17.02 – 02.03. 1879. Rođen u Pljevljima PROKOPIJE PROLE ŠILJAK

Dogodilo se u Pljevljima …

17.02– 02.03. 1879. Rođen u Pljevljima PROKOPIJE  PROLE  ŠILJAK, učitelj, nacionalni  borac, školski  nadzornik, narodni poslanik…

U Pljevljima  je  završio  osnovnu, a  Bogoslovsko- učiteljsku školu u Prizrenu  1898. Prvo  je  bio  učitelj u Golešima, Starom Vlahu,  a  zatim 1911. u Gostivaru upravitelj  školski. Vratio  se 1912. godine  u Pljevlja. Sarađivao je  sa „Carigradskim glasnikom“  i „Videlu“. Kao  bogoslov  iz Prizrena  objavio  je „Zašto  vuk  bira  najbolju  ovcu“ i Srpske  narodne  pripovjetke (Bosanska  vila br. 9 . 1898. a  bio  je  upravitelj  škole  i  školski  nadzornik, po  potrebi i  nastavnik  u  pljevaljskoj  gimnaziji. Robijaš u  vreme  crno- žute  monarhije  u mađarskim logorima Nežider i Boldogason… Uz sve  to  izuzetnan  društveni  i  kulturni  poslenik i  predsednik  Crvenog  krsta  jednog  od  najboljih  u  nekadašnjoj  Užičkoj  oblasti i  Zetskoj  banovini.  U  nameštenom  procesu,  politički  protvnici  su  ga  ubacili  u  aferu  oko  ubistva  popa Rista  Nenadića  (1924) pa  je bio  nepravedno  osuđen  i  udaljen  sa  svih  dužnosti. Ubrzo,  je ova  nepravda  učinjena  ovom  časnom  čoveku otklonjena. Oslobođen je i postavljen  za  sreskog školskog  nadzornika i  prosvetnog  referenta  za pljevaljski,  fočanski i kalinovički srez.

Kao  nacionalni  radnik  posebno  se  istakao  u  vreme  turske  okupacije  i  oslobodilačkih  ratova  1912 – 1918.  i  stvaranju  zajedničke  države  Kraljevine   SHS. Bio  je  među  najuglednijim  Pljevljacima  poslanik  Podgoričke  skupštine i   član  Delegacije  te  skupštine koja  je na  čelu  sa  vladikom Pećke  patrijašije dr Gavrilom  Dožićem ( posle  smrti  patrijarha Varnave  Rosića 1937, patrijarh srpski, prim VB) „ lično  ponijela Odluku o  ujedinjenju Srbije i Crne  Gore  kralju Petru Karađorđeviću i Srpskoj  vladi na osnovu  čega  je  dobio  atrubut „Ujedinitelj“ ( M. Šiljak, Pljevaljski  sobet st.43) Odlikovan  je  Pohvalnicom Ministarstva Kraljevine  Srbije 1908.  Ordenom Knjaza  Danila 1914.  Ordenom  Sv. Save 5 i 4. . stepena 1923. Izuzetan  je  njegov  rad  u  Srpskom  pevačkom  društvu  Bratstvo  osnovanom  1889.

Posle  Drugog sv. rata,  1945. bio  je  od  novih  vlasti bez  ikavog  povoda stavljen  u  izolaciju , uz oduzeta   građanska  prava i  prava  korišćenja  penzije  i  bilo  kakvih  prinadležnosti za  život. Rođak i poeta Prokopijev, Mićun A. Šiljak zapisa: po  naređenju bivšeg  učitelja a i „demokrate“ iz Prezidijuma  SFRJ, javno je  diskreditovan sa  gubitkom  svih  građanskih  prava, oduzeta mu je i „ kraljeva“  penzija. Pljevaljski  studenti u Beogradu, potpisnici   Peticije  protiv takve  nepravedne  osude svoga  uglednog  i  zaslužnog  sugrađanina, uzimani  su  na udbovska  represivna saslušanja i podvrgavani političkim  torturama ( Pljevaljski  sobet, str. 44)  U  takvim  uslovima proveo  je  sa  suprugom Jelenko rođ. Janićijević, sinovima Predragom i Dragoljubom, ćerkama Kristinom i  Danicom u  svom  Moćevcu  poslednje  dane života. Umro  je 1958. godine  i  sahranjen  na  groblju  m-ra  Sv. Trojica.

Neke nepravde ne  mogu  se  ispravljati. Možda bi  na  Prokopijevoj  kući ( sada u drugom vlasništvu) u Moćevcu, mogla da  stoji  neka  spomen  ploča koja  bi  podsećala ne  samo  na  ovog  velikog  čoveka, i  nepravdu  koja  mu  je  učinjena,   i  slavnu  porodicu  Šiljak, nego  i na jedno  nevreme, kao  opomena  da  se ono više  nikada ne  ponovi.

 Prokopije Šiljak 1879 – 1958.

Delegacija Pljevljaka kod  kralja Nikole Petrovića na Cetinju 1913. godine. Odozgo  na  dole s leva: Vojislav Vojo Đ. Đenisijević ( do  tada predsednik pljevaljske  opštine) i Mitar Obradović prof. gimnazije. Prvi  red: Timotije  Bavčić, Anefi beg Adbegović, PROKOPIJE Šiljak, Mehmed beg Korjenić, Uroš J. Milinković, Ćamil  Drnda, NN, Miloš Ćorović i Omer beg  Selmanović . Sede s leva: Proto  Savo T. Vukojičić, Lazar Šećerović, Mehmed  paša Bajrović, iguman i  star.manast Sv. Trojica Serafim Džarić, dvorski službenik NN, Murat beg Selmanović (predsednik pljevaljske  opštine) i NN. Sede: Pero Janićijević,  sin Hadži Ibrahima Ljuhara i Hadži Ibrahim Ljuhar.   

autor, Vojkan T Bojović