Dogodilo se u Pljevljima … 18.02.1933. Ministarstvo trgovine i industrije Kraljevine Jugoslavije, izdalo Dozvolu za rad (br. 32253/k) Muslimanskoj kreditnoj banci d.d Foča, filijala Pljevlja.
Prve korene pravog vida bankarstva u pljevaljsko kraju nalaze se u manastiru Sv. Trojica, tj njegovom Fondu i štedionici , koji je osnovan 1906. godine na predlog mitropolita raško – prizrenskog Nikofora. Fiktivni predsednik bio je arh. manst. Sv.Trojica iguman Vasilije Popović ali je poslove vodio Filip S. Đurašković. Kako navodi dr Ljubomir Durković Jakšić, ova institucija je osnovana pod krilima manastira, kako bi se izbegla zabrana i administriranje sa turskim vlastima. Osnovni cilj fonda je bio da se pomogne srpskim siromašnim seljacima, zanatlijama, sitnim trgovcima, kao i onima koji su otkupljivali zemlju od aga i begova ispred već dolazećih muhadžhira iz Bosne. „Jer je glavna politika Austrije u pljevaljskom sandžaku je ekonomsko upropašćivanje naroda, kako bi na taj način moglo lakše postići svoje političke svrhe. ( Iz pisma F. Đuraškovića i Josifa S. Bajića blagajnika fonda, Ministarstvu spoljnih poslova Kraljevione Srbije, od 03.09. 1907) Fond je prestao sa radom 1912. godine. Detaljnije o ovom Fondu u kljizi Pljevlja i Pljevljaci – 2 V. Bojović i S. Starčević, Bgd. 2005.
Posle završetka Prvog svetskog rata razvila se trgovačka i zanatska deletnost u Pljevljima, koja su do izbijanja ratova bila među vodećim gradovima u regionu ( a neki tvrde da do Beograda nisu bili veći i privredno jači gradovi). Imala su najveću opštinsku ( belediju) službu, a srez je zauzimao polovinu pribojskog i prijepoljskog kraja, pa je na jednoj sednici opštinskog odbora 1918. godine tadašnji predsednik opštine proto Savo T. Vukojičić predlagao ujedinjenje Pljevalja i Prijepolja ! U gradu je bio 581 dućan , 20 kožara (tabhana) a na srezu čak 217 vodenica, 39 hanova, 2 fabrike, 4 ciglane i 2 banke.
E dođoh do banake, u kojoj i sam provedoh radni vek, beležeći i njenu hroniku u vremnu koje nikome i ničemu na prostorima gde već decenijama ništa ne ide u korist civilizacijskih i humanih vrednosti.
Već prvu banku u Pljevljima je posle dolaska crnogorske vlasti, otvorila 1913. godine Nikšićka kreditna banka – Nikšić sa filijalama Pljevlja, Šavnik, Velimlje. Predsednik upravnog odbora bio je Mujo Sočica, ali se vrlo kratko zadržala jer nije uspela da razvije posao i pridobije potrebnu klientelu među Pljevljacima. Bankarsko poslovanje u Pljevljima prava je počela 1925. godine Polimska banka iz Prijepolja sa filijalama Pljevlja i Sjenica, jer se u tim godiama (26.11.1925) nalazi u Privrednim registrima i Kalendarima, Kompasima… Banku su u narodnom žargonu zvali i „Braće Borisavljević“ jer su njeni glavni akcionari i direktori bili braća Đorđe i Svetomir Borisaavljević iz Nove Varoši.
Muslimanska kreditna banka d.d. Foča sa filijalama u Čajniču i Pljevljima, Centrala ove banke osnovana je u Sarajevu 1914. Filijala je u Pljevljima počela sa radom 1927. godine. U dopisu Okružnom načelstvu Pljevlja, od 16.9.1926. god. stoji: Želja je naša da u Pljevlju otvorimo našu filijalu, pa Vas smjerno molimo , da bi ste nam dobrostivo htijeli izdati potrebno uvjerenje… Ličnosti kojima imamo povjeriti upravu Filijale jesu: Muftija ef. Šećerkadić iz Pljevalja, g. Muhamed H. Smajlović iz Čajniča te g. Miljan Jakić potpukovnik iz Plevalja. , što je i opet dokaz , da se zavod postavlja na strogo odgovarajuću bazu…Dopis je potpisao Uzeir Njuhović zet Muhameda Smailovića.
