Petnaest godina od zlata u Sidneju

Zlato večnog sjaja – ISTORIJA I BUDUĆNOST

U Galeriji RTS ( Takovska 10) 01.10.2015. je svečano otvorena trodnevna izložba Odbojkaškog saveza Srbije „PRVO OLIMPIJSKO ZLATO“ , posvećena osvajanju zlatne medalje muške odbojkaške reprezentacije Jugoslavije ( Srbija i Crna Gora) na 27. OI u Sidneju 2000.

• Svečanosti su prisustvovali svi akteri ovog velikog sportskog uspeha, igrači ( sem Vušurovića) , stručni štab, rukovodstvo saveza, muška pionirska reprezentacija Srbije rođeni 2000, aktuelna seniorska reprezentacija, odbojkaški veterani, prijatelji i poštovaoci ovog velikog uspeha, ostvarenog tačno pre 15 godina 01.10.2000. poslednjeg dana olimpijskog turnira u Sidneju.

–   Inače, sama Izložba, pored već spomenutih aktera ovog uspeha, odlično i znalački je predstavila   sve ono što se događalo na puto do olimpijskog trona, od kvalifikacija za olimpijskih turnir pa sve do one finalne utakmice 01.10. kada je pobeđena Rusija 3.0 !

Da se ne ponavljam u pisanju i utiscima sa Izložbe, kojoj dajem najveće ocene, a koje su već po službenoj dužnost   dali dežurni novinari, već o onome što je moralo biti bar u pisanju o ovom događaju spomenuto, a nije. Naime, bez obzira na proteklih petnest godina, sveža i bolna su sećanja na bombardovanje Srbije i Crne Gore 1999. godine u 78 dana u kojima je nastradalo hiljade ljudi, porušeno sve što je napadač zamislio, kuće, bolnice, škole, fabrike, mostvi, putevi…U predolimpijskoj godini, učesnici igara u Sidneju su finalizirali svoje pripreme sportista i ekipa. Gde i kako su se pripremali odbojkaši tadašnje SR Jugoslavije   a i ostali sportisti ? Tim fenomenom , osvajača zlata iz Sidneja, bavio se samo jedan italijsnski novinar i list. U neverici, on je pisao kako su

Ti   i takvi Jugosloveni iz takve razrušene i ranjene zemlje, pobedili SAD 3:0, Argentinu 3:1, J. Koreju 3:2, u ¼ finala OI pobednika iz Atlante 1996 Holandiju 3:2, u ½ finalu svetskog prvaka Italiju 3:0 i u finalu Rusija 3:0 (25:22; 25:22: 25:20).

Na žalost, nisam sačuvao, tj nisam u mojoj dokumentaciji pronašao taj sjajan tekst divljenja talijanskog novinara našim odbojkašima koji su iz takve zemlje i uslova koji su bili gotovo nedostojanstveni, došli do olimpijskog zlata, Evo za to i ličnog svedočenja.

