USPOMENA NA INTERNIRANjE PLjEVLjAKA – ZENICA 02.7.1916.
Navršio se jedan vek od velike golgote koja je zadesila narod izbijanjem Prvog svetskog rata 1914. a ovog meseca i jedan vek od kada je austrougarski okupator odveo veliki broj Pljevljaka u logore smrti Austrije, Mađarske i Češke. Prema dnevniku koji je vodio logoraš Đorđije Đole A. Pejatović , u junu i julu 1916. godine internirano je po „aferi Vešović“ 114 Pljevljaka iz grada i okoline. O Dnevniku Đola Pejatovića , ujaka Stevana L. Popčetovića, ostao je njegov zapis u „Politici“29.02.2008. pod naslovom „Svedočanstva iz Nežidera“. Sa mnogo dokumenata i fotografija, o ovim događajima , izuzetno je pisao Savo Pejatović – Goran ( 1924 – 2012) u PV novinama 20.02. 1988 pod naslovom „U logorima smrti 1915 – 1918 kao i „Žene u logorima smrti“ PV novine 01.8 2001. Kao i dr. u „Politici“. Nisam u saznanju da li je njegov rukopis na ove događaje, objavljen u knjizi , kako je Savo zamislio? Velika je zbirka pisama, dopisnica – fotografija , koje je Savo Pejatović sakupio od porodica logoroša , što je najbolji dokument o ovim strašnim događajima Velikog rata. Takođe i Vidoje Despotović se u svojim istraživanjima događaja iz Pljevalja, bavio ovom temom „Pljevljaci u austrougarskim logorima 1915- 1918“. kao i dosta drugih istraživača, pa i pisac ovih redova, čiji predlog da se bar jedna ulica u Pljevljima zove „Pljevaljskih logoroša 1914 – 1941“ nije uvažen. Valjda će ovi redovi doći do nekog iz Komisije za davanje imena, onako kako je s tiglo i „5. Učitelja“. Nikako mi nije jasno zašto 5. A ne 7 i 16. Ili jednostavno „Učiteljska“! Ma dobro, kao i dosta drugih nisam ni ja razumeo.
A za ovo podsećanje iz mog PV Kalendara, jedna fotografija , koju je sačuvala porodica Đenisijević ČITAV JEDAN VEK, i čija su tri člana, braća Vojislav Vojo, Aleleksandar Aco i Jovan Đido odrobijali od Zenice do Nežidera i Boldogasona, poslata „SVOJIMA – USPOMENA NA INTERNIRANjE U ZENICI , 2/7 1916.
Ovu fotografiju objavio je u feljtonu Savo Pejatović , navodeći da je nastala u Boldogosanu 1917. Sasvim sigurno je , zapisao Vojo Đenisijević na poleđini fotografije , 02.7.1916. da je nastala u sabirnom logoru u Zenici. Savo (1924) je veliki broj ljudi sa fotografije i poznavao , tako da uz konsultacije sa drugim pamtišama možemo zapisati: Ananije Bajić, Simo Šiljak, Lazar S. Popčetović, Josif Bajić, Janićije P. Janićijević, sede. Mitar Obradović, proto Savo T. Vukojičić , Lazar Šećerović, Jako Adžijakšić, Vojo Đenisijević, Mihajlo V. Dragašević… Đorđe Đole Pejatović i dr.
Jednog julskog dana pre 100 godina .
SVOJIMA – USPOMENA NA INTERNIRANjE U ZENICI. Poleđina gornje fotografije, koju je Vojislav Vojo Đ. Đenisijević, diplomac Trgovačke akademije Beograd, Diplomac Eksportne akademije – Beč, prvi predsednik pljevaljske opštine 1912. , čovek univerzalnog znanja i umeća, poslao supruzi Katarini iz sabirnog logora Zenica 02.7. 1916. godine
Kraj očevog groba. Ćerka Voja Đenisijevića Miroslava sa majkom Katarinom prilikom posete Vojovoj večnoj kući u Bosanskom Brodu 1919 godine, gde je vraćajući se iz zarobljeništva preminuo i sahranjen. Veliki je broj logoraša koji se nije vratio kućama.
Mihailo Miško S. Nedić, dipl.pravn. preuzeo je od majke Mileve i tetke Ksenije Ksene , Vojovih ćerki, veliki deo porodične dokumentacije. Hvala mu na ustupljenim prilozima i ovim povodom. Inače, tokom ove godine Nedići su odlučili , da sve ovo dugo čuvano: ordeni, plakete, diplome, fotografije… bez naknade predaju muzejma u Pljevljima i Prijepolju.
autor, Vojkan T Bojović
