Moja bajka

 Autor:Jelena Terzić
Učenica šestog razreda OŠ ,,Ristan Pavlović”

-Nekada davno u običnom,malom,zapostavljenom gradu Pljevlja ,grad prekriven gustom maglom,kao veliki oblak tuge,u kom su građani,nikom ni krivi ni dužni osuđeni na život u oblaku biujele nesreće.
Mnogi su se odselili radi boljeg života,a neki ostali zbog budućnosti svog grada.Svašta su pokušavali,skupovi,protesti ali nikog nije bilo briga za to.Kao da su ostali bez nade,ikakve nade…Vrijeme je prolazilo,a ništa se nije dešavalo,kao da nema šanse za Pljevlja.Svi su mislili tako.Pljevlja su okružena visokim planinama,kao zidovi koji nisu dali magli da izađe.Vremenom u pećinama u tim planinama došli su zmajevi,loši zmajevi koji su sprečavali ikakav način da se pobjegne odatle.Mnogi su pokušali,nisu uspjeli niti preživjeli.Sve dok jednog dana nije došao zmaj Srećko.Bio je ogroman,džinovski snažan i izgleda odlučan da nam pomogne.Iako je to bilo teško.Prišao je zmajevima,udario ih repom i ubio.A najednom je samo dunuo jednom,dvaput,triput i otjerao maglu.I svi su bili srećni,igrali su od sreće.Zauvjek su bili zahvalni Srećku zmaju koji predstavlja dobrotu.Goci bend je svirao i svi su bili srećni.
Iak0 su svi najednom izgubili nadu,spašeni su i shvatili ,,Nikad ne gubi nadu,jer nada umire poslednja.“