Dogodilo se u Pljevljima … 07. MAJ 1997. god. Umro u Beogradu pesnik i novinar , Miodrag Mišo Zlodolac – LEVANTINAC, sin Jovanov i Stefin rođ. Lisičić
Kako je to on voleo da kaže, rođen 1922. godine u Pljevljima, u Moćevcu, između visokih avlinskih zidova, kraj „Širokog puta“ za manastir Sv. Trojicu. Osnovnu školu i i četiri razreda gimnazije završio je u Pljevljima, a zatim Trgovačku akademiju u Sarajevu gde se ističe svojim literarnim radovima u književnom klubu „Sv. Marković“. Rat prekida njegov poetski zamah, vraća se u Pljevlja u kome preživljava ratne strahote, posebno one prvodecembarske, stradanja bliskih rođaka , drugova, prijatelja…što sve utiče na njegove tanane emocije, otpor i gnev prema okupatoru, veru u pobedu i bolje dane, što beleži u svojim prvim pesmama i novinskim tekstovima kojima piše o pobedi pravde, obnovi zemlje…Takvi su Mišovi zapisi u „Pobjedi“, „Mladom borcu“, Politici, „Komuni“, „Borbi“….
– Kako napisa pesnik Mićun Šiljak: Ovaj domicilni Pljevljak, krhko odnjegovanog dečačkog bića, odlazi sa smotuljkom svojih rukopisa i velikim naramkom uspomena u Beograd, gde se posvećuje studijama i žurnalistici. .
Možda ga Beograd, nije zapamtaio, možda već i zaboravio ( u velikim gradovima se brzo živi i zaboravlja, a bogami i u malim) možda i njegovi tekstovi u Beogradskoj nedelji, Komuni, NIN- u i nisu bili za neku dugovečnost ( ne posebno onog vremena) ali jedan događaj iz 1952. godine, ostao je i do današnjih (posebno ovodanašnjih) dana. Naime. U martu 1946. godine, pisac iz Zagreba, Miroslav Krleža , veran ratnim i pogotovo poratnim vlastima, pisao je šta je hteo i mislio. Tako prilikom posete Beogradu, otišao da poseti grob svog prijatelj slikara Petra Dobrovića na Novom groblju., o čemu daje opširan tekst u tada prvom broju „SVEDOČANSTVA“ 22.marta 1952. godine čiji je glavni urednik bio Marko Ristić. U podužem tekstu na skoro dve stranice ( 1-2) veliki pisac se uglavnom bavi Srbima a ne srpskim slikarom Dobrovićem i njegovim grobom., mada je neprijatno iznenađen da je na parceli 24. grob tako mali sa drvrnim krstom i to ćirilicom napisno Petar Dobrović ( 1890 – 1942). Detaljno opisujući put do Novog groblja preko Tehničkog fakulteta, Vukovog spomenika, Grobljanskom (sada Ruzveltova ulica, prim VB), cveća od hartije, kafane nekog negotinca sa friškim mezelucima i muvama na njima, i pekare makedonca sa hlebom, kikirikijem, kokicama, jeftinim igračkama a sve „uznemireno Levantanom“, periferija melanhonične provincije.. Osjeća se plijesan i vlaga prizemne rupe , vonja po miševima…Tek su za priču, Krležina zapažanja kada je stigao na groblje, od crkve , pogreba, srbskih običaja Levanta : Bio je pogreb, ožalošćena porodica vraća se kući, i Krleža i to notira:
– Koljivo servira jedna baraba , pijandura, koji glasno pravi trubu od svog crijeva u poderanim pantalonama. ..
Na jednom takvom mesto piscu Krleži , očito uprkos ratu, radi dobro očuvani muški libido i primećuje jednu uplakanu ženu nad grobom:
– Jedna mramorna žena u košulji sa gotovo indiskretno plastičnim guzovima plače nad zlatno uokvirenim medaljimom…
I tako po čitavoj stranici, od cvrkuta vrabaca, prve prolećne pčele, po po Levantu, njegovoj prošlosti i sadašnjosti….
