Zagađeni vazduh raseljava Pljevlja

Sreća bi bila da smo orali Pljevaljsko polje i proizvodili zdravu hranu. Imali bi zdrav narod i zdravu sredinu, a sada imamo zagađenu životnu sredinu i puste kopove Rudnika uglja, ističe Milorad Mitrović Termoelektranu, kotlarnice i kop Rudnika uglja građani na osnovu istraživanja vide kao najveći problem zagađenja što i pokazuju i zvanični dokumenti, kaže Vaso Knežević

Eko­lo­zi, pred­stav­ni­ci ne­vla­di­nog sek­to­ra i predstavni­ci po­li­tič­kih par­ti­ja slo­žni su u ocje­ni da su Plje­vlja je­di­ni bo­ga­ti kraj Cr­ne Go­re ko­ji se ra­se­lja­va i iz ko­ga se sva­ko­dnev­no od­la­zi. Pred­stav­ni­ci po­li­tič­kog i ci­vil­nog ži­vo­ta su slo­žni i u ocje­ni da su eko­lo­ški go­to­vo glav­ni pro­blem zbog ko­ga se sta­nov­ni­štvo ise­lja­va. Po­seb­no su u ta­kvim ocje­na­ma is­traj­ni eko­lo­zi, ko­ji tvr­de da ni­ko ne že­li da udi­še za­ga­đen va­zduh i da ži­vi u sre­di­ni gdje su vo­da i ze­mlji­šte za­ga­đe­ni.
-Uza­lud­na su sva pri­rod­na bo­ga­stva ka­da je ugro­že­no zdra­vlje dje­ce. U ta­kvim okol­no­sti­ma sva­ki do­bar lje­kar, ar­hi­tek­ta, za­na­tli­ja ili eko­no­mi­sta na­pu­šta Plje­vlja jer že­li da se afir­mi­še u sre­di­ni gdje će mu dje­ca ži­vje­ti u zdra­vi­joj ži­vot­noj sre­di­ni. S dru­ge stra­ne čim ne­ma­te ka­dro­ve, po­či­nju pro­ble­mi i sa in­ve­sti­ci­ja­ma, a po­tom sve kre­će niz­br­do. Si­gu­ran sam da sve po­či­nje od ugro­že­ne ži­vot­ne sre­di­ne, jer ni­ko ne že­li da se gu­ši u smra­du i pra­ši­ni ko­je pr­ven­stve­no stva­ra­ju Rud­nik uglja i Ter­mo­e­lek­tra­na. Ni­ko u Plje­vlji­ma ne že­li da ži­vi po­red ovih pri­vred­nih su­bje­ka­ta, a da pri­tom ne­ma ni­ka­kve ko­ri­sti i da ima mno­go šte­te i to po zdra­vlje lič­no i po zdra­vlje svo­je dje­ce – is­ti­če iz­vr­šni di­rek­tor NVO „Bre­zni­ca“ Mi­lo­rad Mi­tro­vić.
On sma­tra da su eko­lo­ški pro­ble­mi, ko­ji su na­sta­li ne­bri­gom Vla­de Cr­ne Go­re, ra­se­li­li Plje­vlja. Mi­tro­vić na­vo­di da se Plje­vlja od pri­je dva­de­set go­di­na sa da­na­šnjim Plje­vlji­ma ne mo­gu po­re­di­ti. On is­ti­če da je svu­da u Cr­noj Go­ri, pa i u re­gi­o­nu, pri­sut­na po­ja­va da se sta­nov­ni­štvo ise­lja­va sa se­o­skog pod­ruč­ja, ali u Plje­vlji­ma se te­melj­no i ubr­za­no pra­zni grad.
