Nisam u saznanju, a verovatno se zna, od kada se matura tj. završetak srednje škole, obeležavao tj. proslavljao na način kako je to prisutno na ovim prostirima i „okruženju“ već više od pola veka. Normalno, nije uvek bilo kao što je to sada. I ovi događaji bili su u zavisnosti od raznih društveno – ekomomskih prilika, materijalnog stanja u porodicima učesnika… Ali, iz godine u godinu maturske večeri, su sve više dobijale na vizuelnim efektima njenih učesnika, u većim ali i manjim gradovima i sredinama.
Da je ovo bilo u moje vreme, mogao sam i ja biti bogatiji za jedan ovakav događaj iz moje zavičajne ulice. Pre svečane maturske večeri defile, gimnazijskom tj. Tršovom ulicom, pa neizbežni krug čaršijskim korzoom, u noć koja se najduže pamti…
Matura i maturiranje je oduvek bio veliki i važan događaj za maturanta a i njegovu porodicu. „“Velika“ matura“ davala je šanse za posao, nastavak školovanja… ona je sertifikat punoletstva, zrelosti. Posle nje može se i moglo ići u vojsku, u velike gradove i škole, ženiti i udavati…Zato je ona uvek bila bitan , presudan i nezaboravan događaj , koji je neizostavno trebalo proslaviti…
Čini mi se da je početkom sedamdesetih , bar u Beogradu, ovom događaju, počeo da se daje balski, i glamurozni sjaj, koji je imao zastoj u nesretnim devedesetim, godinama sankcija, oskudica, kriminalnim akcijama vazala „gospodara rata, “ bombardovanja SR Jugoslavije, tranzicojom i pljačkaškom privatizacijom… Ipak, mladost ne priznaje nevolje. Maturske večeri i balovi tih 90 – bili su ograničeni navedenom situacijom, što je bilo vidljivo na maturskoj garderobi i mestima gde su održavani. Veštiji su garderobu nabavljali i1 iz inostranstva posebnim vezama ili se šila po meri, pozajmljivala od prijatelja ili rođaka… Nekada se gotovo čitava priprema za matursko veče, obavljala kući uz pomoć porodice, roditelja, starije sestre ili brata, prijatelja… Danas se garderoba , uglavnom „markirana“ nabavlja u modnim kućama, a šminka je rad profesonalnih šminkera. Matura je postala unosan posao, i za butike, ugostitelje, frizere…
Maturantkinje u Beogradu 1998. Godinu dana pre NATO pakla nad Srbijom.
A ovo su pljevaljski maturanti gimnazije „T.Pejatović“ 2004.
Da se ne zaboravi, zapisao sam: Sred.stručna škola Pljevlja 2003/2004.
„Bežali smo ‘nije bilo lako, pravdali smo – ne pitajte kako …! A danas bežimo zauvek !
Biće dana kada će se žaliti što ste bežali !
A poslednje školsko zvono, pred maturski rastanak, sada se tradicionalno proslavlja u dosta gradova Srbije, kupanjem u gradskim fontanama, ili okupljanjima na trgovima uz pesmu i igru.
Beogradska fontana na Trgu „Nikole Pašića“ ( ranije Marksa i Engelsa). Mladost vrela, a voda prehladna… Ali jedan je ovaj dan, jedna je matura.. “ Ko je nama predavao – ni pako mu neće teško pasti!“
Ma ništa bez muzike, a šlagort svemu i nezaboravu, kao i u mnogo čemu drugom, može samo da daje razdragana mladost.
Ovekovečio sam za ovo pisanje i ovaj maturski poljubac. Dobro, možda ga je zaslužio i ranije, ali lepo je i sada. Na svakom kraju je i neki novi početak…
A možda je baš u tom danu, kada se generacija rastaje i deli, jedna JELENA iz beogradske gimnazije našla onog pravog dečka. On joj je konačno prišao i lepo rekao: Ja sam tvoj dečko! Normalno, ništa bez mobičlnog koji je je to odmah preneo do zainteresovanih…
Matursko slavlje u Pljevljima 2003/04
Osmeh ne staje ništa, a znači mnogo, ponekad traje tren, ali uspomena na njega je večita…Marina i drugarice.
Ovde je kravata „odgovorila“ crvenoj maturskoj haljini. Ovo je ono lepo, što je posle čuvenog pljevaljskog korzoa, poteklo čaršijom… Najlepša pljevaljska majska ruža !
Može sa odelom, kravatom ili bez nje, a može i u narodnoj nošnji !
Samo za pvportal, sa Maturskog festivala u Beogradu, maja 2017. Ništa bez moblnog, on je sada sastavni deo maturskog „stajlinga“.
Šta ovde napisati ? Mogli ste ovu fotografiju, obogatiti i sa nekoliko mladića! Ništa lepo ne može bez njih !
Ovako je to u pljevaljskoj maturskoj večeri…Lepo i za uspomene.. a već prošlo čak 13 godina ! Maturanti 2003/ 04.
„ULAZNICA“ za matursko „Veče jedne generacije“ održano 20. maja 1967. i overena pečatom – Saveza omladine Crne Gore – Opštinski komitet Pljevlja,. To „Veče“ trajalo je uz orkeatar „Volođe“ od 20 – 24.oo u Domu vojske JNA na Dolovima. Davno beše – sećaš li se – KSIMERONI, Ksimeroni…Bilo, a u deset hiljada fotografija mojih Albuma, nijedna sa ove večeri. Ko je sve bio nisam siguran, zapamtio sam ONA nije bila ! A o maturskim svečanostima nekada, u drugom pisanju.
Zahvaljujem na datim fotografijama koje sam koristio u tekstu: Marini, Jeleni, Mileni, Edinu i mojoj dokumentaciji.
autor, Vojkan T Bojovć
