Ideja da se u Pljevljima izgradi jedan veliki Dom kulture koji bi objedinio sva društva i protagoniste kulturnog života grada, potiče jo iz 1935. godine Tada je na skupštini akcionog odbora za podizanje spomenika tragično preminulom ( ubijen u Marselju 09.10.1934) viteškom kralju Aleksandru Karađorđeviću, gde je bio zastupljen veliki broj predstavnika svih nacionalnih i kulturnih organizacija , a kome je presedavao arhimandrit manastira Sv.Trojica Serafim Džarić, doneta odluka da se kao spomen na kralja podigne jedan Dom kulture koji bi nosio njegovo ime. Na žalost, vreme i godine koje su dolazile nisu dozvoljavale da se ovo realizuje. Ipak, petnestak godina kasnije, po završetku Drugog svetskog rata počelo se 1947. godine izgradnja Doma kulture . Bilo je to vreme tѕv. Prve petoljetke u čijem konceptu je bila i izgradnja domova kulture, škola, zadružnih domova po selima i sl. Gotovo da nije bilo mesta i sela a da se nije radio neki od navedenioh objekata, po sistemu akcija u kome se masovno učestvovalo, od najmlađih do najstarijih: omladina, SKOJ, AFŽ, Narodni front…Mnogi od objekata u toj opštoj navali izgradnje i obnove ratom porušene zemlje ostao je nedovršen, što zbig raznih događaja ( kao rezoluc. Infor.) što zbog nedostatka sredstava i sl… U Pljevljima se to na sreću nije dogodilo. Zahvaljujući tadašnjem opštinskom rukovodstvu Vuku Dragaševiću, Vuku Radovanoviću, Ahmu Selmanoviću, Rizahu Katani i dr., ovaj velki kulturni objekat izgrađen je u planiranom roku. Odmah po dobijanju kredita za ovu namenu u iznosu od 14. miliona , nabavljen je brzo jedan tipski projekat iz Titograda (koji je više bio namenjen za neka primorska mesta nego za PV) i počelo se odmah 1947. godine sa gradnjom. Najteži deo zadatka bio je izbor lokacije. Trebalo je naći prostor za objekat koji u osnovi obuhvata skoro 100 ari i uz to locirati ga na mesto koje će funkcionalnošću zadovoljavati sve potrebe kulturnih poslenika i građana , a istovremeno biti sa trgom novo jezgro grada. Tako je novi Dom kulture lociran na prostoru nekadašnje pijace „pazarišta“ sa obe strane potoka Zlodola, poznatog u prošlosti po svojoj „zloj“ ćudi tj poplavama., kao i deo nekadašnje Arap – mahale. Dodatni problem gradnje bio je nedovoljno ispitan i mekan teren sa dosta podvodnih voda , kao i vlasnici kuća koji su morale biti porušene Ipak, rukovodilac gradnje majstor Todor M. Bojović, dao je predsedniku Vuku Dragaševiću garanciju da će dobro urađeni temelji savladati 100 godina.! Evo teče 67. ! U tekstu za titogradsku Pobjedu 27. avgusta 1947. godine Mišo Janićijević sa osuševljenjem piše: PLJEVLJA OD KASABE POSTAJU GRAD,:
– Veliki Dom kulture, koji je započet da se gradi ovih dana u centru grada biće njegovo srce u budućnosti. Već sada, po temeljima može se zaključiti kakva će to biti građevina. Rukovodilac radilišta, zidarski majstor Todor Bojović oličenje našeg starog i novog neimarstva, koji je sa svojim ocem podigao najveće i najbolje objekte u našem kraju prije rata , kaže ne bez ponosa:
– Ovo će biti najveća i najbolja građevina u našem srezu! I ide sa libelom u ruci od zida do zida od majstora do majstora i mjeri, savjetuje..Njegova kao iz kamena isklesana fizionomija , njegove oštre oči, ispod starog kačketa uoče i vide sve bolje od mnogih aparata. Svaki kamen u njegovim rukama je kao sir i svaki dođe na svoje pravo mjesto. Majstor Todor ima široke mogućnosti i slobodne ruke.Njega ne kontrolišui ne sejeckaju inženjeri .On radi samoinicijativno služeci se svojim velikim starim iskustvom i novim radnim oduševljenjem, koje nije poznao ranije. On je neki dan pronašao novu mješavinu betona i kamena za punjenje temelja i tako smanjio utrošak cementa za 30%. ..Tu radi kao pomođni zidar Ljubica Jestrović, prva žena zidar koju je Pljevlja vidjelo.
Ovakav tempo zidanja i gradnje ( rade se i prve stambene zgrde u današnjoj Tršovoj ulici naspram gimnazije, zgrada komiteta posle i sada hotel „Tara“, stadion na čitluku ,zgrada opštine i dr.) omogućen je izradom cigle na Žabljaku, i Pljevljima , a drvo se liferovalo iz nekadašnje pilane Bojovića u Potpeću, a sa radom počinjao i jedan pogon pilane na Radosavcu. Sve to pratio je veliki entuzijazam i želja da se grad obnovi, bude bolji i lepši. Jedan od aktera ovog vremena i izgradnje, reci će piscu ovih redova :
– Kada bi Tošo i Rašo Bašić zakazali neka veća betoniranja , međuspratnih ploča ili nekih drugih konstrukcija i zidanja, onda je u radu učestvovao bukvalno celi grad . U gradskom odboru fronta bi se napravio raspored , tako da se na svaka dva sata tačno znalo ko i kad iz kog dela grada dolazi na posao.
