Dogodilo se … 03.10.1946. umro u Golniku Slovenija VELIMIR Miljana JAKIĆ (1911)
Velimir je rođen 08. 10.1911. Dobra Sela kod Šavnika, kao prvo od osmoro dece Miljana i Sofije Jakić, koja je iz Drobnjaka u Pljevlja došla posle Prvog svetskog rata. Otac Miljan , oficir crnogorske vojske u penziji, bio je vrlo vešt u poslovima trgovine i bankaratva i osnivanjem filijale muslimanske kreditne banke u Pljevljima, jedan od njenih glavnih akcionara i direktora. Bio je aktivan u društvenom životu Pljevalja tog vremena, između ostalog i član odbora za podizanje crkve Sv. Petke 1927. godine i darodavac jednog od tri njena zvona. ( O Miljanu pisano u pvportalu 19.2)
Posle završenog školovanja u Pljevljima, gde se po kazivanju njegove učiteljice Milene Kostić, isticao izuzetnom pronicljiosti, bistrinom i ponašanjem, upisuje se na studije šumarstva u Beogradu, koje sa uspehom završava. Kao inženjer radi u Pljevljima i uključuje se u komunistički pokret. I u predratnom i u ratnom periodu, po kazivanju i pisanju savremenika tog vremena, Velimir se isticao svojim pravičnim i humanim stavovima. Sećam se, i upamtio, da sam u jednom emisiji tadašnje TV Titograd, a povodom 30 godina od smrti Velimira, gledao i slušao kazivanja njegovih saboraca. Za ovo pisanje evo jednog iz navedene emisije: Drug MM govori o susretu sa Velimirom, tada komesarom Treće sandžačke brigade: Kada smo ušli u Pljevlja, dobio sam zadatak da sa još dva druga zapalimo kuću jednom narodnom neprijatelju, kada nas jašući na konju ( već dosta narušenog zdravlja, koristio je konja, prim V.B) sretne drug Velimir Jakić. Mi ga pozdravimo, a on nas pita gde smo pošli. Kada mu rekosmo, on nas prekori i naredi da se vratimo u četu, rečima: Nismo mi palikuće! Verovatno da je ovakvih situacija bilo više, pa puk. Dragi D. Delibašić u PV novinama ( 01.5.1997) u tekstu „ Ugasilo se Miljanovo ognjište“ piše:
– Nasuprot drugim krajevima u Crnoj Gori gde su počinjene takozvane lijeve greške – toga u pljevaljskom kraju nije bilo. To je djelo mudrost i humanost Velimirovo pa je normalno da mu je pripalo za sveukupni njegov doprinos i najveće priznanje – orden Narodnog heroja.
Porodica Miljana i Sofije Jakić izgubila je u ratu sina Jezdimira, streljan kao talac na Senjaku 1941. a umrle su im i dve ćerke: Dušanka (1924) i Stana (1926). Miljan je umro 1936. godine, pa je porodica završetak rata dočekala sa majkom Sofijom i decom Velimirom, Svetomirom, Koviljkom i Milijanom u Beogradu. Iscrpljen ratnim teškoćama, Velimir se razboleo i gotovo dve godine provodi po bolnicama i sanatorijumima. Na žalost, u jednom od njih – Golnik Slovenija, umro je u 35 godini. Sahranjen je u Aleji narodnih heroja na N. Groblju u Beogradu.
Velimir Jakić je nosilac partizanske spomenice 1941. i drugih visokih odlikovanja FNRJ. Orden narodnog heroja je posthumno odlikovan Odlukom prezidijuma Narodne skupštine FNRJ 21.12. 1951. godine.
Pljevlja i Pljevljaci se uvek sa poštovanjem sećaju Velimira Jakića i njegovih zalaganja za sve njih u teškim ratnim vremenima. Jedna od glavnih ulica nosi njegovo ime, kao i sportsko društvo ( 1947-1950) nekadašnji šumski kombinat ŠIK Jakić, spomen bista u parku ispod Golubinje kao i u svim drugim prilikama ime i delo ovog čoveka se ne zaboravlja.
Velimir M. Jakić (1911 – 1946) šumarski inženjer, do 1940. god. šef šumske uprave u Pljevljima. Godine 1941. glavni organizator ustanka u Pljevljima i osnivač prve partijske ćelije u Pljevljima. Sekretar mesnog komiteta KPJ Pljevlja i član Oblasnog komiteta za Sandžak. Učesnik pljevaljske bitke 01.12.1941. godine… Komesar 3. Sandžačke, komandant glavnog štaba NOV i POJ za Sandžak. Narodni heroj.
Mirni dani pljevaljski na jezercetu Vojnog logora 48. p. puka na Dolovima, 1937. godine sa drugovima : Milojem S. Vukojičićem, Milojem U. Milinkovićem i Pavlom Batom M. Popovićem ( stoji, 1915 – 2010) vlasnikom fotografije i Velimirovim dobrim drugom i prijateljem i izuzetnim pamtišom događaja i ljudi iz Pljevalja, o kome je TV Pljevlja napravila emisiju.
Velimir Jakić je bio veliki ljubitelj fudbala. Evo ga u sastavu FD Breznik 1928. godine: S leva: Ljubo Vukotić, Trifun Novaković ( čija je porodica sačuvala ovu i druge fot. Hvala im.) Mimo Obradović, Velimir Jakić, Asim Hasanbegović, Velizar Nešković, Uroš Kapetanović – Madžar i Prokopije Prole Vukojičić. Čuče: Milutin Robović , Ljubo Bećković i Vojo Milićević. ( Imena sačuvana od zaborava, zahvaljujući poč. Milenku Mišu Ž. Aritonoviću )
Posle oslobođenja Sportsko društvo u Pljevljima dobija ime Jedinstvo, ali ga 1947. godine menja u Sindikalno sportsko društvo JAKIĆ. U to vreme bilo je uobičajno da timovi nose imena heroja iz rata kao npr. IKA Ivangrad, Tempo Bar i dr. što se zbog navijanja i navijača nije pokazalo dobro, pa su ubrzo promenjena. Tako je i tim kraj Breznice dobio novo ime SD Breznik i nosio ga sve do 1955. kada dobija današnje ime RUDAR.
Grob Velimira Jakića – Beograd
autor, Vojkan T Bojović
