Profesor Momčilo Poleksić spada u red onih prosvetitelja sa prostora Tare i Lima, zajedno sa Tanasijem Pejatovićem, Jovanom Mitranovićem, Todorom Rosićem Stevanom i Vlatkom Samardžićem , Milivojem Kandićem…Rođen je u čestitoj drobnjačkoj porodici 1901. godine. Završio je pljevaljsku gimnaziju, a u Beogradu filozofski fakultet, grupa istorija i latinski. Službuje prvo u Pljevljima, zatim u Novoj Varoši, beranama, Nikšiću, Podgorici, Cetinju. Godine 1947. po treći put dolazi u pljevaljsku gimnaziju gde ostaje sve do penzionisanja 1974. godine.
Profesor Poleksić je predavao istoriju i latinski na neponovljiv, upečatljiv i pedagoški najuspešniji način. On nije posle predavanja pitao razred ono „čuveno“ – da li je jasno, nego : kome nije jasno i izvodio najslabije učenike da proveri koliko su oni od svega toga razumeli i shvatili. Od najslabijeg ka najboljem. Znao je sa onima koji latinski nikada više nisu ni čuli ni videli, da provede po čitav čas objašnjavajući strpljivo, slaganje vremena, rečenične konstrukcije, konjugacije i deklinacije…Tražeći odgovor na ovu metodu, pitao sam ga posle odlaska iz gimnazije u našim razgovorima , čemu to, ako je većina drugih profesora pitala samo najboljeg Telaćevića, da li mu je jasno i bili zadovoljni potvrdnim odgovorom ( što je značilo, ko je kriv drugima što nisu razumeli !?) . Pa Voćane ako je ovaj nešto razumeo i shvatio, logično je da su ovi drugi i bolji đaci to i više i bolje prihvatili.
Bio je veliki protivnik držanja predavanja putem diktiranja, pokazivao mi je udžbenike svog sina u kome nije otvorena nijedna stranica, jer sve je to u svesci iz diktiranja profesora!
– Ko je to diktiranje pregledao, kako i kad ga je pisao, dok je ručao, slušao radio aparat, prepirao se sa ženom… Udžbenike su pregledali neki recezenti, odobrio ih je za upotrbu neki Savet za prosvetu, a koje je odobrio ono što je profesor napisao kući ?
Na početku službovanja držao se strogoće svojih prethodnika u davanju ocena, ali je vremenom shvatio besmisao brojki ocena , insistirajući na onoj latinskoj :Nonscholaesedvitaediscimus! Posebno su bili veličanstveni njegovi časovi istorije, koju je glorifikovao kao profesoricu života! Jer ništa ne može biti, što već nije bilo. Imao je vizionarski stav prema nadolazećim događajima, padu moralnih, humanih i drugih civilizacijskih vrednosti kojima bi trebalo da stremi čovečanstvo. Setio sam svega toga, kada je prilikom dodele Nobelove nagrade Harold Pinter razočaran svim onim što se događa krajem 20. i početkom 21. veka, konstatovao da „civilizacija ide u kanalizaciju“ čega smo i sami svedoci, i setio se profesorovih gotovo istovetnih reči , od pre više od tri decenije. Zbog toga je uglavnom ostajao po strani , ne želeći komunikaciju i plašeći se da neće biti pravilno shvaćen.
U nekom dugom pisanju, daću i niz zapažanja i opservacija profesora Poleksića iz naših poslegimnazijskih razgovora o ljudima i događajima…
Profesor Momčilo Poleksić je bio oženjen sa Spasenijom Čukić profesor. sa kojom ima sina Milutina Miška profesora.
