Povodom 160 godina od rođenja, velikog srpskog slikara UROŠA PREDIĆA ( 1857 – Orlovat – 1953 – Beograd) otvorena je u Galeriji SANU u Beogradu 14. Marta 2018. Izložba pod nazivom „Dakle , Vi ste taj Uroš Predić?“
I zaista, kada samo prođete jedan krug ove izuzetne postavke, onako na brzinu, zapitate se „Dakle , Vi ste taj…“ A prošlo je 65 godina od njegove smrti. Pitaju se oni kojima slikarstvo nije tako blizu, ali ne samo oni, već i oni koji za štafelajem ostavljaju veliki deo svog vremena…
Postavka Izložbe, koja je izazvala neverovatno interesovanje, urađena je u saradnji sa narodnim muzejom iz Zrenjanina, koji čuva ovaj izuzetni legat Uroša Predića. Na postavci su izlženi pored radova i Uroševi lični predmeti , ordeni, fotografije, nameštaj, pisma, razglednice, slikarski rekviziti, knjige, katalozi…
Kada izložbu posetite nekoliko puta, uverićete se u veličinu stvaralaštva ovog čoveka, svetačkog duha i lika, posvećenog čitavog svog dugog života slikartsvu i porodici, iako se nije ženio. Postavka je odlično urađena i prilagođena svim slojevima posetioca, pored Predićevih slika, na kojima je dat život običnih ljudi, portreti javnih i drugih ličnosti, crkveno slikarstvo, odlično i pregledno tematski su dati segmenti njegovog života od školovanja u rodnom Ordovatu preko Pančeva . Beograda do umetničke akademije u Beču i povratka u Beograd…
Posetioci na izložbi mogu da vide i dečije crteže Predića koje je radio sa 10 i 12 godina, ali i nedovršeni rad “ Kamenovanje Sv. Stefana“ koja se smatra njegovim poslednjim radom. Autor ove izložbe je viši kustos – istoričar umetnosti OLIVERA SKOKO. Izložba je otvorena do 15. aprila.
Uz Paju Jovanovića i Đorđa Krstića, Uroš Predić je najveći srpski slikar realizma.
Malo je Predićevih ženskih aktova, što je u to vreme bilo prisutno kod svih slikara. Ovo je jedan od retkih, jer je za njeno ime, VEZAN JEDAN KRATAK SAN O SREĆI !
Uroš Predić je bio nedostižni portret majstor. Mihailo Pupin njegov prijatelj, ali i Kralj Petar 1. Kralj Aleksandar Karađorđević, srpske vojvode: Mišić, Stepa, Putnik , Bojović…
Uroš Predić: VESELA BRAĆA 1887. Ovako je Predić video i svoj zavičaj.
NAJVEĆE UŽIVANJE „…DA SEDNEM ISPRED PLATNA I POKLONIM MU ŽIVOT !“
Hercegovački begunci 1889.
Uroš Predić je dobitnik velikog broja priznanja, iz poznatih razloga, više onih u inostranstvu. Dva ordena Sv. Save – drugog reda Srpske pravoslavne crkve.
Unutrašnjost nekadašnje Njegoševe kapele na Lovćenu, bio je rad Uroša Predića. Poslednji je ikone video Iso Mahmutović iz Bijelog Polja. Kada je trebalo sve to porušiti i napraviti mauzolej, došli su radnici. Događaj je u „Dugi“27.4.1991. zapisao Nebojša Jevrić .
- Upravnik gradilišta Mirko Živković, okupio Među radnicima tajac. Odjednom istupa ISO MAHMUTOVIĆ iz Bistrice kod Bijelog Polja.
- Druže direktore, ja neću i ne mogu rušiti kapelu. To je vlaški hram , ja sam kroz one male prozore vidio vlaške svece ( To su bile freske Sv. Vasilija Ostroškog, Sv. Petra Cetinjskog i Sv Stevana Piperskog prim VB) Ja sam rekao : Iso neće rušiti vlašku svetinju! (Duga br. 448. Str. 39)
I ISPUNI Iso Mahmutović datu reč ! Ne spasi kapelu i Njegošev zavet, ali čestitost osta da traje, Isu sa zahvalnosti!
SIROČE- Na majčinom grobu.
Na svakih pola sata, šarmantna „domaćica“ izložbe daje objašnjenja i odgovara na pitanja.
Ispred slikarstva, možda bi u umetnosti samo stavio muziku i poeziju. Sećam se , sretnem jednom u K. Mihajloj Moma Kapora. Pitamo se, i pozove me da idemo na izložbu njegove ćerke Ane u „Cvjeti Zizorić“.
- Ma Momo , bolan, ja ti od slika samo gledam one duplerice iz „Starta“! Slatko se smejao mojoj iskrenosti, ali i to je bio moj uvod da o slikarstvu drugačije mislim .
Od tada, veliki je broj poseta koje sam imao na ovim događajima. Paja Jovanović, Sava Šumanović, Mića Popović, Momo Kapor…ali i oni ne toliko priznati i slavni. A evo konačno i „…taj Uroš Predić“
Kuća u Beogradu, Svetogorska br. 27. U Kojoj je do kraja života , živeo i radio Uroš Predić.
Ovo nije Uroš Predić. Ovo je Vinc. Van Gog „LA PIANA DELLA CRAU“. Jedna obična reprodukcija, koja me podseća na polje zavičaja, gledano onako sa „bjelog puta“ preko koga smo leti išli na Ćotinu! Stoji u mojoj radnoj sobi, i uvek daje mnogo pozitivnog, lepog, životnog…
Tekst i fotografije: Vojkan T. Bojović
