih detinjih i mladalačkih htenja, dođem i do fotografije Dragana Živkovića (1932) jednog od jedanostoro dece Laza Moša i Joke… Pomislim , odavno se nismo čuli, jer od kako je Dragan otišao sa Čubure, nismo se ni gledali… A dan kasnije, sedeći u kafiću, dohvatim se novina ( koje inače kupujem samo nedeljom, zbog Kaporovih priča) i onako na brzinu tek letimično, dođoh i do onih stranica sa sličicama… A tamo DRAGAN Mošov ! Naš dragi…u subotu 28.jula 2018, na Novom groblju, Opelo u 12, 30… Sin Ljubomir sa porodicom…

Pisao sam i o NADIMCIMA , onim zavičajnim. Ima ih istih kao i u drugim mestima i gradovima, a ima i posebnih…Eto , recimo Dragan je uvek uz svoje ime nosio nadimak oca LAZARA LAZA Živkovića – Mošo, predratnog građevinskog preduzimača…koji je sa svojom suprugom Jovankom Jokom ( rođ. Potparić) imao 11 dece.

Dragan je rođen u Pljevljima 1932.godine, gde je završio osnovnu školu gimnaziju, a arhitektonski fakultet u Beogradu, posle čega radi u Pljevljima u GP „Građevinar“ do 1961.gde je obavljao i poslove tehničkog direktora i šefa projektnog biroa. Za to vreme projektovao je zgradu Društvenih organizacija ( mi smo je zvali „Invalidski“) na kojoj se ove godine dogodio požar, anekse upravne zgrade Rudnika uglja, poslovni objekat tadašnjeg ŠIK „Jakić“, Sa arh Duškom C. Bajićem pojektovao je :

–        Aneks zgrade gimnazije (severni deo) i fiskulturnu salu, kao i tri individualne zgrade u Omladinskoj ulici..

Godine 1961.prelazi u Beograd u GP „7.Juli“, a 1963 posle zemljotresa u Skoplju radi kao glavni inženjer na sanaciji oštećenih objekat u centralnoj zoni Skoplja…

Od 1990. Osniva preduzeće „INŽENjERING TERAZIJE“ , koje je na prostorima Beograda i Srbije radilo na nizu značajnih objekata i saobraćajnica.

Dragan Živković, pripadao je onoj prvoj velikoj grupi pljevaljskih aritekti i građ. inženjera, koji su posle 2. rata ostvarili zapažane rezultate od Pljevalja , pa kasnije širom nekadašnje SFRJ: Bajo J. Mirković, Tatjana Brašanac Mikeljević, Duško C. Bajić, Vidoje Bekan Milićević, Rastko U. Milinković, Nijazija Koštović, Nada Radović, Žarko D. Tomić, Branka Popović, Mirko T. Bojović, Milko Pupović, Vehbija M. Bambur – Hajrin…

Tim pljevaljskih studenata iz 1957. Godine, s leva: Mišo St. Radičević (prof), Budo V. Jauković (dipl.pravn) , Vuko Jestrović (lekar), Behudin Butko Halilbegović (prof.) Duško C. Bajić (ing.arh), Milenko M. Bezarević (prof) Dragan L. Živković (ing.arh) Pero Adžić (ing rud), Rastko U. Milinković (ing arh), Mujo Hadžović i Milenko Mišo Ž. Aritonović.

Te generacije studenata, donosile su razne novitete iz gradova gde su studirali: Beograda, Sarajeva, Zagreba, Ljubljane…Jer tada se na studije išlo po rasporedu, kao i u vojsku, gde te odrede…Leti su oni oganizovali, zabave, priredbe, utakmice , atletska takmičenja… Prvi „šuškavci“ viđeni su na njima, gramofonske ploče, žvake, naliv – pera i hemijske, knjige, lopte plastične…, tranzistori, a tek modni detalji, majica, košulja, pa i odela…frizure…

Nije ovo pisanje “ poslednji pozdrav ni poslednje zbogom“, dragom zemljaku, DRAGANU MOŠOVOM prijatelju, sa kojim sam čuvao i delio zavičajne uspomene, sa mnogo uvažavanja i razumevanja, ovo je samo jedno veliko Hvala !

Beograd, 27.07 2018. Vojkan T. Bojović