„RUDAR“ – UMESTO „BREZNIKA“- „PARTIZANA“- „POLETA“

Vreme  posle  Drugog  svetskog  rata, za  napaćeni, ožalošćeni  i  osiromašeni  narod, bio  je  težak, i prepun  emocija, pa  ga  nije  bilo  nimalo lako učiniti  podnošljivijim a  tek  boljim. Hrana  na  tačkice, retka  putovanja  na  K-15 , Trumanova  jaja  i  UNRINI  paketići…posla  je srećom  za  obnovu  porušene  zemlje i  „Prvu  petoletku“ bilo  za  svakoga a  i   nova  vlast  znala  je  za  onu  „Hleba  i igara“ da  bi  se  kako  tako potisnule sve  traume proteklih  godina.  U  novoj  vlasti  GNO  bilo  je  i  onih  koji  su  pamtili i  znali ono  što  Pljevljaci  vole, što  ih  raduje  i  zabavlja, pa  su  odmah  osnovali  sportska  društva, pozorište, bioskop, KUD Volođu…umesto Sokolskog  društva  bio  je DTV Partizan, umesto  SPD Bratstvo i muslimanskog  Gajreta KUD Volođa, GN Pozorište …

U  prethodnim  pisanjima  1- 2.   mog Sportskog  spomenara, ukratko  sam  dao  vreme  SD Jedinstvo,  Sindikalnog  sportskog  društva „JAKIĆ“ koje 1949. godine  menja  ime  u  „Breznik“ i  njihovim rezultatima  i  akterima…

Posebno  su  bila  u  žiži javnosti fudbalska  takmičenja i  utakmice. Tek  formirana liga  Crne  Gore ,  nije  u  navedenim  uslovima  uspevala  da  prvenstva  učini  koliko  toliko  regularnim,  što  zbog  slabe  organizacije  klubova  , sudijskog  i  drugog  kadra , pa  je  veliki broj  utakmica  bio  prekidan uz  incidente  na  terenu  i  van  njega…Tako  novinar  „Pobjede“ u  izveštaju  takmičenja za  ulazak u  rep.ligu  navodi  „da  je  utakmica  Breznik – Jedinstvo (H.N) koja  je  odigrana u Pljevljima i  završena  pobjedom Breznika 5-1 poništena iz  razloga što  je  ovu  utakmicu  vodio neispitani  sudija…a  utakmica  Obilić – Željezara je  prekinuta , jer  je  Željezara  napustila teren.  i.t.d   Za  FK  Breznik  i  fudbal  u Pljevljima  tog  vremena,  bila  je  izgleda presudna  utakmica  sa  Sutjeskom (Nk) koju  su  gosti  pobedili  sa  2-1. A  pristrasnog  sudiju  Vukovića je  publika  posle  utakmice  napala , usledila je  suspenzija  terena i  druge  kazne. Breznik ispada  iz  lige  ali u  kvalifikacijama uspeva  da  se  vrati  u  republički  rang za  sezonu  1953/54. Interesantno  je  da  je  u  tim  kvalifikacijama „Breznik“  ostvario  tada  najveću  pobedu  u Crnoj  Gori  , čak  13-0 protiv „Drvodeljca“  iz Mojkovca. U  sezoni 1953/54 „Breznik“  sa  osvojenim  5.mestom  i  11. bodova  napušta  takmičenje, a  Pljevlja ostaju  bez ligaških  fudbalskih  utakmica gotovo  dve  godine.

• IO Saveza sudija Crne Gore, doneo  je  odluku da  se  zbog  fizičkog  napada  na  sudiju Vukovića od  strane  publike  poslije utakmice Breznik – Sutjeska , koja  je  odigrana 25.oktobra 1953.u Pljevljima, odbije FK Brezniku vođenje svih  susreta za  šest  mjeseci na njegovom  terenu. ( „Pobjeda“ 08.11.1953.)

