11.07.1949. Odigrana prva međurepublička utakmica u Ljubljani NR Slovenija – Crna Gora 2:2(1:0) Za reprezent. CG nastupao igrač pljevaljskog Breznika Remzo Nuhanović. U rezervama Šućrija Hadžihamzić i Mihailo Mišo St. Radičević, igrači Breznika.
Remzo D. Huhanović bio je jedan od najboljih fudblera i protagonista fizičke kulture u posleratnom periodu u Pljevljima. Kasnije odličan fudbaler Slobode Užice i najzaslužniji za njen plasman 1956. godine u tadašnju Zonu – 4. (tada rang Treće savezne lige) u kojoj su igrali niški i kragujevački Radnički, Rabotnički iz Skoplja, Pobeda iz Prilepa, Trepča iz K. Mitrovice). Interesantno je da su te godine njegovi Pljevljaci i fudbalski naslednici kraj Breznice igrali isti takmičarski meč, pod imenom tek osnovanog Rudara, kao prvaci titogradskog podsaveza kvalifikaciju za ulazak u Zonu – 2 sa Bokeljom iz Kotora . Bilo je 0:0 u Pljevljima i 1: 1 ( Gol za Rudar postigao Sl. Bajić Struja) u Kotoru i 3:0 za Bokelj u majstorici u Nikšiću. E da nam je bar za tu utakmicu bio tada 34. godišnji fudbalski majstor Remzo, koji je znao da u dresu Slobode iz Užica postigne i Zvezdinom i reprezentativnom golmanu Srbi Krivokući po tri komada.
Crna Gora je igrala u sastavu: Koprivica, Abramović, Miljan Zeković – Popović, Methadžević, Zečević – Pazvapović, Hadžić, Čelebić, Remzo Nuhanović, Radonjić.
Stariji i bolji poznavaoci fudbala, prepoznaće u ovom sastavu pored našeg Remza i Miljana Zekovića, kasnije beka Crvene zvezde i reprezentacije Jugoslavije.
Remzo D. Nuhanović ( Pljevlja 1922 – Užice 2002), verovatno je sportski talenat i umeće nasledio od oca Demira, zanatlije, izuzetnog člana pljevaljskih sokola. Ali, i ostala Demirova i Hasnijina deca imala sa talenta i za muziku, slikarstvo, pevanje, Himzo, Hazbo, Zarka izvrsna interpretatorka sevdalinki, košarkašica, atletičarka…
Tim u kome je najviše voleo da igra i da pobeđuje, maleni Jakić sa Žugića livada iz pljevaljskog polja, pred utakmicu sa Rudarem iz Trbovlja ,09.11. 1947. u 1/16 finala prvog Kupa DFRJ , koju su Pljevljaci pobedili sa 3:2 (3:1). Pred 4.000 gledalaca, sva tri gola postigao je desno krilo Mihailo Mišo St. Radičević. Na fotografiji sleva na desno: S. Taušanović, A. Selmanović, Dr. Milinković Čiča, Mišo St. Radičević, Remzo D. Nuhanović, Š. Hadžihamzić, Z. Dragašević, K. Dragašević, M.Aritonović, R. Hrastovina i H. Čole.
Izveštaj iz JSL SPORT SA UTAKMICE U Ljubljani između reprezentacija NR Slovenije i NR Crne Gore , koji je odigrana na stadionu tadašnjeg Odreda, pred 6.000 gledalaca.
Remzo D. Nuhanović je jedini igrač Jakića i Breznika koji je nastupao za neki ozbiljniji tim i rang takmičenja. Uz to, igrao je i u Skoplju za selekciju niške armijske oblasti. Bio je izuzetno cenjen izgleda svugde, sam na svojoj Jaliji i Čaršiji?!
A kako je vreme bilo i za fudbal, najbolje svedoči Remzovo ( a i drugih aktera tog vremena) kazivanje u Sportskom žurnalu (17.4.1997)
Remzo Nuhanović je i u Užicu udario temelje košarkaškoj igri. Prvi s leva na jednoj utakmici KK Slobode sa Slogom iz Kraljeva.
Jedna stranica Remzovog pisma iz 1997.
U pisanju i ovog teksta, pomogla su mi pisma i razgovori sa poč. Remzom, kao što je to bilo i ranije za knjigu Fudbal u Pljevljima i dr. Hvala mu . Hvala i njegovom sinu Dušku na poslatim fotografijama koje ću u nekom drugom pisanju, objaviti u celosti.
autor, Vojkan T Bojović