-Ne­ka­da na mli­ječ­noj pi­ja­ci ima­li ste sva­kog da­na gu­žvu, da ni­je čo­vjek mo­gao da pro­đe. Da­nas ima­te pa­zar­nim da­ni­ma ne­ko­li­ko pro­da­va­ca, a dru­gih da­na mli­ječ­na pi­ja­ca u pot­pu­no­sti je pra­zna. Ista je si­tu­a­ci­ja sa ze­le­nom i bu­vljom pi­ja­com. Ako po­sma­tra­te Auto­bu­sku sta­ni­cu vi­dje­će­te da na njoj vi­še ne­ma gu­žve, ne­ma put­ni­ka, ne­ma na­ro­da. Ono što je po­seb­no šo­kant­no i rad­nje u ne­po­sred­noj bli­zi­ni Auto­bu­ske sta­ni­ce se za­tva­ra­ju. Ne­ka­da je bio pre­stiž ima­ti ki­osk pre­ko pu­ta Auto­bu­ske sta­ni­ce, a sa­da je ve­ći­na tih obje­ka­ta uklo­nje­na, a dva ko­ja su osta­le vi­še ne ra­de. To su stra­šne sli­ke Plje­va­lja i plje­valj­ske stvar­no­sti – na­gla­ša­va Mi­tro­vić i is­ti­če da je plje­valj­ski Kor­zo pust i pra­zan u noć­nim sa­ti­ma.
On sma­tra da je Plje­vlji­ma naj­bo­lje bi­lo da ni­ka­da ni­je­su ima­li Rud­ni­ka uglja i Ter­mo­e­lek­tra­nu.
-Sre­ća bi bi­la da smo ora­li Plje­valj­sko po­lje i pro­iz­vo­di­li zdra­vu hra­nu. Ima­li bi zdrav na­rod i zdra­vu sre­di­nu, a sa­da ima­mo za­ga­đe­nu ži­vot­nu sre­di­nu i pu­ste ko­po­ve Rud­ni­ka uglja. Jed­nom ri­ječ­ju Rud­nik uglja i Ter­mo­e­lek­tra­na su ra­se­li­li Plje­vlja – pod­vla­či Mi­tro­vić.
I iz NVO „Da za­ži­vi se­lo“ is­ti­ču da gra­đa­ni Plje­va­lja kao glav­ne za­ga­đi­va­če pre­po­zna­ju Rud­nik uglja i Ter­mo­e­lek­tra­nu i da su do­bro upo­zna­ti o pro­ble­mi­ma za­ga­đe­nja, te da su eko­lo­ški pro­ble­mi go­to­vo naj­ve­ći pro­blem gra­da na Bre­zni­ci.
Na osno­vu spro­ve­de­ne an­ke­te u okvi­ru pro­jek­ta „Bo­lji ži­vot za Plje­vlja” do­šli smo do za­ključ­ka da su gra­đa­ni op­šti­ne Plje­vlja do­bro in­for­mi­sa­ni o pro­ble­mu za­ga­đe­nja va­zdu­ha i da že­le ak­tiv­no da uče­stvu­ju u rje­ša­va­nju pro­ble­ma. Jed­no od pi­ta­nja ko­je po­tvr­đu­je ovu te­zu je da kao ener­gent naj­vi­še ko­ri­ste dr­va i da čak vi­še njih kao ener­gent ko­ri­sti pe­let u od­no­su na ugalj. Ter­mo­e­lek­tra­nu, ko­tlar­ni­ce i kop Rud­ni­ka uglja vi­de kao naj­ve­ći pr­o­blem za­ga­đe­nja što i po­ka­zu­ju i zva­nič­ni do­ku­men­ti. Gra­đa­ni sma­tra­ju da za­ga­đe­nje va­zdu­ha ozbilj­no uti­če na nji­ho­vo zdra­vlje i da se to re­flek­tu­je kroz sma­nje­nu fi­zič­ku ak­tiv­nost na otvo­re­nom i pro­ble­me sa di­saj­nim or­ga­ni­ma – ka­že član iz­vr­šnog od­bo­ra NVO „Da za­ži­vi se­lo” Va­so Kne­že­vić.