Stanje  u  fudbalskom klubu  „Breznik“ iz  dana  u  dan  bilo  je  sve  teže. Jedinstvena  liga Crne  Gore, nije  više  bila  moguća iz  finansijskih  razloga , jer  klubovi  nisu  mogli  da  izdrže  visoke  troškove  takmičenja, pa  se  nije bilo u  mogućnosti  otići  na  utakmice  ni  u  obližnje  gradove.  Ovo  pogotovo što  FSCG više  nije  davao  klubovima regres  od 75%.  Kako  je  stanje u FK „Breznik“ bilo  opterećeno  i  nizom  drugih  problema, stadion   je  zatvoren a ključevi  predati  GNO. Pljevlja  su  u  sezoni  1954/55  i 1955/56 ostala  bez  prvenstvenih  utakmica.

Ovaj period  obeležili  su  fudbaleri sekcije  DTV Partizan, koji  su  činili  đaci  pljevaljske  gimnazije , za  koje  je  igrao i  trenirao  nastavnik  Dragan M.  Ivanović – Čilja ( 1930 – 2003) izuzetan  igrač i  pedagog.  Oni  su  već  u  prvim  nastupima  na  prijateljskim  utakmicama, prosto  deklasirali  sve svoje  protivnike  FAP, Polimlje, Zlatar, Azotara – Goražde… Za  starije ljubitelje  i  poznavaoce pv- fudbala, ostala  je  u sećanju    utakmica  sa  tadašnjim  prvakom Crne  Gore i drugoligašem Sutjeskom  iz Nikšića juna 1956. Godine koju  su gimnazijalci  pobedili  sa 4-2 ! Sva  četiri  gola postigao  je  kapiten Dragan Ivanović – Čilja.

Tim sekcije  DTV Partizan  Pljevlja na  snimku  iz 1955.  Godine: Šućro  Brković- D. Ivanović, Bzdo V.  Jauković, Mustafa Pijalović, M. Vojinović, Krsto. Andesilić, Đ. Simić, Miki  Ivanišević, Krsto Soković, Sadik M Katana i Ljubomir Ljubo   Matović – Mačak. Nedostaju: Milan  Mika D. Zirojević, Osman Osmo Ć. Mušović, dr Jugoslav Jugo M. Knežević… 

Nikšićani  nisu  dali da  za  DTV Partizan igra njihov igrač Milan  Mika  Zirojević koji  je  tih  godina  bio  đak pljevaljske  gimnazije i  igrao za „Partizan“ kasnije  i  za  Rudar ( smatrali  su  ga  svojim igračem)  Ipak, samo  je  golom  ublažio  poraz  svojih Nikšićana,  za  koje   će  odigrati više  od  deset  sezona. Kod „Partizana“ najbolji: Tomo  Knežević, Krsto  Andesilić  i Miki  Ivanišević. Evo  šta   je  o  tom  vremenu , zapisao  u  svojoj  svesci, Dragan M. Ivanovića – Čilja, igrač  Breznika , DTV Partizana, Rudara, tada nastavnik fiskulture  u gimnaziji:

• Pljevlja nisu  bila  Pljevlja bez  fudbalskih  utakmica, pa  su  Radomir  Matović, Vojin  Popović, Mirko Simić, Momo Peruničić, Milenko  Bezarević, Budo  Lazarević, Gledo  Popović, Brane  Ilić i  ja ,  poveli  akciju kod  opštinskih  rukovodilaca  da  se osnuje  jedan  klub od  već  postojećih OSD „Polet“, DTV „Partizan“ i „Breznik“…Mi  smo  pokušali  da registrujemo  fudbalsku  sekciju  DTV  Partizana, ali one  nisu  imale  pravo  takmičenja. Dobili  smo  podršku za  osnivanje jednog  novog  kluba od  tri  postojeća, najpre  od Rudnika  uglja  i  tadašnjeg  direktora Duška  Popovića, i  ne  samo  to, nego  i  sredstva za  dresove  i  ..Zahvaljujući  Radomiru  Matoviću brzo smo  izvršili  registracije  igrača u  bjelopoljskom  podsavezu , a  kako  nam  je  rudnik  prvi  dao  podršku  i  pomoć , sportskom društvu  smo  dali  ime  „RUDAR“.

Pobeđivali  i  sa  dvocifrenim  rezultatima ( Azotara Goražde 11-2 !)  i  sa  pravom postali  prvotimci  „RUDARA“ i  miljenici  grada.  S leva: Momo  Peruničić (uprava) Dr.Ivanović- Čilja, Budo Jauković, Mustafa Pijalović, Milan Mika D. Zirojević, Milomir Mile V. Vojinović, Krsto  Andesilić, Đorđe Đokica  M. Simić, Mihailo Miki Ivanišević, Krsto Soković, Sadik  Katana i  Tomislav  Tomo M. Knežević.

