Pljevlja – 1960. prvi put domaćin sportskih igara

Sedme  Omladinske   sportske igre    koje  su  održane u Pljevljima od 04 – 07. avgusta 1960.    bile  su  prve u  kojima  je  jedan  grad  iz Crne  Gore  bio  domaćin. Bila  je  to i prva  velika  sportska  manifestacija od  završetka  rata 1945.  godine u Pljevljima  koja  je   okupila    oko 800 sportista  sa  Tromeđe iz  14  gradova. Igre  je  na  Trgu  13. Jul , svečano  otvorio  drug Džemail  Adžo  Selmanović, član OK  SK  Pljevalja.

Ovo  je  ekipa  Pljevalja koja  je  na 7. MOSI na  svom  terenu ( vidljivo po tribini, ogradi, zastavama a  i  zapisu  na  poleđini  fotografije)  osvojila  prvo  mesto , pobedom  nad Bjelim  Poljem 3- 2, golovima  Katane  i Sokovića. S leva: Osmo  Ć. Mušović, Petar Vrdoljak, Safet Čakar, Krsto M. Soković, Izet Iko  A. Hadžović, Ivo Ševčenko, Ljubo M. Matović – Mačak, Sadik M. Katana i Tomislav Tomo M. Knežević.  Čuči dr Jugoslav Jugo M. Knežević. Nedostaje jedanesti  igrač. Možda  se  neko  seti: Asim  O. Telaćević  ili Jovan Jole  Milićević, Suruliz…? Čini  mi  se  da  fali  jedan  navalni  igrač? Gledao utakmicu, ali  davno  beše!

I  košarkaši  su  bili  dobri pred  domaćom  publikom. Poraženi  su  u  finalu  od  tada  neprikosnovenih  Ivangrađana predviđenim  Momčilom  Nedićem – Minjotom . Ovom  timu  nije  pomoglo u finalu  ni  pojačanje  rukometaša Čengića i Durutlića: Sleva: Dragoljub Bato M. Dajović- Ćopo, Bambur, Hazbo D. Nuhanović, Veljo Č. Radović i Đorđe Đokica J. Džuverović. Čuče: Mile K. Damjanović, Fevzo A. Čaušević i Besalet Pojatić.

Besalet Pojatić ( 1930 – 2001) univerzalni  sportista, sa  loptom  i  bez  nje. Košarkaš, rukometaš, fudbaler, atletičar, kuglaš… U školi  u H. Novom  bio  je  plivač i veslač, … Svirao  je saksafon  u  KUD Volođi, odličan  umetnik  –  slikar, scenograf u  pozorištu…Radni  vek  proveo  kao  nastavnik  likovnog  u Drugoj  osnovnoj  školi. Kako  je  stizao da  bude  i  u  sportu, umetnosti, poslovnim,porodičnim i  drugim  događajima…? Umetničko –  sportska  veličina. Jedan  od  onih  koje  zavičaj nije  prepoznao.

Besalet  Pojatić  posle  jedne atletske  pobede, u  zagrljaju  svojih  drugova.

Fudbal i „Rudar“  su  i  dalje bili  prvi  i  glavni  sport Pljevalja,  koji  je  imao  najviše pristalica  i  simpatizera i kome  se  poklanjalo  najviše  sredstava i  stručnog kadra. Iz  Beograda  je angažovan stari  trener  Radničkog Nikola  Rosić, koji  je  radio  preko  celog  dana  sa  decom…a  sa  prvim  timom  Stevo Čubrilović. Krajem  pedesetih  godina  prošlog  veka nazire  se  ipak  jedna  nova  igra  koja  će  vrlo  brzo  osvojiti  Pljevljake.  Mali  rukomet !  Igraju  se i  prve  utakmice lokalnih  ekipa na  stadionu, među  gimnazijalcima u DTV Partizanu. Revijalne  utakmice  igrane  su  i  na  Trgu  13. Jul. Najveći  protagonosti  bili  su Dragan M. Ivanović – Čilja ( išao  na  Cetinje na  kurseve  edukacije m. rukometa koji  je  u  potpunosti vrlo  brzo eliminisao  veliki  rukomet) Ismet  i Besalet  Pojatić, Bećo  Durutlić…Oni  su  uz Smaja  Čengića  činili  kičmu  tima .  Već  na  MOSI u  N. Pazaru 1959. osvajaju  prvo  mesto, baš  kao  i  godinu  dana  kasnije  kao  domaćini  u Pljevljima pa  slede  prva  mesta, 1962, 1963, 1964, 1965, 1966, 1972…Pa  plasman  u Drugu  saveznu  ligu 1961 . onda   u  Prvu  saveznu  ligu 1964  i  1968…

