Ko može da zaboravi i oprosti?

„Ko  u  Srbiji pamti  1999. Ne  mora  ništa  drugo da pamti“

Minutom ćutanja  i  odavanjem  pošte  nastradalim  u  Tehničkoremontnom zavodu  u  Kragujevcu,  otpočelo  je  otvaranje Izložbe  fotografija renomiranog  srpskog  fotografa  Tomislava Tome  Peterneka u Galeriji Doma  Vojske  Srbije, i  trajaće od 03 – 27.marta 2017.

„45. Paklenih  noći nad Beogradom“ prvi  put  je predstavljena  10.maja 1999. Godine u prodavnici  galeriji „NIKON“ ul V. Karadžića 7-a. Organizatori  Izložbe  bili  su Slobodan  Vukadinović i sin Petar, vlasnici  „Nikon“ predstavništva u Beogradu. Na  otvaranju  ove  Izložbe učestvovala  je  glumica  recitator Ivana Žigon. Kulturno prosvetna zajednica  Beograd  i  njen predsednik g. Žika Ajdačić, organizuju  Izložbu  u  četri  grada a  kasnije  i  u  glavnom  gradu Belorusije. Kolega  Čubrilo, organizuje    Izložbu  2000.godine  u Moskvi, lepih  fotografija  Beograda a  Toma „45.paklenih  noći Beograda“

Sve fotografije sa  Izložbe, Tomislav Peternek  je  poklonio  Ministarstvu  odbrane  Srbije, na  trajno  čuvanje  i  korišćenje. Sasvim  je  sigurno,  da je  interesovanje  za Izložbu  veliko i  da  će je  videti  i  veliki  broj  posetilaca  u drugim gradovima  Srbije  a  i  u  „okruženju“.

U  prepunoj  Galeri, Izložbu  je  otvorila potpukovnik  vojske Srbije  Biljana Pašić  i u  ime Medija  centra „Odbrana“ poželela  dobrodošlicu prisutnim.

• Ove fotografije za mene  kao pripadnika sistema odbrane, a  nadam  se i  za  većinu Vas predstavljaju svedočanstvo  sa  lica  mesta o  burnom , ali  herojskom  periodu naše, ne  tako  davne, prošlosti. Kažu, da  slika govori 1000 reči. Tako  i  fotografije koje  su  pred nama zauvek  čuvaju priču o  herojstvu vojnika, rezervista ali  i celokupnog  srpskog naroda. 

• Sa dužnim pijetetom, moramo da pognemo  glavu zbog  svih onih 78 dana i  noći ratnog  proleća 1999. a   koji su  sebe  ugradili u  budućnost  ove  Ono  što moramo, jeste  da  od  zaborava otrgnemo njihovo stradanje, uz  sve  što  smo sagradili iz  ruševina koje  su  ostale nakon nemilosrdnih udara i  bombardovanja. Danas  ovom  izložbom budimo  neophodan osećaj  zajedništva  i odajemo počast stradalim, ali  i  preživelim  – onima koji  su  se borili  da sačuvaju  čast , obraz i  dostojanstvo ove  zemlje.

Nekadašnja  zgrada CK, sada  Poslovni  centar „Ušće“ u plamenu. I  kako je  to  istakla  potpukovnik  Biljana Pašić: Posmatrajući  ove  fotografije , ne  mogu  a  da  ne  primetim , da  su  one  zapravo očuvani  isečci jedne  borbe, ali  i  jednog  življenja. Tomislav  Peternek osmatrao  je  i  snimao trenutke  eksplozija i  urušavanja, pa  možemo  reći  da  su njegove  fotografije tako  važan  prilog  nezaboravu. 

Istoričar  umetnosti Dušan  Milovanović govorio  je  o  Izložbi, argumentovano i  emotivno  o zločinačkom  poduhvat bez  odobrenja  Saveta bezbednosti: Sjedinjenih  Američkih Država, Nemačke, Francuske, Italije, Turske, Belgije, Holandije, Danske, Islanda, Češke,  Mađarske, Italije, Španije, Grčke, Kanade, Velike Britanija, Norveške, Poljske, Portugala, Luksemburga …iza  koga ostaje crno  nebo ne  samo nad  Srbijom nego  i  celog  20.  veka. “ Zaboraviti se svakako  ne  sme! A treba  li  oprostiti? Jer pamti  li  se da  su  „saveznici“ u Velikom  ratu Srbima  često  bili „gori  od  Nemaca“, tokom Drugog  svetskog  rata sva  nepočinstva od strane Sila Osovine , pa i „istokrvne braće drugih  ispovesti“, i  na kraju – Agresja  NATO Alijanse 1999.godine, s posledicama čij  teret  će  vući sve  generacije , u  nedogled  budućnosti.“

Sdtradali su  vojnici  borci  na  svojoj  zemlji, žitelji  zemlje  Srbije  na  svojim  ognjištima, od nevidljivog  neprijetelja, dojučernjašnjih saveznika iz  ranijih  ratova, tomahavkama, krstarećim i  drugim  raketama, kasetnim i  drugim  bombama, uglavmom  noći, da  bi  zločinački  efekti  bili  veći! Peternik , profesor  i  majstor  fotografije, znao  se  naći i  predvideti događaj i  scenu  koju  treba  ovekovečiti i da  se nikada  nebi  nikome  dogodila… U 45. paklenih  noći  nad  Beogradom  Toma  Peternek  je zabeležio svojim  aparatom, slike  užasa,  i  pred  njima se  ne  može  stajati  bez  suze  u oku, bez  jeze od  najvećeg  ljudskog  zla, koje  je  „Svetska  godzila“ i  „na  ovaj kamen izbljuvala“.

