30.10.1918. godine, Avram Beraha proglašen za počasnog građanina Pljevalja

Dogodilo se u Pljevljima … 

30.10.1918. godine, Odbor pljevaljske  opštine proglasio p.pukovnika srpske  vojske AVRAMA BERAHU za počasnog  građanina  Pljevalja.

Završetak  Prvog  svetskog  ili  sada  Velikog rata ( svaki  je  rat  veliki i  zao) Pljevlja  su  dočekala pored  ljudskih i materijalnih  gubitaka, i u  teškoj  nemaštinji i  sirotinji. Vest  o  proboju  Solunskog  fronta  došla  je  do  malog  broja  ljudi, uglavnom onih  kod  kojih  su  stanovali  švabski oficiri  i  službenici. Evo  kako  je  u romanu  „Svitanje“  te oktobarske   dane 1918. zapisala  Milka  Bajić Poderegin (1904 – 1971) . Ona  je  vest  o kapitulaciji    dobila  od  austrijskog    doktora  koji  je  stanovao  kod  njih.

• Nadam se da  će  i  Bosna  biti uskoro  oslobođena. Ovdje  neće  biti  borbe, a  ukoliko  dođe do  kapitulacije , vratiće  vam  se  brzo  svi  vaši i  iz  vojske  i  iz zarobljeništva.  Jelki  grunuše  .. ( str.316)

Ipak, narod  je  primetio  da  se  Švabe  pripremaju  za  odlazak. I  zaista  otišli  su  iznenada , brzo  i  nečujno…i Milka  piše:

– Iza  njih  su  ostali magacini s hranom, kasarne  pune  namještaja, vojne  opreme, ćebadi, posteljine, posuđa i  druge  robe , bolnice  sa  svim instrumentima i lijekovima. Izgladneli  narod  shvati  da  su  oni otišli a  da još  ne  stiže  nikakva  vlast, pa  pohrli  Barakama  da  pljačka, kao  skakavci kada u  jatama  napadaju po  plodnim  poljima…Jelka  zabrani  djeci  da  trče  u  kasarnu: Bože  sačuvaj, pljačka  je  pljačka , pa nek  je  i  od  švapske  vojske. Ne  čudim  se   sirotinji , no  onijema  što  brez  nevolje  grabe  i  brukaju  se  . Što  nije  uništio ni  turski  asker ni  bilo  koja  druga  vojska, uništili  su  mirni  građani  učmale  turske  kasabe za nrkoliko  dana bezvlašća, kad  ih  je  obuzela  strast  za pljačkanjem i  razaranjem.

Najposlije  je u  gradu  obraѕovan privremeni  odbor da  upravlja stanovništvom dok  ne  stigne  stalna  vlast sa  policijom  ili  vojskom… 

Najteža  situacija u  Pljevljima  nastala  je  kada  su naoružani  razbojnici počeli zalaziti  po  bogatim muslimanskim  ( a  i  drugim kućama ), predstavljati  se kao  „nova  vlast“ pa  oduzimati zlato,  novac, srebro i  druge  dragocenosti, o  čemu  u „Svitanju“ Milka  piše i  posebno o  događaju  kada  su  razbojnici  upali  i  u  njihovu  kuću: „Otvaraj  u  ime  zakona!  Bili  su  odjeveni  napola  varoški, napola  seljački, i  sa  šubarama  na  gčlavi. Strah  obuze  cijela  Pljevlja, svijet  posakriva po  tavanima i  podrumima sve  što  je  imao od  vrijednosti, jer  nije  pomoglo  da  se  zaključavaju, to  je lopove  samo razjarivalo, pa  su  obijali  vrata i  činili  nasilja.“