Prve  prijateljske utakmice FK Rudar je  igrao  sa FK „LIM“ iz Priboja. Na  fotografiji  iz  albuma  Krsta  Andesilića , daleka  1956. S  leva: Krsto  Andesilić, Jovan  Jole  Milićević, Budo  V. Jauković, Milomir Mile V. Vojinović, Enver Čaušević, Ismet Hasanbegović – Kašika, Hamid Talović, Mikica  Ivanišević, Krsto M. Soković, Sadik M. Katana i  Tomislav Tomo M. Knežević . Rezultat  je  bio  2-2.  U  revanšu  u  Pljevljima,  čak  7-1 za  Rudar! (Fotogr. K. Andesilić)

Tim „RUDARA“ koji  je  u  Pljevljima  pobedio  FK „LIM“ Priboj čak  sa  7-1! S leva: D.  Ivanović- Čilja- kapiten  i trener, Budo Jauković, Krsto Andesilić, Tomo Knežević, Jovan Jole Milićević, Miki Ivanišević, Ivan Ivo Ševčenko, S. Katana, Đorđe M. Simić, Milomir Mile V. Vojinović i  Krsto M. Soković. ( Foto  dokument. K. Andesilić)

Sledi  niz  prijateljskih  utakmica, i  učešće  na  turniru  Bratstva jedinstva  u Foči 01 – 03.avgusta  1956. na  kome učestvuju domaćin  Sutjeska, Šumadija  iz Kragujevca, Mladost  iz Rogatice  i Rudar.

U  vunenim  plavo – belim  dresovima, napravili  su  iznenađenje u Foči, igrom , rezultatom i  doneli  prvi  pehar i  zastavicu  u Pljevlja: S desna: Dragan Ivanović- Čilja- kap. i trener, Budo V. Jauković, Osman Osmo Ć. Mušović, Tomislav Tomo M. Knežević, Jovan Jole Milićević ( igrao  umesto povređenog  Ivaniševića), Milan Mika D. Zirojević, Mustafa Piajalović, Đokica M. Simić, Sadik M. Katana, Milomir Mile V. Vojinović i  Krsto M. Soković. Igrali su   još  i  Ljubo  Matović Mačak i dr  Jugoslav Jugo M. Knežević…U  timu  nije  bilo  standardnog beka Krsta  Andesilića, zbog  letnjih  radova na  selu. Srebrni  pehar, zastavica, fotografije,  dugo  su  stajali  u  izlogu Seferove poslastičarnice , tada „Zdravljak“ u čaršiji. Gde li  su  završili?

Zahvaljujići bivšem  igraču  Rudara poč. Đorđu Đokici M.  Simiću, ostalo  je  dosta fotografija tadašnjeg DTV Partizana  i „Rudara“. Baš kao i ova  sa  turnira  iz  Foče 1956. God. Događa se i  profesionalcima , nije  „uhvatio“ Vojinovića  i  Sokovića, ali  oni  nisu  zbog  toga „šizili“ Pljevljaci  su  pobedili  „Šumadiju“  sa  2-1 i  Mladost sa 3-2. S leva: Ivanović, Jauković, O. Mušović, T. Knežević, J. Milićević, M. Zirojević, M. Pijalović, Đ. Simić i S. Katana .

Svaki  je  na  svoj  način  imao svoja  fudbalska majstorstva, protkana drugarstvom  i željom  da Rudar  bude najbolji. Krsto Soković – Mikica  Ivanišević  i  Sadik  Katana. Daleka  1956.  godina. Tadašnji  igrač  FK Partizan – Beograd i  reprezentativac Jugoslavije, pljevaljski zet Božidar Pušo  Pajević (1927 – 2013)  video  je  u  njima i  Miki Zirojeviću prvoligaške  igrače i predlagao  im  je  da  dođu  u  Beograd. Mihajla Mikicu Ivaniševića je  od  fudbala  otrglo zdravstveno  stanje, a  Katana  i  Soković , ostali  su  verni  Pljevljima  i  Rudaru ,baš  kao  Zirojević rodnom  Nikšiću.  Napori  da  se i odatle  izbrišu , nisu  uspeli. Normalni  poznavaoci  Pv. Fudbala, i  danas  ih  svrstavaju  u  idelani tim Rudara  svih  vremena.