Rukovodilac gradnje majstor Todor M. Bojović (1900 – 1987) imao je najbolje saradnike u majstorima Rašu Bašiću, Asu Tokmoviću, Milinku Sokoviću, Ivanu Jokniću, Stevanu Vukojičiću i dr.. Pored njih, kako su radovi odmicali, a zbog roka gradnje, dovođeni su i majstore raznih struka sa strane Makedonije i Srbije, pa je objekat gotovo u celosti bio završen i priveden nameni 1949. godine , a svečano otvaranje obavljeno je 25. maja 1950. godine. Novinar tog vremena će u titogradskoj Pobjedi 26. maja 1950. zapisati:
– Danas se svečano otvara Dom kulture u Pljevljima . To je velika moderna građevina . Ona ima prostranu pozorišnu salu sa 700 sedišta, fiskulturnu salu , dvoranu za igranje, salu za kulturne priredbe , prostranu čitaonicu i biblioteku , 25. prostorija za društvene organizacije i šest prostorija za radnike pozorišta…
Dom kulture sastoji se iz tri dela – trakta, dva poprečna ( istočni i zapadni) a između njih jedan uzdužni koji ih spaja. Sa severne i južne strane , u fasadnom delu , nalaze se terasni prolazi kojim je omogućena komunikacija između istočnog i zapadnog dela objekta. Na sva trri trakta objekta krovna konstrukcija je dvovodna, dosta strma i pokrivena crepom. U istočnom ulaznom delu nalazi se prostran pozorišni foaje sa stubovima obloženim u ružičastom veštačkom mermeru sa savršenom politurom, na čemu je isključivo radio sam majstor Todor Bojović. Posebno umeće majstor Todor , neimar starog kova, koji se zanatu učio od oca Maksima i mileševskih majstora, Varaklija, Kuburovića, Ninčića, Drobnjaka..iskazao je, i na izradi kamenog sokla(sockle), što je posebno ostalo zapaženo kod stručnjaka iz ove oblasti, i dalu posebnu arhitektonsku vrednost ovom objektu. ( Više i detaljnije o gradnji Doma kulture u knjizi V. Bojovića „PLJEVLJA U SNOVIMA I STVARNOSTI“ Beograd, 2007.)
– U istočnom delu prvobitnog zdanja Doma kulture, bila je smeštena biblioteka i čitaonica(prvi sprat) a na drugom su bile kancelarije komiteta i društvenih organizacija, razglasna stanica i sl.
– U središnom produžnom traktu bila je smeštena velika pozorišna sala sa za to vreme jedinstvenom i prostranom pozornicom, i mogućnostima horizontalne rotacije i vertikalnog vešanja kulisa . Osnovni „fundus“ scenskog dekora uradio je beogradski akademski slikar Fila Filipović. Sa strane su se nalazile garderobe za glumce , magacini scenskih dekora i rekvizita, radionice za majstore i kancelarije.
– U zapadnom poprečnom delu bila je fiskulturna sala sa galerijom , najveća i najlepša u to vreme u celoj Crnoj Gori. Na spratu ovog trakta bila je bioskopska sala, koja će se kasnije po preatnku rada pozorišta 1958.. godine preseliti u njihovu salu. Ispod fiskulturne sale urađeno je nešto kasnije, po ideji Vuka M. Dragaševića izuzetno lepa i za tu namenu vrlo funkcionalna plaesna sala , koja će dugi niz godina biti centralno mesto zabavnog života grada a i šire.
– U podrumu su bile smeštene kotlarnica za centralno grejanje kao i radionice za tekuće održavanje objekta.
– Spoljna fasada bila je bez ikakvih dekorativnih eelemenata , okrečena cementnim mlekom. I unutrašnjost objekta je bez nekih posbnih dekoracija, sem već spomenutih mermernih stubova u pozorišnom foajeu i naravno enterijera pozorišne sale u kojoj je majstor Todor sa svojim saradnicima ugradio plafonjere i obodne vinjete.
I pre svečanog otvaranja 25.5. 1950. počelo se u Domu kulture sa realizacijom programa njegove namene. Prvi su počeli u fiskulturnoj sali sportisti pod rukovodstvom Remza D. Nuhanovića, a 1949. godine počinje sa radom i Gradsko narodno pozorište i Gradska narodna biblioteka i čitaonica , pa Preduzeće za prikazivanje filmova „1. decembar“, a Zvičajni muzej je osnovan 1952. godine.
Izgradnja Doma kulture , zapadni trakt.
Posebna vrednost ovog objekta je u kamenoj sokli. Iako projektna dokumentacija nije definisala kako da izgleda njegov geometrijski slog , majstor Todor Bojović odlučio se da prizmatična kamena tela na stopi budu najveća , a zatim na svakom novom sloju manja da bi na završnom bila najmanja. Tako se dobio filigranski složen kameni sokl , dužine peko 300 metara i visine 2 metra. Ukupna zapremina ugrađene kamene mase iznosi preko 500 kubika , što je pravi neimarski podvig.
AFŽ u akciji na urenju trga 13. jul ispred Doma kulture.
Ništa se nije moglo bez popularnih „CIVARA“
„POBJEDA“ O OTVARANJU Doma kulture 1950.
Predstavnici narodne vlasti ispred Doma kulture u izgradnji: Pavle Pavlović učitelj- Vuko M. Dragašević prdsednik GNO i Ilija Lopušina profesor.
autor, Vojkan T Bojović