Inače, bilo je lako primetljivo da su tadašnje banke, štedionice i druge finansijske organizacije, bile u porodičnom „sastavu“ . Tako je već spomenuta banka bila „Braće Borisavljević“. Iz raznih dopisa koje sam koristio iz tadašnjeg Arhiva Jugoslavije Beograd ( hvala Olgici Ćorović Giler) neki od službenika ove banke u Pljevljima bili su: Šukrija Njuhović, Alija Kerkez ( manipulant) Koviljka Jakić ( Miljanova ćerka) Julka Lučić…Glavna zgrada filijale u Pljevljima nalazila se na početku današnjeg parka u gornjoj čaršiji ( da li je to bilo vlasništvo manastira ili Bajića ?) koja je srušena sa gotovo svim objektima i kućama na tom prostoru do Varoši, 23.7. 1944. u savezničkom američkom bombardovanju Pljevalja.
Inače delatnost ove banke ničim se ne razlikuje od delatnosti svih drugih današnjih banaka, pogotovo ovih „evropskih“:
1.Primanje uloga na štednju; štedna knjižica ili tekuči račun.
2.Eskontovanje i reeskontovanje menica ( Posle Fikreta Abdića, majstor baba, koji je sa menicama srušio čitav finan. Sistem bivše Jugoslavije, ona je kao instrument obezbeđenja gotovo izbačena)
3.Davanje zajmova: na tek račune, na hartije od vrednosti, na dragocenosti i druga pokretna dobra.
4. Kupovina i prodaja hartija od vrednosti.
5. Prinanje na čuvanje razne ostave.
6.Svi drugi bankarski i menjački poslovi.
Velika svetska ekonomska kriza 1928 – 1933, prekidala je rad Filijale u Pljevljima, a Ministarstvo Trgovine i industrije KJ trgovinsko odelenje , daje joj 18.02.1933 ponovnu dozvolu za rad , ali teškoće godina u kojima se rušila prva Jugoslavija, nisu išle na ruku ni ovoj banci. Likvidirana je 1935. godine. Miljan Jakić i Muhamed Š. Hadžismailović (1888- 1964) se udružuju u poslovima sa žitom, kukuruzom i dr. Ali ni ovaj posao, protkan raznim teškoćama, nije dugo trajao, a definitivno je nestao kada je u Sarajevu 19.02.1936. godine preminuo Miljan Ž. Jakić .
( Detaljnije o PV bankarstvu u knjizi „Pljevlja i Pljevljaci“ V. Bojović i S. Starčević, 2005.)
Muhamed Š. Hadžismailović ( 1888 – 1964) je rodom iz poznate čajničke trgovačke porodice. Veliki pobornik jugoslovenstva i odani član pljevaljskog sokolskog društva. Verovatno i član patrotske „Mlade Bosne“, jer je uoči atentata na Ferdinanda, po pričanju njegovih prijatelja Ediba .H bio i uhapšen. Bio je član AVNOJ- a.
Molba za otvaranje Filijale muslim. kredit. banke u Pljevljima 1926.god.
Dozvola za rad Muslimanskoj banci iz 1933, godine.
Zgrada Filijale muslimanske kreditne banke Foča u Pljevljima. Kako je Polimska banka bila smeštena u kući Hadžiatlagića ( bila do sat – kule) a muslimanska verovatno u Bajića, to je dugo godina ( prvi napisao Vukoman Šalipurović, ostali ne proveravajući prepisivali, ) beleženo kao „banke Hadžiatlagića i Bajića, koje oni nikada nisu imali, niti se bilo kad u zvaničnim dokumentima spomenute.
Pljevaljski sokoli, sa svesokolskog sleta u Pragu 1932. godine.
autor, Vojkan T Bojović