Tadašnji beogradski „FUTBAL“ ovako  je  03. Avgusta 1956. zabeležio i  ovekovečio   uspeh    Rudara  na  turniru  u  Foči, iz  pera  svog  pljevaljskog dopisnika  Miodraga  Miša D. Radičevića. Najbolji Rudar – Pljevlja  a    najbolji igrač turnira  takođe  Rudarevac –  Milan Mika Zirojević. Tako  je  to : Pobedu   gradi  čitav tim,  a  odlučuje  pojedinac!

Milan Mika D. Zirojević (1936 – 2014) kao  đak pljevaljske  gimnazije igrao  je za  DTV Partizan i  Rudar 1954 – 1956. i bio  tvorac njegovih  prvih  uspeha. U  FK Sutjeska, bio  je  jedan  od najmlađih  prvotimaca  u  njenoj  istoriji, i najboljih  igrača, za  čiji  se  talenat interesovala  i Zvezda  i Partizan. Bio  je  omladinski  reprezentativac FNRJ. Slično  košarkašu  Radmilu  Mišoviću, ni  Mika  nije  želeo ni  pod  kojim  uslovima  da  napusti  rodni  Nikšić. Svoju   igračku i trenersku  karijeru proveo  je  u  Sutjesci i  Čeliku. Jedan je od prvih   diplomiranih  trenera  u Crnoj  Gori. Tvorac  je  čuvene  generacije Nikšićana  koja je  osvojila titulu  omladinskog  prvaka Jugoslavije 1976/77 i  pod  njegovim  vođstvom Sutjeska osvajaju  Kup SFRJ za  omladince 1980/81 . U  više  sezona  sa  uspehom  je  vodio  i  prvi  tim  Sutjeske,  ili  ga  preuzimao u  teškim situacijama. Preminuo  je  u  Nikšiću 21.maja 2014. gde  je  i  sahranjen.

Ovakav  sastav i  entuzijazam „Zmajeva  sa  Breznice“ kako  su  ih  tadašnji  navijači  zvali, brzo  je  došao  do pobeda  i  rezultata u svom  prvom  nastupu  pod  imenom  „RUDAR“.   Crnogorska  liga  igra se u  sezoni 1956/57  u  okviru – titogradskog potsaveza- u  dve  grupe: SEVERNA: Rudar (Pv), Radnički (Ig), Gorštak (Kl) i Poštar (Tg) i JUŽNA: Bokelj, Javorak (Nk) Igalo i Zora (Spuž)). Rudar  je  osvojio prvo  mesto  ispred Radničkog (Ig)  a Bokelj u  južnoj grupi  je  bio  prvi , pa  je  njihov  dvomeč  odlučivao  prvaka  Crne  Gore. U prvoj  utakmici u Pljevljima  bilo  je  0-0 a u  Kotoru 1-1, pa  je  odlučivala  majstorica  u  Nikšiću, u kojoj  je nekompletni  Rudar  poražen  sa 0-3 !

• Nekako u  isto  vreme  kada  se  igrala  majstorica  u  Nikšiću, bio  je  i  Savezni  slet  Partizana  u  Zagrebu, pa  su  po  naređenju   morali  tamo  ići  Dragan Ivanović – Čilja, Sadik  Katana  i  Mile  Vojinović, naš  udarni  trio, plus  naklonost  sudije  ..i poraz  je  bio  neizbežan, seća  se ove  utakmice, jedan  od  Rudarevih najboljih  igrača bek  Krsto  Andesilić.

NE BI GA  TREBALO  IZOSTAVITI– Tako je pisao  „FUTBAL“ 1955.  Godine, preporučujući  mladog Andesilića  za  juniorsku  reprezentaciju SFRJ.