Ljudi su uvređeni, poniženi, ranjeni ratom i poratom, bombardovanjima, pljačkašima i čim sve ne, ko da se bavi i sme da odgovori jednom velikom piscu i prijatelju marašala!? Ipak, nađe se uvijek taj jedan . Piše Mišo Zlodolac svoj odgovor Krleži i potpisuje sa „LEVANTINAC“ ( što je kasnije bio njegov beogradski nadimak). Urednici ga hvale ali, niko ne smije da ga objavi ! Mišo tada potpisuje svoj tekst i šalje ga Krleži u Zagreb!. Krleža iritiran i nenaviknut na takve pošiljke , iznerviran šalje Mišovo pismo Marku Ristiću u Beograd, koji u „Svedočanstvima „ drvljem i kamenjem napada anonimusa „LEVANTINCA“ i poziva ga da sa imenom i prezimenom izađe pred javnost..Naravno odmah mu se javio Moćevčanin sa „Širokog puta“ za Sv. Trojicu.
– Krležino ime je veliko kao Velibit planina- Pišr Zlodolac, i nastavlja. Njegovo delo je slavno kao Stradivarijusova violina. Što jeste jeste i svaka mu čast. ! A ipak, pitam se ja, do kada ćemo se mi klanjati i i podrigivanjima i raznoraznim martovskim štucanjima naših književnik velikana i njihove ispljuvke udarati na prve stranice naših časopisa, pa čak i onda kada nam ti velikani pljuju direktno u lice i podsmevaju se u ime neke nekog svog velt – anšaunga i našim živim i našim mrtvim , i našoj prošlosti i našoj današnjici , kao što to čini Krleža. Možda ce se jednoga dana , u u perspektivi ovog Krležinog članka , nekom novom krleži kroz trudeset godina i junaci sa Sa Sutjeske, Srema, Livna, Zagreba, izgledati kao „Kanibali“…Bio je to jedan jedini čovek, novinar, pisac koji se u Beogradu i Srbiji, pobuni protiv pljuvalja , prošlosti, sadašnjosti i svega onoga što je iz naroda kome pripada. Jedan jedini ! A ni danas takvih nema mnogo ! „Normalno“ posle svega toga usledila je diskvalifikacija, profesionalna i i druga koja će njegovoj porodici doneti dosta teškoća.
Za ovo kratko pisanje , na ovu temu u kojoj pljuvača sopstvenog naroda imate na pretek (bar ovde u Srbiji ) još za to dobijaju nagrade, ambasadorska mesta, nacionalne penzije, profesorska i grobna mesta u alejama zaslužnih … U tišini i ćutke pisao Levantinac i razgovarao sa svojim Zlodolom, Čaršijom, Moćevcom, Ćotinom, Bukovima,.Mileševskmm Belim anđelom, Opevao Prokopija Šiljka velikana i stradalnika sličnog njemu, Beogradsku košavu, Ljubišnju….. Sklonut u marginalne novinske listove, bio je ipak poštovan i omiljen. Pljevaljska „Dalma“ mu izdaje zbirku „Razgovor sa Zlodolom“ (1983) a beogradski prijatelji zbirku pesama „TRAGOVI POSTOJANJA“ OD Zlodolca Levantinca. I to u ovakvom Beogradu, u kome su samo oni koji su , kako reče onaj zastavnik u seriji „Moj rođak sa sela“ , „ućarili „ samo oni koji su radili u korist naše štete, Zato je MIŠO Zlodolaca Laventinac i našao svoje mesto za nezaborav.među velikanima. Jer kako reče genijalni Momo Kapor: Onaj kome je parđeda „vodao“ begu opanke oko kuće, daće garantovano interviju pariskom „Liberasionu“ u kome će ispljuvati sopstveni narod , samo da se umili tuđinu i izvuče kakvu malu ćar. To je jače od njega , zato neka mu bude prosto !
Miodraga Mišo Jov. Janićijević bio je oženjen Tatjanom Tanjom Vasić (+2013) ćerkom velikog novinara, pisca , publiciste, Dragiše Vasića. Sin Nenad Neno živi u Beogradu.
Mišo Jov. Janićijević sa Predragom Draganom Lisičićem bratom od strica Nićifora, bivšim načelnikom ministr. inostr. dela KJ. Po dolasku Dragana sa Sremskog fronta, gde je poslat kao dete „narodnog neprijatelja“ .
Mišo Janićijević sa grupom akciaša Pljevljaka 1945. godine ispred današnje zgrade gimnazije.
Sa suprugom Tanjom D. Vasić u Pljevljima na mostu Breznice kraj Milet bašte 1954.
SVEDOČANSTVA – 1952, Polemika Krleža – Mišo Zlodolac Levantinac
Zbirke pesama Miša Janićijevića
autor, Vojkan T Bojović
