Rešenjem Vlade FNRJ br. 93/50 od 18.01.1950. osnovano je preduzeće TE „Volođa“. U skladu sa jednim od osnovnih postulata nove vlasti da je socijalizam elktrifikacija plus indudtrijalizacija, pristupilo se odmah po završetku rata 1945. izgradnji termo i hidro centrala. Pljevlja su do tada imala opštinsku TE na Serhatu izgrađenu 1935. godine, proizvodnje oko 160.000 kv/č. pogonske snage (parna) 80 ks.
Po dobijanju saglasnosti raznih ministarstava i kredita u iznosu od 10.500.000 dinara , izgradnja nove TE počela je 18.jula 1949. godine na lokaciji desne obale Ćotine ispod Velike Pliješi. Ova lokacija dobila je prednost nad drugim (Židovići) najviše zbog toga što je pružala brzu gradnju, imala čvrstu podlogu, dovoljne količine kamena i šljunka , blizinu dostavljanja uglja, kao i najpovoljnije mišljenje Ministarstva unutrašnjih poslova u pogledu bezbednosti objekta ove namene, kao i udaljenost od grada i pravac kretanja struja vetrova, što zagađenost grada i okoline čini minimalnom.
Celo postrojenje ove TE dobijeno je iz programa UNRE i prvobitno je bilo namenjeno rudniku Zletovo kod Probištipa u Makedoniji. Ipak, Odlukom Ministarstva rudarstva od 22.06.1949. celokupno postrojenje sa tehničkom dokumentacijom, pripadajućim mašinama i cisternama za naftu , premešteno je u Pljevlja.
TE je dobila ime po narodnom heroju Vladimiru Kneževiću Volođi.
OSNOVNI PODACI TE:
- Instalaciona snaga 2,5 MW
- Razvodna postrojenja izgrađena ispred TE sa tri voda.
- Povezana je sa HE Bistrica i Ljutica
- Godišnja proiz. je bila oko 11.250.000. kv/č
- Glavni mašinista operater bio je Čeh Vladimir Kubal.
Prvi direktor bio je Rizah Katana, zatim Jovan Stamenić, Jovo Čolović, Vladimir Kubal.. (Više u knjizi Pljevlja i Pljevljaci-2 V. Bojović – Saša Starčević).
PS. U pisanju teksta korišćena dokumentacija: Arhiva Jugoslavije ( sada Srbije) uz zahvalnost našoj Olgici Ćorović Giler, dokument. poč.Andrije S. Kneževića i lična dokumentacija.
Vojkan T Bojović
Izgradnja prve opštinske TE u Pljevljima na Serhatu kraj Breznice 1935.godine. U prvom redu: Bogdan Nenadić, pred. Opštine,ing. Daniel Skvornikov glavni inž. gradnje, Todor M. Bojović jedan od izvođaca radova sa bratom Ozrenom i dr. ( Foto Ksenije Skvornikov, Njujork USA)
Rešenje Vlade FNRJ ,IV. 93/50 od 18.01.1950.
Vladimir Kubal, došao je za mašinovođu u opštinskoj centrali na Serhatu 1940. godine. Posle Drugog sv.rata jedan od glavnih stručnjaka u TE Volođa a kasnije i njen direktor.Umro u Pljevljima 1958. godine i sahranjen na Varoškom groblju
Stariji se je još sećaju. Mnogi su se i kupali u njenoj toploj vodi koja je izbacivana kod donjeg mosta na Ćotini.
10 коментара
Odlicno,svaka cast na ovim istorijskim podacima. Ali Cehotina je vazda bila Cehotina,na trnutak nisam znao o kojoj se rijeci radi.
Ahahahahaha e cu Cotina! Tekst je sasvim ok, ali ga zacini sa Cotina! Imadoh pasti sa stolice, aahaha. Ozbiljan tekst i dobre informacije i onda Cotina, …placem!
Prvo se informiši prije nego se zaceneš od smijeha :
Ћехотина (Ћеотина, Ћотина, Чехотина) је река у северозападној Црној Гори и источној Републици Српској, БиХ, десна притока реке Дрине. Извире под планином Стожером. Дуга је 125 km, а површина слива износи 1.380 km². i.t.d.
Pogledaj na mapu, pa onda pricaj
Ćehotina je na kartama i zvaničan naziv.