• Više od deceniju bio sam predsednik sportskog društva OPIB Investbanke Beograd, najstarije srpske banke osnovane 1862. godine i likvidiranoj , kao i sve srpske banke posle „oktobarske revolucije“ 2000. Zahvaljujući tadašnjem predsedniku banke poč. Budimiru Budi Kostiću, imali smo veliki i raznovrstan sportski život, od nedeljnih aktivnosti, preko radničkih igara, Lige banaka, bankarskih igara i dr. Tih godina turnir najvećeg rejtiga šahista bio je Investbančin ! Nije bilo stadiona i hale bez reklame Investbanke. Veliki broj timova nosio je naše ime na svojim dresovima, Osvajače medalja i titula sačekivao sam na aerodrumu i uručivao nagrade banke, u kovertama ili štednim knjižicama , ili je to činio poč B. Kostić u našim prostorijama …Tako smo imali i Ugovor o korišćenju velike sale SC Voždovac na Banjici. Saradnja sa njihovim rukovodiocem Nešom Miloševićem bila je odlična. Događala se izmena ili da nam otkaže termin, zbog nekog događaja većeg značaja od naše rekreacije. Sećam se da sam mu jednom rekao, od sada priznajem otkaze samo ako je u pitanju REPREZENTACIJA ! I baš tog leta 2000. često je javljao Neša, sa „Bojke, reprezentacija odbojke , da li…“ Ma, Nele, naravno da može. I tako, jednoga dana mi dođemo u salu u zakazan termin,  a braća Grbići, Miljković, Vujević, Kovač, Mešter, Mijić…trener Gajić, puca sala bez klime , negde verovatno oko 40 C. Dolazi vreme za naš termin, ali oni i dalje rade, kao da su tek počeli. Naslonjeni na matineli, neki dobacuju, da im je istekao termin…Dolazi čovek iz str. štaba i pita da li može još bar 10 minuta, bili bi zahvalni. Odobravamo, uz uslov da donesu neku medalju iz Sidneja, iako tada u to niko nije verovao. Treniraju gde i mi rekreativci za bakarske igre ! Mi za igre u Sjenici, a oni na drugi daleki kontinent za Olimpijadu ! A tek , svlačionice, kupatila i dr. prateći elementi normalnog sportskog centra na pragu 21. veka. E o tome je pisao taj talijanski novinar, jedini koji je evo uz mene opisao taj put. Nije se znalo za Dubaji. Ko danas i iz koje lige nije išao tamo na pripreme! I šta su postigli ? Kakav je samo fudbalski centar FS Srbije u Pazovi, a kakvi su rezultati! Koji stadion od Pazaea do Milanovca nema reflektore, pomoćne terene, saune , teretane… A tek, primanja i nagrade. Da nije“mrski režim“ ustanovio nacionalne penzije, i zlatni i srebrni bi imali   rang MOSI učesnika.

I drugi, a za mene,  ono što se pamtim i više od medalje, ostalo je ne rečeno i slikom i tonom , a da se glavni akter nije ni namrgodio. To je ono vraćanje lopte Vanje Grbića u finalu protiv Rusije , sa „obližnjeg parkinga“, tj. skokom preko reklame, pa iz tunela, pa onda od sve te bravure i važan poen. Potez koji je obeležio olimpijdu u Sidneju, i sa medaljom, promenio poglede i odnos prema odbojci. Sećam se, zvali su je milicajska i vojnička igra ! A sada i muška i ženska odbojka male Srbije u svetskom vrhu!

I posle 15 godina od našeg susreta iz sale na Banjici, gledam te momke „uživo“ , mirne, dostojanstvene, srećne što su svojoj domovini i njenim ranjenim žiteljima darovali radost pobeda…Hvala večni mladićima, uzoru sportskog i ljudskog viteštva, što ste ulepšali svojim pobedama sivilo naših dana , zbog čega se i dan- danas i zauvek osećamo ponosno i deo Vas svih , igrača, strućnog štaba, umnog i radnog vašeg rukovodstva , što ste svetli putokaz onih koji dolaze…

Odbojkaši su jedini osvajači medalje koji svoje zlato nisu proslavili na Balkanu pobednika. Beograd se spremao za „revolucionarni 5. oktobar“ , pa je doček organizovan u Novom Sadu. Ma dobro, oni su ouvek tu, nema zaborava.

Ovu su       prave istinske legende i       sportki heroji, petnaest godina       posle zlata iz Sidneja,       01.10.2015. u Galeriji RTS- a sa posebnim plaketama zahvalnosti: U prvom redu s leva: Gen- sek saveza Sl. Milošević, Sl.Boškan, Vlad. Batez, Vanja Grbić, Nikola Grbić i fiziot. Al.Počeković.

Srednji red: Pred.OS Srb. Alek. Boričić, Vasa Mijić, lekar dr Lju. Martinović, selektor Zoran Gajić, trener dr Bogdan Sretenović,

Treći red: Sl.Kovač, Ve.Petković, Ivan Miljković, Đula Mešter, Andrija Gerić, Goran Vujević, statističar Nedžad Osmankač, ( Nedostaju Igor Vušurović i statist. Dragan Cvetković)

Tako veliki  i slavni i  svi stali u  objektiv malog aparata: zlatni iz Sidneja – levo u trenerkama sadašnji       reprezentativci Srbije pred  put na EP u Italiju i najmlađi – rođeni te  zlatne 2000. godine u dresovima koji su im m poklonili njihovi sportski uzori . Desno, za one koji dolaze i lopta kojom je osvojeno zlato.

