Dogodilo se u Pljevljima … 31.05. i 01.06.1931. Održan u Pljevljima Drugi župski slet Sokolske župe Užice ( kojoj je pripadalo pljevaljsko sokolsko društvo)
Sveslovenski pokret koji je u Pragu osnovao 1862. godine dr Miroslav Tirš, imao je prevashodni zadatak da okupi celokupno slovensko stablo u borbi protiv germanizacije i asimilacije svih slovenskih naroda. Ta velika armija slovenstva, bez oružja i agresija, imala je veliki odjek , posebno u porobljenim zemljama, pa čak i veliku sokolsku granu u Americi! U njegovom članstvu bile su razne vere i nacije slovonske krvi i porekla. Interesaantno je, da je takvo sokolstvo bilo na udaru, fašizma, komunizma i američke demokratije. Posle Drugog sv. rata sokolska društva su ukinuta, umesto njih U DFRJ formirani su tzv. DTV Partizan, koji je vrlo brzo izgubio svoju namenu.
Pljevaaljsko sokolsko društvo osnovano je 1924. godine , uz pomoć i angažovanje Josifa Jehličeka, načelnika i osnivača Užičke sokolske župe (1922) za čije ime se vezuje i osnivanje sokolskih društava u Novoj Varoši, Prijepolju, Goraždu, Čajniču, Višegradu, Priboju.. ( U Užicu postoji spomenik J. Jehlički, u znak zahvalnosti, podignut 1998). U toj godini osnivanja upravu pljevaljskog društva su činili:
– Starešina : Stevan Debeljević
– Načelnik : Vladimir Gigantaja
– Pročelnik ( glavni za prosvetni i kulturni rad društva, prim. V.b)Radomir Đolević
– Sekretar : Brane Ilić
– Broj članova:41, članica 7, vežbača 16,
– Nema sokolski dom već privatnu vežbaonicu ( u školi na Stražici, prim. Vb)
Od 1929 – 1932. starešina društva bio je prota Savo T. Vukojičić, koga je zamenio potpukovnik 48. puka Nikola S. Kocić. a od 1935. učitelj Pavle Pavlović.
Drugi slet užičke sokolske župe, održan je u Pljevljima, 31. maja i 01. juna 1931. i na njemu su najviše uspeha i najbolji utsak ostavili domaćini.
Učstvovala su društva iz: Užica (41 član), Višegrada sa 25, Prijepolje 12, Pljevlja sa 70 članova, Nova Varoš 16, Rudo 18, Priboj 20, i Sjenica sa nepoznatim brojem članova. U Izveštaju sa ovog sleta se kaže: U svečanoj povorci u odorama učestvovalo je 172 člana i 121 naraštajac uz pratnju orkrstra društva iz Višegrada i vojne muzike 48. gvozdenog puka iz Pljevalja. Dalje se navodi, da je u vežbačkom delu učešće uzelo 733 ljudi, od toga 188 članova , 65 članica , 89 naraštajca , 80 naraštajki, 110 muške i 113 ženske dece a predstavnika seoskih četa bilo je 88. Održana su takmičenja u štafetnom trčanju, dok takmičenja na spravama nije bilo. Mstrijalni i moralni uspeh sleta ocenjeni su kao odlični, a Đorđe Draškić u izveštaju Savezu sokola napisao je „ da su oduševljeni igračkim uspehom“ ( Ist. Arhiv Užice, 1922 – 1941, K-5,1931)
Iako su bili izuzetno patriotska organizacija, pokušala im se okačiti fašistička značka, iako je dobro poznato, a o čemu svedoči niz dokumenata, jedan od njih iz 1934. godine, dajem i u ovom kratkom prilogu, baš kao i drugi iz 1938. koji govori, kako se ko odnosio prema nadolezećem zlu čovečanstva.
Detaljnije o pljevaljskom sokolstvu u mojim tekstovima u knjizi; Pljevlja i Pljevljaci (Beograd, 2005), Istorija Pljevalja- Pljevlja 2009, Srpsko pevačko društvo Bratstvo 1889 – 2009, Beograd 2010, Pljevaljske novine i elektron. mediji i sl.
Članovi pljevaljskog sokolskog društva: sokoli, sokolice, naraštaj i podmladak sa tehnič.načelnikom Josipom Žicom i kapelnikom 48. vojnog puka Jovanom Miloševićem , Pljevlja 1934. godina.
Milenko Mišo Aritonović (1928 – 2011), bio je član sokolskog podmladka, sakupio je i sačuvao veliki broj znački sa sokolskih sletova, fotografija i druge dokumentacije, zahvaljujući kojoj sam uspeo napisati i opisati veliki broj aktivnosti iz rada ovog društva.
Sokolstvu je na prvom mestu bio patriotizam, bez politike, ideoloških , verskih i drugih oblika koji se i danas upotrebljavaju u ostvarenju svojih megalomanskih interesa. Sokoli su to prvi prepoznali, za razliku od drugih koji su čak i „salutirali“, da bi samo koju godinu kasnije bili od pozdravljenog zasuti bombama.
Grupa članova pljevaljskog sokolskog društva na putu na slet u Sarajevo, sleva: Jovan Stamenić, NN, Vuko Lacman, ing. Daniel Skvornikov, Šefkija Pojatic , kasnije jedan od koreografa sletova U SFRJ, Ilija Batrićević, Olivera Skvornikov, NN, Josip Žic, NN, NN, i Milojka Grujičić. Čuče, NN. NN. Branislava Brana Đuričković Žic, NN, NNMila Rabrenović i Šabanić.
Pljevaljski sokoli na svesokolskom sletu u Pragu, 1932. godine. Odozgo na dole s leva: NN. Ljubo Aritonović, Jovan Stamenić ( drži zastavu) i Vojo Janjušević.
Drugi red: NN. Vojo Stevović, Josip Žic, Lagundžija, Milutin Borisavljević i Hajro Abdićević.
Sede: NN. Ristan Pavlović, učitelj, Muhamed Hadžismailović, Sara Borisavljević, Angelka R. Nenadić, Ruža Stevović, Ilija Batrićević, i Ilija Stanić advokat.
Na podu sede: Gorda M. Bajić, Momčilo Jestrović i NN.
Pljevaljski sokolaši na sleti u Ljubljani, Vidovdan 1933.
Pljevaljski sokoli na putu za slet u Sarajevu 1930. U prvom redu sede, prof. pv.gimnazije Svetomir Tadić sa šeširom( načelnik društva za prosvetu – pročelnik), Ristan Pavlović učitelj i Brane Ilić sekretar.
USTAJ – ŽIVI – BORI SE – NE KLONI !Zastava pljevaljskog sokolskog društva, sa pozlaćenim vezom, dar zemljaka patrijarha srpskog Petra Rosića Varnave u rukoma sokolice – sestre Ljubice Stojkanović i sokola – brata Dragiše Rosića ( tako su se oslovljavali u drustvu, prim VB.
U pisanju o pljevaljskom sokolstvu, posebnu zahvalnost dugujem počivšim: Milenku Mišu Ž. Aritonović, porodici Milke i Dejana M. Krezović, Jovani Žanki U. Milinković Vrčević, Pavlu M. Batu Popoviću, kao i Nataliji Nati N. Rabrenović Jovanović. Hvala im !
autor, Vojkan T Bojović