Beograd, Balkanska  ulica nekadašnji  hotel „Beograd“, i kancelarija prestavništva ATP „Prevoz“ Pljevlja, sada  Pekara „ROMANA“, eto  tu  se  „kumovalo“ „menadžerisalo“ oko dolaska  igrača: Dragana Mutibarića, Karla Zapušeka, Miodraga Cana Đorića, Milosava Backovića, Miloša  Perućice, trenera: Rosić, Čubrilović, Radojičić, Žderić… rukometaša Trajkovića, Bogdana Plavšića, Plemića, Stojiljkovića, Takića, Ivanovića, trenera  Mikele  Obradovića, Đorđa  Vučinića.. Bifei „Vijetnam“ Breznica , stadion…  su  nešto  drugo…Radomir i Ljubo  Matović, Cane  Janićijević. Ćiko  Aćimović... Ima  i  živih…Jeste  ovo  vreme za „pričam  ti  priču“ ali…

I  dok  rukometaši  vode  borbu   u  Drugoj  saveznoj i  u  Prvoj  ligi ( 1964 i 1968 ) fudbaleri  su u  republičkoj  ligi među  vodećim  u  stalnom konfliktu  sa sudijskim  i  drugim  nepravdama. Važne, odlučujuće  utakmice  su  uglavnom  prekidane:

Jedno  je  BIFE, KAFANA, RESTORAN, tombula, cikvina  i  sl. O njima u  mom  pisanju na te  teme drugi  put. Sportsko  menadžerstvo i  ideja da  se  kvalitet i   rezultati dovedu  na  veći  nivo,  je  nešto  drugo. Bogu  hvala  da  za moj „SPOMENAR“ ima preživelih, direktnih  i  glavnih  aktera tih  događaja a i   njihovih  porodica.

KARLO  Zapušek , došao  u  Pljevlja sa Draganom Mutibarićem 1963. godine, i  brzo stekao  simpatije  navijača. Njegovi  slobodni  udarci bili  su nešto što   do  tada nije   viđeno  na  stadionu  „Ispod  Golubinje“,  a  i  druga fudbalska  umeća. Nije  mu  smetala zavist  nekih  saigrača, brzo  ih  je  razuverio i  ostao u  klubu skoro  15  godina,  upamćen  svojim igračkim majstorstvom. Na žalost,  ni  njegov ovozemaljski odlazak  nije  zabeležila ni  lokalna  štampa, čak  ni u  post-festumu. Onako  kao za  Miodraga  Stamenića, ili  Goluba Ćosovića, Sadika  Katane, Krsta Sokovića, Slavoljuba Bajića… a  tek  Jakićevaca: Remza Nuhanovića , Šućrije  Hadžihamzića, Rastka Milinkovića, Milenka Aritonovića, Remza  Hrastovine, prof Miša St. Radičevića…To  je  ostavljano za „Sport“ i „Žurnal“ , novinaru  u  pokušaju, koji  od  toga  nije  nikada  primao, honorare, platu i konačno  penziju.

Jovan Joja K. Damjanović – Slavoljub  St. Bajić Struja i  Miodrag  Mide Stamenić , kao crveno- beli  Rudarevci. Joja  i  Mide  će  se preseliti i  na  rukometni  teren 1964. Godine. Stamenić  će  tamo  ostati  više  od jedne  decenije, a  Damjanović  nastaviti  uspešnu  fudbalsku  karijeru u   prvoligašu Sutjesci  iz  Nikšića.

Te 1966. Godine, Pljevlja će  po  drugi put biti  domaćin MOSI, na kojima  je  oboren  rekord po broju  opština  (16) koje  su  poslale  svoje  takmičare. Nisu  učestvovali  Priboj  i  Novi Pazar, dve  najkvalitetnije  ekipe  igara, pa  je  domaćinu  olakšan  posao  sveukupnog  pobednika.  Blistali  su  pljevaljski  atletičari Tomislav  Tomo  Jestrović pobednik u  bacanju kugle i  diska  sa novim  rekordom  igara 41,05  kao i Diko  R. Dragašević prvi  na 100. m. i Duško  Rašović 400.m. Njih  dvojica  bili  su  članovi  PV – štafete 4 h 100 m.  koja  je  takođe  bila  prva. Prva  je  bila  i  fudbalska  ekipa  Pljevalja…

Pobedile  Prijepoljke, ali  u  finalu  poražene  od  Bjelopoljki. Milena Bela G. Zuković (crno – beli  dres , sledeće  godinu  u  istom , samo KK Partizana Bgd.) u  borbi  za loptu  na  utakmici  protiv Prijepolja. Ishod  prati  Milica  Šćekić  br.7.

Ovo  je  standardni  sastav  FK „Rudar“ koji  je  osvojio  prvu  titulu prvaka  Crne  Gore 1966.  Godine: Milosav Backović – Backo bivši igrač  Radničkog  Bg. Zoran L. Čović, Miodrag Cane  Đorić (igrač  Bgd. Dorćola  i  dr. živi u  Americi-Ohajo) Rasim Čakar, Safet  Čakar, Radaovan Dragaš – Bjeličko i trener  Mirko Žderić ( Beogr. Slavije, Beograda, Radničkog…) Čuče: Drago  Kovačević, Sadik M. Katana, Miloš Perućica ( igrač Zvevdare, Voždovca…) Slavoljub  St. Bajić – Struja i  Karlo  Zapušek ( Zemun Beograd, oml. Reprez Ju) Igrali  još: H. Ćirlija, S. Vukojičić, D. Rašović, M. Bajić, M. Dragaš…

Arslan  Asko H. Hadžalić, jedan  od  velikih  talenata Rudara  sa  početka  šezdesetih, posle  Damjanovića, odlazi  u  nikšićku  Sutjesku. Pravo  desno  krilo, imao  je  prelom  noge, što  je  uticalo  na  njegovu  dalju  karijeru. Vratio  se  u  Rudar , i  pomogao  timu u  republičkom  rangu  igrajući  sve  do  1974. godine.

