Malo je pljevaljskih porodica koje su sa kraja 19. i početkom 20. veka dala više istaknutuh i značajnij ličnosti za Pljevlja, Staru Rasšku pa i šire od porodice Pejatović. Na njihovom rodoslovskom stablu, mogu se naći , nacionalni tribuni, prosvetari, ratnici, trgovci, vidari, pa sve do inžinjera , pravnika i drugih profesija koje je tražilo dolazeće vreme…Pejatovići se u našem kraju spominju prvobitno u Otlovićima . Prema istraživanju poč. Sava Pejatovića, (1924- 2013) zahvaljujući kome je sačuvano mnoštvo dokumenata, pisama, dopisnica, fotografija i dr. ne samo o porodici Pejatović !) ova porodica je došla u naš kraj pre više od 250 godina sa Kosova. Sa sigurnošću stablo ove porodice se može pratiti od Njegovana koji je imao pet sinova: Joko, Nikola, Andrija, Milan i Vaso. Jokovi su Niko- trgovac, Atanasije Tanasije- profesor, Risto vajar, student, Praške akademije. Nikovi su Živojin- Živko, profesor, umro u logoru Osenbrik u Nemačkoj, Mirko inženjer poginuo u NOR-u ( Dževair, nekada ulica pukovnika Anđelkovića nosi sada njegovo ime). Od Nikole jednog od prvih školovanih učitelja u našem kraju su Božidar ekonomista i njegovi sinovi Nikola i Ivica, koji žive u Beogradu, Milanovi su Ratko, Mićo i Marko, a od Ratka su Horsifor, Savo pravnik i Svetislav dr geologije. Savovi su Radenko Raći služb. u Beogradu i Ljubiša živi i radi u Pljevljima. Itd..
Tanasije je rođen 21.01. 1875. godine ( po st.kalendaru) od oca Joka i majke Ane rođ Đenisijević (sestra Đena J. Đenisijevića) Kako je majka patrijarha Petra Rosića Varnave Krsmana bila od Pejatovića to su ove tri porodice u bliskom rođačkom svojstvu, koje održavaju do današnjij dana.
Tanasije je osnovno školovanje učio u Pljevljima, a školovanje nastavio u Beogradu.. Uprkos ranom gibitku oba roditelja, uspešno završava i nižu i višu gimnaziju sa odličnim uspehom. Crkveno školska opština Pljevalja moli beogradskog mitropolita da se zauzme za Tanasija , pa mladi daroviti Pljevljak upisuje studije na Velikoj školi , odsek istorijsko – geografski, koji završava sa najboljim uspehom u rekordnom roku. U pismu braći i sestrama , piše o tom svom velikom događaju:
– Evo hitam neću li što pre da podelim svama moju veliku radost – da sam sinoć 28. ovog meseca dovršio svoj poslednji ispit srećno i uspešno , onako isto kao i prvi – sa odličnom ocenom.
Ubrzo je raspoređen na rad u Srpskoj gimnaziji u Skoplju, ali nije bio zadovoljan tim svojim radom. Boraveći sa kolegom Svetozarom Tomićem 1901. god. U Pljevljima, obraća se Sulejman paši sa predlogom za otvaranje niže gimnazije koja bi bila jedina ne samo u ovom dosta prosvetno i kulturno zapuštenog kraja, nego i šire. Gimnazija je otvorena te 1901. godine, a Rešenjem Ministarstva inostranih poslova Srbije od 07.9. 1901. godine za direktora Srpske gimnazije u Pljevljima, postavljen je Tanasije Pejatović.
Još tokom studija, Tanasije se intezivno bavio naučnim radom.. Putovao je mnogim krajevima Stare Raške i Srbije i prikupljao materijal iz antropo – geografije i drugih oblasti., ali i iz književnosti . Značajan je njegov rad „ O pesmi i pevanju“ koji je govorio na proslavi Sv.Save u dvorištu Srpske muške gimnazije u Skoplju ( Vidi „Srpsko pevačko društvo Bratstvo Pljevlja 1889 – 2009).