Crkva  Sv. Marka okružena  plamenom  u  jednoj  od paklenih  noći nad  Beogradom 1999. I  kako  reče g. Dušan Milovanović, “ …ovaj  narod  je  doveden  u  poziciju da treba  da  se  podčini , ili  mu  sledi  brisanje sa  mape  sveta. Kako  drugačije  razumeti najveću  Alijansu  ikada  sačinjenu u  istoriji  ratovanja , koja  kreće  na  SRJ, sve  da  satre ( 24. mart – 10.jun 1999.)

Oborena  raketa  nad  mostom . Ovde  je  zločin  blaga  reč. Koji  li  je  bio  uranijum?  Heroji  otadžbine. “  U redovima  Alijanse ta  akcija  se  zvala “ Operacija  svezničkih  sila, dok  su  je Oružane  snage  SAD zvale „Oper. Plemeniti  nakovanj“. Izvršeno  je 2.300 vazdušnih  udara lansirano  je 1.300 krstarećih  raketa,  i 37.000 „kasetnih bombi“, upotrebljena  je zabranjena  municija sa  osiromašenim  uranijumom   i druga  nedozvoljena  sredstva“. Broj  nastradalih još  nije  poznat od 3.500 – 10.000. Materijalna šteta još  nije utvrđena, niti  će  ikada  biti, kao  i  efekti  osiromašenog  uranijuma na  zdravlje generacija…

Kako  je  rekao  g. Milovanović, „Iz  ogromnog korpusa  fotografija iz Ciklusa bombardovanje  Srbije, Peternek  je odabrao  24. događaja , predstavio  ih  u  gro  planu. A ispod  svakog . u  frizu su  postavljene  fotografije o  posledicama zločinačkog  čina. Mračna saga zbitija ispod  oskrnavljenog neba  Otadžbine“. Jedna  od  takvih  fotografija T. Peterneka. Oboreni nevidljivi avion NATO alijanse F- 117 kod  Buđanovaca  AF 82 806 NO 27. Marta 1999.Pogođen ruskim  raketniim sistemom  S- 125 PVO brigade vojske JA.

Centar  Beograda u  plamenu. Gospodin Milovanović na otvaranju Izložbe  kaže: Pamtimo  misao  velikog nemačkog  filozofa : Oprostiti i  zaboraviti znači  stečena dragocena  iskustva baciti  kroz  prozor“ . I  još  oproštaj, bez  sankcija istovremeno  abolira zlikovca  i  daje  šanse  sledećoj  generaciji da ponovi  nedela. Sme  li  se  ovaj  narod i  dalje  činiti  neveštim „pacifistom“, „hrišćaninom“ ili jednostavno – blesavim? Jedan koji  svakako  pamti, a  oprašta  li  – samo  on  zna , jeste  veliki srpski  umetnički fotograf , gospodin i ljudina Tomislav Peternek. Plod  njegove  borbe  protiv NATO agresije čini  impresivno  svedočanstvo o nepočinstvima i njihovim  gadostima, ovoga  puta  spakovan  u format 45 paklena  dana…“

Stanovnici  zemalja koje  su bombardovale   Beograd i Srbiju, ne  kriju  svoj  stid i  pokajanje  kada  dođu i  vide  još   ruševina  koje   stoje  u  centru  grada. Ferid  Mujezinović  novinar „Politike“ zapisao  je to  u  tekstu „SUZE JEDNE  ŠVEĐANKE“(22.7.2005) Koliko  njih nema  pojma šta  se  dogođalo  u  noćima  i  danima  pakla, deci, starcima, bolesnicima, vojnicima  u svojoj  zemlji…I šta  im  se  još  događa. Hvala  Tomi  Peterneku, a  prokletstvo  svima  onima koji  su  ovo  činili i prikrivali.

Magda Bezarević  Peternek pesnikinja  i  kolumnsta lista  „DAN“ ( ne drži  „Bič  za  kič“) i  prof.književnosti Ljilja G. Zuković Piper. Pljevljanke , iz grada čiji  su  žitelji  autobusima  dolazili  tih  paklenih  dana u  Beograd da  svojim  životima  budu živi  štit  njegovim  mostovima.

Posle otvaranja   Izložbe,  nastavili  smo  razgovor na  temu marta 1999. u  restoranu  Doma  vojske Srbije uz vojnički  pasulj. Čestitke Tomi  Peterneku, što  je  imao  snage  i  umeća  da i u  ovako  teškim časima, ovekoveči  ovo  stradanje jednog  naroda, a slava i  večni  mir svima  onima  koji su  nastradali  na  svojoj  zemlji  i  svom  ognjištu  i  ovog  marta  2017. i  na  vek vekova.

autor, Vojkan T Bojović