Kapiten zlatne olimp. Reprezentacije Srbije iz Sidneja , stavlja potpis na svojoj fotografiji (kao i ostali reprezentativci) . Akao ga na mreži nisu mogli pročitati, ovde će moći. Lepo, čitko, ćirilica… Odbojkaški Sv. Nikola.

Vladimir Vanja Grbić na radnom mestu primača, igrač za sva vremena , može i zlato da se u dalekim sećanjima i vremenu koje dolazi zaboravi, ali ona lopta, ono vraćanje preko reklama iz tunela, pa poen…Nikada. Potez ne samo olimpijade iz Sidneja. Teško da će ga ko ponoviti.

Bratski dogovor. Vanja je sada podpresednik u OS Srbije a Nikola selektor najbolje selekcije Srbije.

Ivan Miljković , za protivnike Ivan „Grozni“ – korektor, ubitačni igrač br. 14. Još nemamo boljeg na toj poziciji.

Đula Mešter je darovao svoj dres sa br.7. Igoru Slijepčeviću – blokeru OK As, a on je poželeo da se slika i sa Ivanom Miljkovićem , koji mu je želju ispunio sa osmehom.

Istog dana kada su odbojkaši osvojili zlato, predsednik Sr Jugoslavije Slobodan Milošević odlikovao je igrače i stručni štab ordrnom Nemanje – prvog stepena.

A kapiten reprezentacije i sadašnji njen selektor Nikola Grbić, poklonio je svoj dres Milošu Đorđrviću – tehničar OK Spartak iz Ljiga.

Ovo je ta lopta MIKASA, kojom je osvojeno zlato na 27. OI u Sidneju. Na pijedestal i za budućnost su je stavili Nikola Grbić i kapiten pionir,repr. Srbije Igor Slijepčević.

Na dresu libera Vase Mijića, overeno potpisima zlatnih dečaka , za one koji dolaze , za nezaborav kada su mali, ranjeni, poniženi , ucveljeni i ucenjeni bili veliki i zlatni.

Goran Vujević – primač čija igračka karijera još traje, bez koga se nebi mogao sastaviti ni jedan idealan tim iz Evrope i okruženja, poklonio je svoj dres Stefanu Negiću , pioniru – primaču OK As.

A od Pljevljaka na ovoj svečanosti bio je po sportskoj i službenoj dužnosti ispred Ministarstva za sport naš Predrag Peruničić u društvu sa pred. OS Srbije Al. Boričićem i gen- sek saveza Sl. Miloševićem.

Ali ne samo i Perun, imamo mi i u odbojci naše dece, pa će možda Saša Starović zaigrati i na MOSI , prvo da odradi ovo EP.

Ovako je štampa, propratila zlato odbojkaša iz Sidneja 2000.

Nekada najveća banka u Jugoslaviji, pomagala je i nagrađivala sve sprtiste i njihove uspehe. Iz moje bakarsko – sport. dokumentacije , predsednik banke pok. Budimir Kostić , uručuje šted, knjižice košarkašima Jugoslavije, treneru Mirku Novoselu, igračima i str. štabu u sali na Terazijama 7-9.

Tim Investbanke u malom fudbalu sa tri Pljevljaka , dao je svoj doprinos odbojkašima, ustupajući im termine za treninge u SC. Voždovac na Banjici te 2000. godine. S leva Dr.Velanac, Milko Jestrović, Zoran Vlajić, Radoman V. Vraneš. Čuče Boža Kovačević, Rade Radosavljević, Stanislav Karasi ( kao gost – pojačanje) i Vojkan T. Bojović.

I da završim ovom lepom odbojkaškom slikom iz zemlje lala ove 2015. Bronѕana medalja sa EP i za dve devojke naše gore list Ana Bjelica (13) i Jelena Nikolić (12). Ma lepo ih je sa ovim osmehom i videti, a osmeh sve pobeđuje!

Korišćene fotogr. iz lične dokumentacije i OS Srbije.

autor, Vojkan T Bojović