Veliki je broj putopisnih reportaža koje jr Tanasije beležio: o manastiru Sopoćani, Davidovici, Sv.T rojici. Ipak, za tako kratak životni vek i rad uspeo je uraditi antologijsku studiju „ Srednje Polimlje i Potarje“ čija vrednost dobija iz dana u dan sve veći značaj i nezamenljivi je fundus za nastavak rada savremenim istraživačima. Video je to i prof. Milenko M. Bezarević čijom zaslugom je 1986. godine izašlo reprint izdanje ovog značajnog antropogeografskog ispstraživanja i opisa koje je dao Tanasije.
Veliki srpski naučnik Jovan Cvijić je povodom Tanasije smrti rekao:
– U maloj grupi mojih učenika, koji imaju veliku ljubav prema nauci, koji preleću preko onih uskih granica što ih obično dužnost postavlja i koji umeju sebe zaboraviti , zao udes je napravio veliku prazninu. Umro je u Pljevljima, mestu svog rođenja, kao direktor srpske gimnazije, u 29. godini Tanasije Pejatović, čijim je odličnim radom o Polimlju i Potarju započela serija ispitivanja o antropogeografskim problemima srpskih zemalja. Obdaren jakim osećanjem za istinu i tačnim sudom, sa vrlo mnogo artističkog ukusa i sa temeljnim kartografskim znanjem, on je imao sve sposobnosti da potpuno ispita onu političku zemljouzinu koja je prozvata Novopazarskim sandžakom, centar stare Raške , glavnu etnografsku maticu Šumadije. Teško je za takvog saradnika i za takvu oblast naći pravu odmenu. Veliki posao koji je naša Akademija preduzela, izgubio je još jednog od najdoličnijih mlađih saradnika.
Eto, sa ovim Cvijićevim rečima, da završim i ovo skromno podsećanje na našeg velikog Tanasija Pejatovića uz njegov tek skoro pronađen datum rođenja. Opširnije u Spomenici povodom 100 godina pljevaljske gimnazije, 1901 – 2001. Pljevaljska gimnazija 1901 – 2001, 1- 2 Milića Petrovića, Tekstovima Milorada Miša Joknića, Sava Pejatovića i dr. poublikacijama koje su izašle povodom jubileja škole.
Braća Tanasije i Risto Pejatović, na školovanju u Beogradu
SREDNJE POLIMLJE I POTARJE, zainteresovani mogu naći dosta toga o „Dolini Ćotine“ ili Ćehotine
Tanasijevo svedočanstvo iz drugog razreda beogradske gimnazije,10.maja 1889.
O Tansijevoj rodnoj kući, Tekst Miša Joknića, PV Novine, 15.8.2004.
Fotografija ispred M-ra Sv.Trojica Tanasije je sahranjen na groblju Manastira, na dan koji je bio određen za njegovo venčanje sa verenicom učiteljicom Stanom Jovanović, na Đurđevdan, 06.maja 1903. Sahrni su prisustvovali izaslanici Sulejman Haki paše, tadašnji mutesafir i Mehmed paše Bajrovića. Sahrani je prisustvovao i Husein efendija , komesar turske policije, Said efendija … i dr. Na fotografiji pored Tanasijevog odra lako su prepoznatljivi: uplakane sestre Olga i Jula sa njegovom verenicom Stanom Jovanović, brat Niko, ujak Đeno Đenisijević, tetak Ilija Samardžić sa sinom Stevanom i dr.
Crtez koji nje negde oko 1898. napravio Tanasije. Članovi porodica: Pejatović, Djenisijević, Rosić, Minići, Samardzići. Na crtezu je i arh. Milan Minic (majka od Pejatovića) koji je na crtežu ovekovečio sve ličnosti.
Đenisijevići (Đene u sredini) i članovi porodica Pejatovic (levo), Rosići i Radovići. (Negde oko 1886)
autor, Vojkan T. Bojović