U našem žargonu je Ćotina 🙂
Кад већ говоримо о поменутој ријеци, њено првобитно име је Тихотина. То име је касније преобличено у Ћотина. И једна и друга ријеч несумњиво су српског поријекла и у српском језику имају јасно значење: „тиха ријека“, ријека која „ћути“. Овакав назив јој у потпуности одговара јер је, за разлику од других ријека на овом подручју, скоро цијелим својим током мирна и тиха и од свих има најмањи проток.
Као потврда стоји и чињеница да је у народном говору на овом подручју и данас жив израз „Ћоти!“ који значи исто што и „Ћути!“, „Шути!“.
Израз „Ћехотина“ је скорашњег датума и потпуно је погрешан, односно није у складу са духом језика и народног говора. Назив „Ћехотина“ је класичан примјер потурања ријечи које немају своје утемељење у српском језику.
Дакле, Ћотина је Ћотина, а не некаква Ћехотина или Ћеотина!
Браво за „pvportal.me“!
Mozesh li mi samo navesti izvor ovih tvojih informacija. Bas zanimljive stvari. Volio bih i ja da procitam ove podatke o Cehotini, posto sam odrastao pored nje, i nikad, do skora nisam cuo nikoga da govori Cotina do par osoba iz „prigradskih naselja“. Tako da bih volio da ne samo za mene nego za sve nas koji pricamo srpskim jezikom obezbijedis link na literaturu iz koje si zasnovao ovu svoju tvrdnju.
G.Chudni, ево у журби да стигнем на утакм. Звезда – Паниониос, а и после дужег размишљања на Ваша питања или за… а више због других, укратко.
1. Пођимо од, надам се познатог нам Вука Ст. Караџића, који је поред генијалне азбуке радио и оставио нам велико богатство народног памћења, без кога данас скоро да нас неби ни било! Па прочитај нешто од њега, рецимо песму КУД СЕ ЂЕДЕ ЦАР НЕМАЊЕ БЛАГО. Тамо у једно стиху стоји: И Тројица на домак Таслиџе, украј воде, украј Ћиотине! Види и А. Гиљфердинга, Путовање по Херцеговини, Босни и старој Србији, Сарајево 1972,
2. Вероватно сте похађали школу тј гимназију Т. Пејатовић, па се латите његовог Средњег Полимља и Потарја, Репринт издање које је угледало светлост дана захваљујући проф. Миленку М. Безаревићу, Пљевља, 1986. Тамо се ЋОТИНА спомиње на десетине и више места. Види ПВ новине 01,8,1995 стр.1. и сл, и уважавај и говор ових из „приградских насеља“ . Ма сви смо ми дошли из њих, неко пре неко касније… Али ти си то користио са другом намерама и позадином. Разумели смо се . Ја сам писао о ТЕ Волођа, мислећи да можда може некоме користити бар за матурски, а ти то за нешто друго. Поздрав и надам се да смо се разумели. Има много озбиљнијих и лепших тема од ових мојих.
Hvala na informacijama. Stvarno nisam bio informisan o ovakvom postojanju ovoga kolokvijalizma. Ja pripadam generaciji ljudi koja pamti stari tok Cehotine, i kao sto kaze gore „Jasam Protiv“ svih njenih virova, skakao sa cetvrte itd, ali nisam tad cuo nikoga „sa carsije“ da kaze Cotina. Moja greska, i meni o glavu. Ali otkud onda naziv Cehotina? Bilo bi lijepo kad bi neko dao informacije o ovom nazivu nase skoro unistene rijeke.
Očigledno oni koji komentarišu ne sjećaju se odlaska „na Ćotinu“ ne sjećaju se Muzikantskog, Muškog, Ženskog, Zelenog, Bijelog, Crnog, Ne sjećaju se kada je pola Pljevalja bilo na livadi u Durutovićima, kada se roštiljalo, pilo, igralo lopte, domina, tavle, skakalo sa panjeva, slušale utakmice, hvatali peševi i ribe. Niko tada „stari moji Pljevljaci“ nije govorio da se ide na Ćehotinu. Uostalom tejst nema veze sa tom rijekom, to je posebna tem, već ima drugu pozadinu i zbog toga bravo Vojkane majstore, a ostale molim da više ne odgovaraju „starom brižnom Pljevljaku“, koji je promašio temu. Mi znamo šta su nam oteli i pozivam Vojkana, ako ima neka pošalje neobavještenima fotografije sa Ćotine.