Za šest mje­se­ci ni­je pro­dat ni je­dan stan

Ka­da su u pi­ta­nju po­da­ci, ve­za­ni za pri­ra­štaj, pro­met ne­kret­ni­na, oni su mno­go lo­ši­ji ne­go u pret­hod­noj go­di­ni, pa se pre­ma to­me mo­že re­ći da se pro­ces ise­lja­va­nja sta­nov­ni­štva na­sta­vlja. Ta­ko pre­ma po­da­ci­ma MON­STAT-a to­kom pr­vih šest mje­se­ci ove go­di­ne ni­je pro­dat ni je­dan stan ka­da je u pi­ta­nju no­vo­grad­nja. Pro­dati su sta­ri sta­no­vi i ku­će, a po­zna­to je da se u Plje­vlji­ma po­sled­njih go­di­na gra­di sa­mo jed­na stan­be­na zgra­da, pri­tom ni u tom slu­ča­ju pro­da­je sta­no­va ne­ma. S dru­ge stra­ne broj no­vo­ro­đen­ča­di je znat­no ni­ži ne­go u pret­hod­noj go­di­ni.

Osta­je sa­mo onaj ko mo­ra i ko ne­ma gdje

Iz De­mo­krat­ske Cr­ne Go­re po­ru­ču­ju da za spa­sa­va­nje Plje­va­lja is­ti­če i po­sled­nja šan­sa i da je Vla­da Cr­ne Go­re do­zvo­li­la da do­đe do uru­ša­va­nja či­ta­ve ži­vot­ne sre­di­ne.
-Pri­vred­na, eko­nom­ska i in­fra­struk­tur­na za­pu­šte­nost, eko­lo­ška ka­ta­stro­fa i ogrom­na ne­za­po­sle­nost uslo­vlja­va­ju ra­se­lja­va­nje sta­nov­ni­šta, ko­je po­pri­ma za­bri­nja­va­ju­će raz­mje­re. Gra­đa­ni usled ugro­že­ne eg­zi­sten­ci­je i opa­sno­sti od na­ru­ša­va­nja zdra­vlja tra­že iz­laz i šan­su u dru­gim sre­di­na­ma. Sje­ćam se ri­je­či jed­nog na­šeg su­gra­đa­ni­na ko­je ob­ja­šnja­va­ju sa­da­šnje sta­nje u Plje­vlji­ma, re­kao je „ov­dje osta­je sa­mo onaj ko mo­ra i ko ne­ma gdje”. Tu­žno je do kog ni­voa su do­ve­de­na Plje­vlja kolonijalnom po­li­ti­kom Vla­de i ku­ka­vič­kom po­li­ti­kom lo­kal­nog DPS-a.  Plje­vlji­ma is­ti­če i po­sled­nja šan­sa, a vri­je­me ne­u­mo­lji­vo te­če. Da bi Plje­vlja usta­la, DPS vlast mo­ra da pad­ne, dru­ga­či­je Plje­vlji­ma op­stan­ka i opo­rav­ka ne­ma. Na sre­ću, pro­mje­na vla­sti je izvjesna, a njen sto­žer i pred­vod­nik na pu­tu – ka­že od­bor­nik De­mo­kra­ta Ni­ko­la Rov­ča­nin uz ob­ja­šnje­nje da je te­ško upo­re­đi­va­ti po­da­tak ko­li­ko su Plje­vlja ima­la sta­nov­ni­ka 1948. go­di­ne na­kon za­vr­šet­ka Dru­gog svjet­skog ra­ta, sa po­da­ci­ma ko­li­ko ima­ju sa­da sta­nov­ni­ka, jer je raz­li­ka si­gur­no oko de­set hi­lja­da sta­nov­ni­ka.
-U ovoj go­di­ni do­sad je ro­đe­no 146 no­vo­ro­đen­ča­di sa pod­ruč­ja plje­valj­ske i ža­bljač­ke op­šti­ne – sa­op­šti­li su za „Dan” iz plje­valj­skog po­ro­di­li­šta.

Članak preuzet sa dan.co.me