U petak 13. decembra 2013 godine, na Novom groblju u Beogradu, rodbina, prijatelji i poštovaoci oprostili su se od prof. Ksenije Sene U. Rosić Martinović , poslednjeg člana jedne generacije ove slavne pljevaljske porodice.
Porodica Rosić ( Krsna slava Sv. Jovandan) došla je u Pljevlja sredinom 19. veka iz Crljenica. Đorđe je bio dobar zanatlija zidar. U Pljevljima su se skromno okućili u Zlodolu, kasnije Dževair, pa ulica pukovnika Anđelkovića i sada Mirka Pejatovića. Oženio se sa Hristinom Krsmanom ( Rođ. Pejatović) sa kojom je imao petoro dece: Todor (1867 – 1907) je bio jedan od prvih paravih učitelja u Pljevljima., koji je škole završio u Beogradu. Bio je beskompromisan borac protiv turskog i austrougarskog ropstva, zbog čega je bio proganjan i maltretiran. Prvi je primetio bistrinu i talenat brata Petra i uložio je svo svoje znanje i imetak za njegovo školovanje. Bio je oženjen Zorkom sa kojom je imao dvoje dece, Vojislava i Nadeždu. Umro 1907. i sahranjen na groblju u Lazarevcu kod Beograda.
Drugi sin Đorđa i Krsmane Danilo, umro je vrlo mali od neke dečije bolesti.
Treći sin Aleksa Lekso, bavio se trgovinom sa najmlađim bratom Urošem . Imali su radnju u čaršiji (ugao Tršove i Kralja Petra). Na tim poslovima zatekla ih je misteriozna smrt 1937.godine.
Četvrti sin Rosića, Uroš ( Čije ime nosi njegov praunuk Đorđev Đokov sin Uroš dipl,ing u Beogradu) radio je sa bratom Aleksom u maloj trgovini, uspevši da uz pomoć brata, Petra tada mitropolita raško-debarskog Varnave, naprave veću kuću, koja je i danas na tim temeljima, ali na žalost drugčijeg izgleda i vlasnika. Uroš je bio oženjen Milicom Vojinović iz ugledne užičke trgovačke porodice. Imali su četvoro dece: Danica Dana Abramović istoričar umetnosti, Nada Gačić profesor, Ksenija Sena Martinović, profesor i Đorđe Đoko dipl.ing.
Mirni život u kući Rosića, prekinuli su burni događaji 1937. godine izazvani od istih „konstruktora“ kao i danas u 21, veku. Prvo je misteriozno umro patrijarh srpski Petar Rosić Varnava 23.jula 1937 godine. Kada su javili da je bolestan, Lekso i Uroš su otišli u Beograd, odakle su se vratili smrtno bolesni. Uroš je ubrzo umro, 01.avgusta 1937, Aleksa samo petnest dana kasnije. Sahranjeni su na Varoškom groblju, gde i sada počivaju. Tako je porodica za nepun mesec dana ostala bez svojih najboljih članova i hranioca. Izbijanjem rata 1941. bili su izloženi zatvaranju i maltretiranju talijanskih fašista, pa su samo zahvaljujući Dragici Šećerović i protu Slobodanu Šiljku, uspeli da pobegnu preko Prijepolja i Užica u Srbiju, gde su dočekali oslobođenje, i nastavili životni put. Nisu se više vratili da žive u Pljevlja, ali su ona ostala u njihovim srcima. Majka Milica uspela je da decu iškoluje i dovede do svoje kore hleba. Odlaskom Ksenije, koja je nosila i patnju i slavu porodice Rosića, kao i svi njeni članovi, bez eksponiranja i okrivljivanja ovih ili onih kako vetar duva, čuvali su naše svetosavlje, kandilo vere i plamen pravoslavlja. Ksena nije imala svoju decu, ali je sve svoje đake smatrala njima, kao i svoje. Spremala ih je ѕa popravku ocena, izradi maturskih radova, pripremi prijemnih ispita,, učila životu… Bila je profesor koji se pamti. Volela je Pljevljake i svaki susret sa njima. Lako je bilo prepoznati Kseninu dobronamernost, odasnost, ljubav prema zavičaju njenim zemljacima, baš kao i srpskoj crkvi čiji je bila revnosni sluga, posebno mileševska eparhija i preovećeni vladika Filaret, čije je sveštenstvo sa Kseninim parohom i činodejstvovalo na njenom ispraćaju. Ostaje da na najmlađoj generaciji ove naše slavne porodice: Tanji i njenom Andreji, Urošu Jeleni i njihovoj deci Nataliji, Đorđu i Zori, Daninim Abramovićima Marini i Velimiru , poželimo svako dobro i budu časno i čvrsto tamo gde su bili njihovi preci i prethodnici.
I kako zapisaše u čitulji „Ksenini Pljevljaci: Pamtićemo je po dobroti i odanosti svojim korenima i zavičaju“.
Vojkan T. Bojović
S leva, Dana sa ćerkom Marinom Abramović i sestrom Ksenijom
Ksenija kraj grobova svojih roditelja i predaka na Varoši
RTPV u posjeti kod Ksenije
Patrijarh Varnava sa braćom Urošem i Aleksom
Patrijarh u crkvi Sv.Petke u Pljevljima 1935.
Kuća Rosića u Dževairu, prilikom njegove poslednje posete zavičaju,1935. god.
Varnavina ulica u Beogradu