Ostala  su  hronici  i  sećanju ljubitelja  fudbala u Pljevljima, 1966.  godina i  uspeh  u  kupu Crne  Gore, kada  su  eliminisani  SUTJESKA  i Budućnost. Na žalost u  finalu Titograd  je  bio  bolji 2-0 ! Trener  tima  bio  je prof. Uglješa  Dudi Rakočević.

Prvi  put  protiv  svojih. Jovan  Joja  Damjanović u dresu  Sutjeske na  kup  utakmici u Pljevljima  1966. koju je Rudar  rešio  u  svoju  korist  boljim  izvođenjem  penala. S leva  u  belim  dresovima: K. Zapušek, M. Đorić, D. Kovačević – Joja  Damjanović prugasti  dres- Vl. Femić, S. Čakar, B. Durutlić i R. Čakar . Čuče: Sl.Dragović,  S. Katana, Dobardžić i  Sl. Bajić. Pobedu  je  doneo  golman  Rudara Slavko Dragović,  koji  je  odbranio  šut  svog  kolege golmana Sutjeske  Popovića.

Ovu  fotografiju  posvećujem  bivšem igraču  Crvene zvezde i Sutjeske Dušanu  Andriću – „Maci“ ( 4. sleva čuči) kasnije  mom  kolegi  u  Investbanci  i saigraču u  našem  fudbalskom timu. „Maco“, tačno, ovde  si  dao  gol  sa  penala, gledao  sam, ali  onaj  u  finalu Lige  bankara, ode nebu  pod  oblake! Ni  to  se  ne  zaboravlja.

Godina  1966.  Ostaće  upamćena  i  po  gostovanju FK Sarajevo, i  prilike  da  se  vide  budući  šampioni  Jugoslavije 1966/67 posebno igračke  veličine  kao  što  je  reprezentativac  Mirsad  Fazlagić, veterani Biogradilić i Ferhatović i oni  koji su  tek  dolazili , kasniji  reprezentativci  centarfor Vahidin  Musemić i  krila  Boško  Antić – Antara i Boško  Prodanović, polutke  Šiljkut i Prljača… Sećanje  na  ovu  utakmicu  i  gostoprimstvo  još uvek  je  u  sećanju polutke  Sretna  Šiljkuta  koji  sada  živi  u  Beogradu. Sarajevo  je  pobedilo  sa  2-0!

Sportska  1966. Obeležena  je  i  velikim  sletskim spektaklom gradskog  i  republičkog  karaktera.

Devojke  iz  moga  grada , gimnazije, razreda…Mara, Dana, Draginja, Verica, Rada Ara, Binasa, Tanja,  Kadira, Hasena, Rada G. Slavica, Seka, Hilmo…

U fudbalskoj  hronici pljevaljskog  čitluka,  ostaje  zabeleženo i  prvo  gostovanje  jednog  tima   nekadašnje „velike  četvorke“ . U  okviru  memeorijalnog  turnira  Boško  Buha,  gostovala  je 27. Septembra 1968. Višestruki  šampion  i  mnogostruki  osvajač  kupa Jugoslavije  beogradska  Crvena zvezda ( u kombinovanom sastavu) i  pobedila  Rudar  sa  3-2. Na  snimku nepoznatog  autora, Slobodan Boban R. Obradović u duelu  sa  Radovićem. Akciju   prate Trifke Mihajlović -11. (C.z) i  Radovan  Dragaš (R) U  pozadini  Mihalj  Keri (C.z) kasnije  standardni  half „crveno – belih“.

Godine  1968.  skauti  FK Partizan iz  Beograda su  na  MOSI u Prijepolju, zapazili telenat pljevaljskog   krila  Zorana  Vraneša i to  je  prvi igrač Rudara koji  je zaigrao  u jednom  od  timova tadašnje „velike četvorke“.  Kasnije će  to uspeti: Žarko Dragaš i Dragan Bogavac , Dalibor Škorić ( igrao i za Partizan) Stevan Reljić (C.zv) Damir R. Čakar i Predrag Pažin – Partizan…

Uvek rado viđen i  u  svom „Partizanu“. Nezaobilazna  stanica u Humskoj 1. Za  popularnog „Vranu“, koji će  ove redove  čitati  na  dalekim , lepim i  toplim  Karibima.

Žarko  R. Dragaš je  iz Rudara  otišao  u  Budućnost (Pg) , vratio  se  u  prvoligaški  Rudar 1994.  Pa  onda  Markana  tj „Rajko  Mitić“.  Mogao  je  i  morao  mnogo  više.

autor, Vojkan T Bojović