Rahat – lokum pljevaljski a evropski

Rahat – lokum  ili ratluk je  poslednjih decenija uglavnom upotrebljivan sa čašom vode  i šoljom  crne kafe. Ovaj orijentalni slatkiš  dolazi iz Turske, još u 15. veku, a preveden na srpski rahat lokum (turska reč) znači slatki zalogaj. Danas, iako se  ne koristi  tako često, uglavnom se  služi  s kafom ,  i  ima ga   u  mnogim  beogradskim  kafanama  i  kafićima.   Dugo  godina u mojoj  banci  se  služio  sa  kafom i  vodom ( može  i kisela)  pod  imenom „KOMPLET“. To  je  ono  kao u  PV.  „NAMJEŠTAJ“.   U  Beogradu  postoji  kod  Ekonomskog  fakulteta ( ul. Gavrila  Principa) verovatno  jedina  prodavnica  u  gradu, koja  po  starom  receptu  proizvodi  i  prodaje   ovaj  vekovima  neprevaziđeni  slatkiš. Nekada  sam , kada  bi  položio , pa  i  pao  na  ispitu,  išao  vrlo često da  se  častim, a  i  sada odlazim  da  kupim ratluk i  ponesem  kući,  pa  da „seirim“. Iako  mu  je  recept   za spremanje  prost  kao  „boza“ ( a ni  dobru  bozu  nije  lako spremiti) velika  je  razlika  U  KVALITETU  između   fabričkog,  i domaćih.

Radeći knjigu „ZANATSTVO  U  PLJEVLJIMA“  majka  mi  je  pričala o  rahat – lokumu koji su  u „staroj – prvoj“  Jugoslaviji“ pravili  u  svojim  poslastičarnama Sefer  Sulejmanović (1892 – 1969)  i  Ato  Mulović ( 1896 – 1981)  Zahvaljujući ovim  majstorima, kažu da  je pljevaljski  ratluk stizao do  Sarajeva, Beograda, Mostara , Skoplja, pa  i  Carigrada…

Nema pljevaljskog RAHAT – LOKUMA, sačuvao  se samo  omot  od  kutije.  Bio  vakat  pa  ga  više  nema! Što  bi  reko  pesnik Mićun Šiljak .

Očito  isti  dizajn  i  od  istog  majstora i  štampe, imao  je  i  ATO  Mulović  za  svoju kutiju   RAHAT – LOKUMA –  „Durmitor“. Samo  kod Sefera  „Plevlje“  a  kod  Ata „PLJEVLJA“ !

autor, Vojkan T Bojović