Navršilo se 23.aprila 2017. pet godina od kako je u Mariboru preminuo Petar Pero Grdinić dip. pravnik. Nije ovo pisanje samo vid poštovanja prema dragom zemljaku, prijatelju, niti određen vid posedovanja kulture sećanja, koje može da se iskazuje i na druge načine u zavisnosti od vremena u kome se događa, emocija i ličnosti o kojoj se piše. Verovatno bi se Pero i ljutio, ili ljuti, što ulažem ovaj napor, sećajući se kada je napustio ovozemaljski svet, i svega onoga što je radio časno i humano, ali mislim da iz mnogo razloga o Petru Peru Grdiniću treba zapisati bar ovih nekoliko stranica i nekoliko fotografija. Jer, Petar je bio svedok i akter jednog vremena, koga je pesnički rečeno uprkos svim teškoćama, prošao šaljivim nehajem, ponosno, hrabro, pošteno… U životnoj priči Petra Grdinića, može se naći i dosta drugih, dečaka, mladića, studenata, zrelih ljudi… tog vremena i događaja.
Petar Pero M. Grdinić je rođen u pljevaljskim Ševarima od majke Vidosave i oca Mihaila. Ratne 1944. godine ostao je bez oca , osnovno školovanje i gimnaziju završio je u Pljevljima a pravni fakultet u Beogradu.
Od uvek je voleo drugove i druženje, evo ga (treći s leva pored Žarka Kreza) sa planinarima PSD Ljubišnja, pred polazak na jedan od izleta. Lako prepoznatljiva lica Višnje Božović, Keke Radović, Bube Bajić, Emina H. Jašarvašića, Muslića, Ranko Krezović Radule Kosorić, Zorica Đ. Janićijević , Predrag Matejić, Golubović, Veska Đuričković i dr.
Milutin Vukojičić, Višnja Božović (Vukotić) i Petar Grdinić, kao članovi gimnazijskod KUD „Živko Džuver“ , pred jedan nastup povodom dana republike 1959. godine.
Članovi gimnazijskog KUD “ Živko Džuver“ ispred zgrade gimnazije sa profesorima: Peruničić, Zorica Janićijević i Milenko M. Bezarević u gornjem redu je i Velinka Keka Č. Radović sa harmonikom i Mira Irić. . U donjem redu : NN, Manojlo Manjo Vukotić, NN. Tomislav Toka i Petar Pero Grdinić u „Delonovskom“ stilu.
Tokom školovanja u Pljevljima, i aktivnosti u vanškolskim delatnostima, nosio je teret očeve pogibije, koje je to vreme pripisivalo „poraženoj“ strani. A povodom Perove smrti novinar i publicista Milan Knežević zapisa :
- Svojevrsna Golgota kroz koju je prošao u djetinjstvu ostavila je traga kroz čitav njegov život, i u pogled na svijet unijela ogromnu dozu gorštačkog shvatanja morala, koji život priznaje samo kao dostojanstveno bitisanje na ovom
I u studentskim danima, Petar je nalazio vremena da učestvuje u studentskim folklornim grupama. Izuzetno je savladao i moderne igre, bio je majstor plesa, od pljevaljske sale i podijuma Milet Bašte do beogradskog Mašinca, Kalemegdana, Skadarlije…Posle završenog fakulteta, iz navedenih razloga, odlazi na rad u Maribor, gde se vrlo uspešno dokazuje i dugo godina provodi na radu u pravosuđu kao sudija , a zadnju deceniju života radi kao ugledni advokat. U Mariboru zasniva porodicu. Supruga Breda, sa kojom ima ćerku Ninu.
Rašo Dragašević- Pero Grdinić – Predrag Prero M. Srbljanović i Pavle Mićko Bojović ispred nekadašnje kafane „Slavija“ ( Sada je tu hotel „Pljevlja) , uvek u dobrom raspoloženju. Petar je zato bio omiljen i rado viđen u svakom društvu.
Pero u svom stilu, znao je da kaže: SVE SAM JA TO NAUČIO U PLJEVLJIMA ! Istureno odelenje bečke škole! Jedan momenat iz beogradske Skadarlije , sa glumicom Ljiljanom Jakšić u tango – argentinu.
Ono po čemu se Petar Pero Grdinić, neizbežno pamti je njegova druželjubivost, vezanost za porodicu, zavičaj, sve ljude dobre volje i namera , koji streme civlizovanom i humanom svetu.
Znao je Petar, da raznim povodima, a i bez njih, okupiti sve Pljevljake do koji je tog momenta mogao doći, i da se bratski popriča , proveseli. Fotografija prilikom Perove krsne slave Sv. Luke – Lučindana 2008. godine u Beogradu.
Nije trebalo da se kaže. Znale su se Perove pesme uz obavezno: Moćevčiću mali Carigrade i Pljevaljske tamburaše. Pero sa suprugom Bredom i glumicom i pevačicom Skadarlije Ljiljanom Jakšić.
I kako to u pomenutom tekstu zapisa Milan Knežević:
- Kao vrsni ntelektualac i humanista razumeo je značaj našeg duhovnog nasleđa i Srpske pravoslavne crkve posebno. Stoga, treba reći da je rad na očuvanju kulturne baštine i duhovnog identiteta srpskog naroda bio dio njegovog bića, pa je angažovanje na uzdizanju povratku srpskog pevačkog društva “ Bratstvo“ Peru bilo potpuno primjereno i važno koliko i sve drugo što je u životu radio i imao, a dšlo je kao kruna njegovih ukupnih životnih napora da radi u korist i na dobro svog naroda.
Vladika Mileševski Filaret, arh. Namesnik i starešina crkve Sv. Petke Stokan Ćirković i „domaćin“ hramove slave Petar Pero Grdinić u lomljenu slavskog kolača na Petkovdan, 2004. godine.
Jedno od Perovih dobročinstava. Kada nije mogla njegova gimnazija , onda je spomenik legendarnom prof. Vlatku I. Samardžiću (1892 – 1952 ) jednom od 1.300 kaplara i pilotu iz Prvog svetskog rata koji je ostao zabeležen i odlikovan sa Tadijom Sondejmajerom , podiglo zaslugom Petra Grdinića SPD. Bratstvo , čiji je prof. Vlatko bio i predsednik. Na groblju Manastira Sv. Trojica kraj spomenika prof. Samardžiću rukovodoci tadašnjeg SPD Bratstvo Ljiljana Stamenić, Siniša Mikica Vukojićić i Petar Pero Grdinić predsednik.
Samo zahvaljujući Petru Peru Grdiniću, ugledala je svetlost dana i ostalo za pokoljenja sačuvane ličnosti i rad SPD Bratstvo – Pljevlja osnovanog 1889. godine, autora: Vojislav Vojkan T. Bojović – Milić F. Petrović i Milan Knežević uz uređivački rad nj. ek. prof. dr Slavenka Terzića ( Beograd 2010).
Porodična grobnica GRDINIĆ, na groblju manastira Sv. Trojica, gde od 27.aprila 2012. počiva i Petar M. Grdinić. I zaista, u vremeplovu Pljevalja, ostaće zapamćeno Perovo ime kao izuzetnog humaniste, velikog pregaoca, dobrotbora i kulturnog radnika.
autor, Vojkan T Bojović
