12.09. 2012. preminuo u Pljevljima SAVO Ratkov PEJATOVIĆ

Dogodilo se u Pljevljima … 12.09. 2012. preminuo  u  Pljevljima  SAVO Ratkov PEJATOVIĆ- Goran (1924)

Savo  je  rođen  u  Otilovićima  kraj  Pljevalja u  porodici  koja  je  u pljevaljskom kraju  i  Staroj  Srbiji dala  više  istaknutih ličnosti: prosvetitelja, umetnika, narodnih  tribuna i  dobrotvora,  kakvi  su  bili  Tanasije  Pejatović jedan  od  najboljih  učenika  i  saradnika  Jovana  Cvijića,  Rista čija  umetnička  ostvarenja  još  čame  po  evropskim  muzejima,  Nikolu…

Posle  završenog osnovnog   školovanja u  Pljevljima  i  gimnazije  u  Prijepolju ,  Savo  je  pravni  fakultet  i  pravosudni  ispit  sa  uspehom  položio  u  Beogradu. Najveći  deo  radnog  staža  proveo je  u  Pljevljima,  radeći  u  banci  i  opštini,  a završio  službovanje  u Podgorici  kao  savetnik za  imovinsko pravne  poslove  pri  vladi Crne  Gore. To  je ukratko  ono  na  osnovu  čega  je  Savo  stekao  zasluženu penziju,  ali gotovo  isti  trud i  umeće  ulagao je  u  delatnosti  od  značaja za  grad, ljude  u  njemu  i  posebno  za  one  koji  dolaze.  Tako  je  njegov  radni  dan u  proseku  imao  14 – 15  sati.  Posle  rata bio  je  jedan  od prvih  pljevaljskih  novinara dopisnika Pobjede, Politike  i  sportskih  listova  kao  što  je  Fiskulturnik, Ilustrovani  sport  i  dr.  Na  stotine  je  izuzetno  vrednih tekstova, feljtona,  seprata, priloga, fotografija   i  sl. koje  je  Savo nesebično  sa  puno  umeća  ostavio  u  Pljevaljskim novinama, Brezničkim  zapisima i  dr. časopisima  i  listovima  sa  tromeđe,  bez  ikakvih, honorara, plata,  radnog staža i  sl. a  da  se  pri  njegovom  odlasku  niko  nije  ni  setio  da  za  sve  to  bar  napiše  samo  HVALA     SAVO !   Samo zahvaljujući  Savu  Pejatoviću  koji  je  umom  svojih  predaka sve  beležio, sakupljao  i  davao  drugima  da  objavljuju,  uglavnom   smo  uspeli  da  rad i  kratki  život  Tanasijev  sačuvamo  od  zaborava  i  pogotovo  falsifikovanja. Kako  mu  zahvaliti  što  je  sačuvao  imena  stradalnika  od  pre  100 godina iz  mađarskih  logora Nežider  i  Bodogason ? Ili od  Drine  do  Maribora ? Šta  reći o čoveku  koji  je  na  pljevaljskim  goletima  Golubinje, Borovca, Zagrada Velike  i  Male  Pliješi  zasadio  na  hiljade stabala, a  za  vreme  službovanj  u  Titogradu,  slično  je  radio  i  po  Ivanovim  Koritima.  a  da  povodom  njegove  smrti, niko  ni po službenoj  dužnosti ( novinarskoj,  za  koju  prima  plate, i  sl) nije  našao  za  shodno  da  napiše  ni  jedno  slovo ?! Nisu  znali  ni  da  je  umro u velikim Pljevljima ! Ironijom,  našao  se u  mojoj  knjizi  Moja  košarka u  delu  Moji  savremenici, godinu  dana  pre  odlaska,  iako  košarku  nikada  nije  igrao! Dobro, igrao  je  njegov  sin  Radenko  Raći.

Svakako,  kada  neko  jednoga  dana bude  radio  Pljevaljski  imenoslov, u  nekom  boljem  vremenu  u  kome  vazalstva, poltronsrva, slugarstva i  sl.  bude  mnogo  manje, znaće  o  Savu  Pejatoviću  sa  zahvalnosti  napisati  i  mnogo  bolje, više  i konkretnije.  Od  mene  u  mom  PV Kalendaru ovoliko, sa velikom  zahvalnosti,  za  sve  što je  uradio i perom  i  ašovom.  I kao  Savo  i  kao  Goran.

U  pisanju teksta,  zahvaljujem  na  saradnji Savovom  sinu Radenku  Raćiju.

Savo R.  Pejatović  1924 – 12. 9. 2012.  dipl.pravnik, novinar, publicista, čovek  čija  stabla  danas  čine  pluća  Pljevalja.

Savo  R. Pejatović,  kao  student pravnog  fakulteta  u Beogradu, koji  je  sa  uspehom  zavrsio  kao  i  pravosudni ispit.

Savo  je  posebno i  detaljno obrađivao stradanje pljevaljskog  stanovništva 1915 – 1918. za  vreme  austro – ugarske  okupacije.

Izašao  feljton,  ali  knjiga  nije  nikada. Za  ova  pisanja  nije  bilo  interesovanja  ni  sponzora.

Veliki  je  broj tekstova  u  kome  je  Savo  R. Pejatović  zapisao  život ljudi  iz našega  kraja.

Posebno  vredan  je  Savov  tekst  u  Brezničkim  zapisima  br. 15. 2002.  U  BEZNAĐU  OD  DRINE  DO  MARIBORA

autor, Vojkan T Bojović