U  drugoj  prvenstvenoj  sezoni 1957/58  Rudar  je  u  Severnoj  grupi  TG-podasaveza  zauzeo  treće  mesto. Ovome  je  najviše  doprineo  odlazak gotovo  kompletnog  tima  na  studije  u  Beograd  i  Sarajevo. Nerodovni treninzi, povremeni dolasci samo  na  utakmice, nisu  mogli  doneti  bolje  rezultate. Ipak  u  sezoni 1958/59  trener Stevo  Čubrilović  i  igrač- trener  Dragan Ivanović Čilja  formiraju  jedan  dobar  tim koji osvaja  prvo  mesto  u  bjelopoljskom  podsavezu, pa  sa  prvacima  titograd.podsaveza Mladost –Tg i  kotorskog Arsenal – Tivat razigrava  za  prvaka  Crne  Gore i  ulazak  u  Drugu  ligu. Kako  je  prvak  izgleda  već  unapred  bio  određen, krenulo  se  sa  „administracijom“ posle  neočeikovanih  pobeda  Rudara  u  Tivtu  protiv Arsenala 2-1 i  Pljevljima 3-2 , pa  su  ove  utakmice  za  „zelenim solom“ registrovane  sa  po 0-3 za  Arsenal, zbog  navodne nepravilne  registracije  Sadika  Katane  i  Safeta  Čakara koji  su  bili igrači  „Pretisa“ iz Vogošća. Tako  je  Mladost  postala  prvak,  ali  u  kvalifikacijama za 2. Ligu  nije  uspela  da se  plasira. Evo  šta  je  o  tome  hroničar  tog  vremena napisao  u  listu „Pobjeda“

–    Pljevaljska omladina  je  oduvijek imala  smisla  za sport i  dovoljno  ljubavi  prema njemu da  bi  postizala  uspehe. Međutim , kao  po  nekom  nepisanom  pravilu, sportisti gotovo  nikako  nisu  imali  sreće da  se  o  njima  neko ozbiljnije  postara. Primera  radi treba napomenuti da  je  FK  „Rudar“  imao  ove  godine  priliku  da  se bori  za  ulazak  u  Drugu  saveznu ligu  , ali  zahvaljujući  propustu administarcije kluba, tim je  dikvalifikovan jer su  u  njemu  bili  igrači registrovani  za  drugi  klub.

Pod golim brdima Golubinje i Borovca: Tim FK „RUDAR“ iz sezone 1958/59 godine. Da  li ih  je  propust  klubske  administracije   eliminisao iz  borbe  za ulazak u Drugu saveznu ligu?  Prvo  priznali  registracije, a  onda  ih poništili ?

Ivanović (kap), Kurbegović, Krsto Andesilić, Stevo Čubrilović-trener, Jovan Milićević, Osmo Ć. Mušović, Miloš Mita Ćosović, Tomo M. Knežević, Krsto M. Soković, Sadik M. Katana Safet Lićko Čakar, Slavoljub Struja St. Bajić i Radovan Bjeličko  Dragaš. Nedostaju   standardni  golman  dr Jigoslav Jugo Knežević, Ivo  Ševčenko, …

Zaslužili  vidno  mesto  u  svim spomenarima , pa  i  mom, jer su obeležili  i  obojili  Rudarevo  ime  najlepšim  bojama. „Moćevčani“ Krsto M. Soković (1935 – 2006) i  Sadik  M. Katana (1937- 2010) ,  polutka  Milomir Mile V.  Vojinović (1935- 2002) koji  je  zbog  povrede  rano  prekinuo  fudbalsku  karijeru.

Dragan Ivanović-  Čilja i  Petar  Pero Vrdoljak – Vođa ispred  nekadašnjih  tribina  stadiona  „Pod  Golubinjom“ 1962. godine i  prvim  SEMAFOROM: GOSTI – DOMAĆI, bili su  predvodnici jedne  nove  generacije Rudarevih  fudbalera  sa  početka šezdesetih. Ali  o  tom  vrmenu  u  sledećem  PV- Sportskom  spomenaru – 4.  Dragan- Čilja je vreme  fudbala u Pljevljima, ubrajao u najbolji  deo  svog  života. Voleo je  Rudar i  dolazio  obavezno  na  sve  njegove  utakmice koje  je  igrao  u Srbiji. Tako  je  nastao  i  ovaj  snimak, posle  utakmice  sa  Obilićem  u Beogradu 1997. godine u  društvu  tadašnjeg kapitena Rudara Srđana Bajića i autora ovog  teksta.