Razbojnici  su  bili  toliko  bezobѕirni,  da  su  zavladali  varoši, stoji  u  Zapisniku sa 2. Sednice Opštinskog  odbora, održane 30. oktobra 1918.  godine. Sednicu  je  ,  kako  stoji  u  Zapisnku  otvorio  predsednik  proto  Savo  T. Vukojičić. Govorio  je o  teškom polođaju  varoši  posle odlaska  austrijske  vojske, kada  su  ga razbojnici  više  puta  zatvarali   i kada  je  morao  da  bježi  i  krije  se  u  Prijepolje, jer  su  mu  prijetili  da  će  ga  ubiti. U Prjepolju  ga  je  primio p.pukovnik srpske  vojske  g.  Dr  Avram  Berah, kone  je „jasno  izložio ovdašnje  teške  prilike, a  taj  izveštaj je  poslat komandantu  armije vojvodi  Stepi  Stepanoviću. Mnogo  su  nam  pomogli  i  građani  Prijepolja, pa  je  u  Pljevlja  došao  jedan  vod srpske  vojske  pod  komandom gosp. Potporučnika Jevtića, vrlog  srpskog  oficira. Pošto  je  pukovnik  Beraha učinio  mnogo za  ovu  variš i  građanstvo, jer  ga  je  spasao od  teških  posledica pljačkanja, poslavši  ovde  vojsku, molim  Odbor da  ga  primi za  počasnog građanina  ove  varoši i da  mu  za  njegova  dobra  dela  i  zauzimanje  za  spas  ove  varoši ,uzvikne  ŽIVEO !

• Usvaja se  predlog i  propraća burnim usklicima – ŽIVEO!  ***

***  Zapisnik   sa  druge  sednice Opštinskog  odbora u Pljevljima , održane  dana 30. oktobra 1918.  u  opštinskoj  sali sa  početkom  u 9 , 30  pre  podne.  Dokument.  V.  Bojović.

Tako je  dr  Avram Berah, potpukovnik 3. bataljona 15. pešadijskog  puka Timočke  divizije ,  bio  prvi  počasni  građanin  Pljevalja, čak 41.  godinu  pre  nego što je  to  postao maršal Josip  Broz  Tito. 1959.  godine.

Zapisnik pljevaske  opstine ,  druga  stranica sa  Druge  sednice  opšt.odbora 30.10.1918. a  koji  su  potpisali  : Predsednik opštine  Savo  Vukojičić, sekretar Stevan  Debeljević, kmetovi  Uroš J. Milinković  i Aleksa  Bajić,i članovi  odbora: Lazar  Šecerović, Ilija  Samardžić, Gvozdo  Bajić, Niko J. Pejatović, Mihailo N. Džuverović, Mihailo Živković, Dašo  Grujičić, Murat  Trhulj, Bavčić, Pero  Janićijević, Risto  Vukotić, Mahmut beg  Manovović, Jakša  Popović  i više muslimana  koji  su  se  potpisivali  na  arapskom.

Proto Savo    Vukojičić  (1884 – 1938) prvi predsednik pljevaljske  opštine  posle  Velikog  rata 1918. Vrlo  brzo, već početkom 1919. ostavio  je  tu  dužnost i posvetio  se  svom  svešteničkom  pozivu do  kraja  života.

Vojni logor  na  Dolovima, izgradio  je  austrougaski  okupator, podižući  prvo  barake, pa  se ovaj  deo  grada naziva i  „Barake“., ali je  iz godine  u  godinu sve  više  ulepšavao  ovaj  Imali  su  i  malu  drvenu  crkvu ,podignuto  oko 1880.  godine, pored  samog  jezerceta.

DRŽTE SE  HANACI !  Na više  tada  golih  brda  Pljevalja i  austrijski  i  turski  vojnici , stavljali  su  svoje  simbole  i parole

A ovo  je  razglednica, doterana  sa  bojama, koja  je  ovekovečila  jedan detalj  sa  Jalije 1915.  Nikad  ovde  životinje  nisu  bile  ugrožene iako  nije  bilo  nijedne  NVO. Pljevljaci  su  uvijek  voljeli  životinje.

autor, Vojkan T Bojović