Odjekuje u tišini između servi, uglavnom negde iz poslednjih redova gde su jeftinije ulaznice od 20 – 50 dolara, kao glas utopljenika, očajnika, katarza nekog navijača „Svetskog broj 1“ ili „Numero uno“ kako bi rekao „Kosmički car“ iz nekadašnje brijačnice „Sport“ Miloje Mile Špiro Dragašević…
Sjaj pobeda i pobednika u koju je utkana ona narodna : U dobru se ne ponesi u porazu ne ponizi ! Podjednako uvažava sve rivale, velike i one na dalekim mestima ATP lista. Koliko toga bi se moglo napisati o svemu onome što Novak Đoković i njegova porodica daruju poplavljenim, bolesnim, deci, školama , vrtićima , crkvama i manastirima…Radost u darovanju…Oni nas raketama – a mi njih REKETOM genija sa Novog Beograda.
Bez obzira , što to Noleeee, Ajde Noleeee, Nole Srbineeee….dekocentriše i odmaže Novaku Đokoviću, što je on to svojim navijačima rekao i zamolio ih da to ne rade, ova pobednička reč može se čuti na gotovo svim njegovim mečevima, onako sa visine iz poslednjih redova, žele se poistovetiti sa pobednikom, genijem na terenu ali i van njega , koji je lestvicu teniske igre podigao na 2. teško dostižne visine, a istovremeno obesmislio takmičenje u ovom „kraljevskom sportu“ koji sada definišu kao igru dva igrača u kojoj uvek pobeđuje Noleeeee… !
Da, tenis jeste „kraljevski sport“ ne može ga igrati sirotinja, a u njoj uvek pobeđuje Novak Đoković ! Alo Nole, pusti neki put da te pobede, neka se i oni raduju, sevap je, pa ti si ionako dobrotvor van terena, pa budi i na njemu!
Mnogo je onih koji su zbog njega zavoleli ovaj sport, mladi, stari, rekreativci, a tek oni koji nikada nisu ( a niti će) uzeti reket u ruke, a sada znaju i za forhend, bekhend, ritern, drop – šot, volej…, statistiku prvog i drugog servisa, …
Ali, nije to tema koju sam odabrao za pisanje, bez obzira što i ja potičem iz grada gde se prvo počeo igrati tenis , računajući prostore Srbije i Crne Gore. Zvanično, za to mesto izborio se u Srbiji Priboj ! Ako je verovati fotografijama, a video sam ih kod porodice Nićifora S. Lisičića (1888 – 1945) snahe Hristine i unuke Danice, da je u Adrovićima ispred letnjikovca koji je Nićifor – načelnik ministarstva inostranih dela u Beogradu sazidao i dolazeći na odmor dovodio kolege iz Beograda sa kojima je igrao tenis ! Daleka 1928 !
Ali , da se vratim onom Noleeeee… napisah da je tenisku igru podigao na nedostižni nivo i to u vreme kada za rivale nije ima 2 – 3 vrhunska igrača. Više od desetak ih je odličnih a i oni iz prvih 50 pa do 100 sa ATPsu bar vrlodobri.Kako je tako je , mnoge zemlje sretnije , bogatije i privredno i po prostranstvima nemaju niti će uskoro imati igrača koji je do kolena „Svetskom 3.br.1“ sa Novog Beograda, koji je pre 17 godina čekao sirenu i Avrama Izraela za odjavu prestanka bombardovanja da bi išao na trening! Za to vreme, recimo Marej je i trenirao i odmarao i gledao sve to na TV ne sluteći da će mu baš iz te zemlje doleteti neko ko će mu biti kralj, ko će ga kao i sve druge, naučiti da tako dobro izgovaraju ono ne baš lako „Đ“. Osluškivao sam više puta, od reportera, preko ofic. spikera do Noletovih rivala, ma čista 10. jasno „Đ“ što nije baš često u iѕgovoru ni u zemljama“okruženja“. Ono jeste da su kod Srbije i zastave joj obrtali i himnu grešili, ali dobro događa se, doduše ne baš drugima, pogotovo ne na tako velikim takmičenjima i to kod pobednika…