Ovaj  period  sportskog  života Pljevalja obeležio  je  košarkaški  klub RUDARA, posebno  ženska  ekipa koja  je  na turniru  u Pljevljima 1957. za  prvaka Crne  Gore osvojila prvo  mesto.

I  one  su  obeležile   pljevaljske sportske pedesete  godine  prošlog  veka. Jedna  od  retkih fotografija  sa  prvenstav  Crne  Gore  u Pljevljima 1957. godine , pre  početka  utakmice  sa titogradskom  Budućnosti. Pljevljanke  su  ih  dočekale  cvećem, a  utakmicu  je  završena pobedom Budućnosti  15-14. Slavica R. Božović imala  je  šansu  da  u zadnjim minutama  igre iz  dva  bacanja donese  pobedu  Rudaru,ali  lopta nije htela  kroz  obruč. Ipak,  zahvaljujući  pobedi  Radničkog  nad  Budućnosti 18-8. Rudar  je  osvojio prvo  mesto  i  titulu  prvaka. Trener  Radule  Kosorić i  igračice : Dragojla  Peruničić, Višnja i  Slavica  R. Božović, Milena  Aranitović, Velinka  Keka  Č. Radović, Azema Selmanović, Mira  Irić, Biljana Džaković, Dragojla Čabarkapa i  Zarka Nuhanović- Šećerkadić.

Ovako  je Danilo  Eraković jedan  od  najboljih novinara  koji  su  pisali  i  izveštavali o  gradu na  Breznici iz  svih  oblasti, zabeležo  ovaj  događaj  u „Pobjedi“ 22. septembra 1957. godine

Dragojla  Peruničić, bila  je  najbolja  igračica  „Rudara“ i  celog  turnira . Igrala  je  tako  dobro da  su  joj  navijači  dali  nadimak „Puškaš“ po tada  najboljem igraču Evrope Ferncu Puškašu. Igrala  je za  reprezentaciju  Crne  Gore 1956. na  turniru  republika na Cetinju  sa  klupskim  drugaricama  Višnjom Božović (Vukotić) i  Velinkom Kekom Č.Radović (Pejović).

I košarkaši  su  bili aktivni najviše  zahvaljujući  velikom  zaljubljeniku  u  ovu  igru Radulu  Kosoriću, koji  je  ne  samo  kao  igrač  i  trener,  već  i veliki promoter koji  je animirao   fudbalere, odbojkaše, rukometaše  da se  bave  ovom  danas  najpopularnijom  igrom . Tako  su na  turniru  gradova  u H. Novom  1954.  godine  osvojili  treće  mesto, pobedivši  Lovćen  i  Partizan (B.P). B. Šoć  će  u  izveštaju  za  „Pobjedu“ napisati,  „da  je  ekipu  Lovćena pobjedio  toga  dana izvrsni  Kosorić koji  je  sam postigao 31.koš (65-60) On  je  imao odlične  pomagače  u Batu  Kandiću  i Krstu  Sokoviću.

Derbi  utakmicu,  protiv  tada  neprikosnovenog  Radničkog iz  Ivangrada Pljevljaci  su  igrali  na  terenu Garnizoona JNA  na  Dolovima  i  pobedili  sa 32-31. Stoje s leva : Hazbo  D. Nuhanović,  Budo  V. Jauković, Krsto M. Soković i Duško S. Milić. Čuče: Radule Kosorić kap.i trener,Đokica M. Simić, Duško N. Rabrenović  i Sado  M. Bambur.

Novo  sportsko  društvo, nove  knjižice, uz  Zvezdinu, zdravstvenu, vojnu i  radnu,  jedine  koje  imam. Nekima  je  normalno  istekao  rok  važenja, a  nekima  plaćam  članarinu  više  od  pola  veka.

U  pisanju  ovog teksta  veliku  pomoć  mi  je  pružio  Krsto  Andesilić dipl.agromom igrač DTV Partizana , Rudara i Sutjeske koji  živi  u  Smederevu, hvala  mu kao i njegovom   sinu  Vladanu  i  snahi  Mariji.

autor: Vojkan T Bojović