Ma nije ni ovo ono znog čega uzeh da pišem o Noletu, pa da se vratim na početak – NOLEEEEE…. na taj krik navijača, koji je i radovanje i katarza. Radovanje, jer Nole pobeđuje malom lopticom i reketom sve one koji su nas u proteklom i tekućem veku, šutirali i volejisali i bekhendom i forhendom, paralelom i po dijagonali, sa osnovne linije a tek na mreži. Raketirali iz Tihog okeona , preko vidljivih i nevidljivih, tomahavkama i kasetnim , kriminalom , sankcijama, intrigama, lažima… Ruši li se to malom žutom lopticom carstvo svemoćnih, onako kako je početkom pedesetih godina prošlog veka to radila mađarska fudbalska reprezentacija tzv. „Laka konjica“ . Porazila je na Vembliju pred 100.000 navijača „Gordog Albiona“ najbolji svetski tim, do tada neprikosnovenih Engleza, sa čak 6-3 ! Uvaženo je mišljenje da je Velika Britanija posle tog debakla izgubila status imperije, i da je tada Amerika stupila na scenu kao velika sila. Čak i neki istoričari smatraju da je u glavama ostrvljana Britanija prestala da bude supersila kada su izgubili primat u fudbalu! Šta li će se dogoditi sada kada je izgubljen primat ne samo Britanije ( gde je Amerika u tenisu ?) nego i drugih jakih i moćnik zemalja i njihovih saveznika , u kraljevskom – belom sportu?
Mađarska „laka konjica“ koja je 25.11.1953. porazila na Vembliju pred 100.000 gledalaca , reprezemtaciju Engleske sa 6-3 (4 -2). Kada su istrčali na teren engleski igrači su ih sa podsmehon posmatrali, debeljasti sa kopačkama kao baletankama: 4. Đula Grošič – Jane Buzanski, Mihalj Lantoš – Jožef Božik, Đula Lorant, Jožef Zaharijaš – Laslo Budai, Šandor Kočiš, Nandor Hidekuti, Zoltan Cibor, i legenda kasnije jedan od najboljih svetskih fudbalera svih vremena Ferenc Puškaš ! Posle ove lekcije , Britanija je prestala da bude super sila, jer je izgubila primat u fudbalu! Imali su Englezi šansu da se poprave u Budimpešti 23 maja 1954. ali su i tu doživeli još teži debakl. Primili su sedam komada 7- 1. Šta će biti sad, kada su izgubili i primat u tenisu?
Ma nije ni ovo što sam hteo pisati. Da, navijači, mislim na one kojima zaista nema pomoći, koji su u teškoj, bezizlaѕnoj situaciji, jer oni žarko žele Noletove poraze. I dok se veliki deo nas poistovećuje sa ogromnim nizom Noletovih pobeda , oni sanjaju taj dan kada više neće biti „Svetski br.1“. Samo, još ne znaju ko bi ga i kako mogao pobediti, prestići i na terenu i van njega. Ne mogu da sada ove 2016. vidim ko bi to mogao biti u narednih 4 – 5 godina, možda u pokušajima koji se čine van terena , moglo bi se potegnuti za nekom rezolucijom , pa mu se oduzeti recimo desetak trofeja ( obavezno bar dva Vimbldona) nema druge ili trpi do 2022 ! A do tada, Noleeeee… ‘ ajmo, ‘ajde !
Evo Noleta na našem koš.igralištu „Mali Breznik“ na Adi. Došao da se uveri kako mu otac igra i basket, a „Šone“ barmen iz obližnjeg kafića bio najbrži ispred mog aparata za dragu fotografiju sa sportistom veka.
A ovako Nole fotografiše. Kako reče majstor fotografije Toma Peternek, kvalitet fotografije ne zavisi od cene aparata. A u ruke Mandušića Vuka…Srđan Đoković sa Vojkanom iz Prijepolja i Vojkanom iz Pljevalja. U konkureciji 50 i 60 „plus“, gotovo nepobedivi!
Ipak , Srđan je bolji sa loptom nogama nego rukama.
Košarkaški reprezentativci D. Tomašević, D. Bodiroga sa suprugom i sinom , Srđan Đoković sa suprugom na sv.arh. liturg. o slavi Sv,Ahangela Mihaila u beogradskoj sabornoj crkvi 21. 11. 2014. inače , krsnoj slavi Đokovića i Bodiroga koji su bili i domaćini slave crkve koja nosi ime ovog sveca.
autor, Vojkan T Bojović
