Kamenolom ostavlja Pljevlja bez vode

 Alarmantno

 Pljevlja među prvima u Crnoj Gori usvojila Prostorno urbanistički plan, ali brzina u donošenju tog dokumenta stigla na naplatu u vidu otvaranja kamenoloma nadomak izvora sa koga se grad snabdijeva vodom

Najave ozbiljnije eksploatacija kamena u ležištu „Vilići“ zabrinule su pljevaljsku lokalnu upravu i Javno preduzeće Vodovod jer, spekuliše se, miniranje u kamenolomu bi moglo ugroziti izvorište „Bezarska vrela“ iz koga se obezbjeđuje trećina izvorske vode za snabdijevanje grada.

Za eksploataciju kamena u ležištu „Vilići“ koje je od izvorišta udaljeno 500 do 700 meatra vazdušne linije zainteresovana je podgorička kompanija „Bemax“ na čiju je inicijativu Ministartsvo ekonomije uradilo Koncesioni akt.

U ovom dokumentu, u poglavlju o mjerama zaštite životne sredine, navodi se da je eksploatacija i obrada „tehničko-građevinskog kamena, proces koji se, sa aspekta ekologije, smatra rizičnim“. Međutim, prema prethodnoj kvalitativnoj procjeni mogućih nepovoljnih uticaja i kvantitativnoj proistekloj iz nje, u dokumentu se navodi da će uticaj kamenoloma na faunu i vazduh biti mali, osim pri radu buldozera, bagera i utovarne lopate čiji će uticaj biti srednji odnosno veći.

Navodi se i da eksploatacija neće uticati na stanovništvo i vode, ali u pljevaljskoj lokalnoj upravi i JP Vodovod sumnjaju u te podatke jer je izvorište „Bezarska vrela“ udaljeno najviše 700 metara vazdušne linije od kamenloma.

„Sa izvorišta „Bezarska vrela“ u ovom trenutku dobijamo nešto iznad 30 sekundnih litara vode ili trećinu ukupne izvorske vode za vodosnabdijevanje grada. Radi se o karstnom gravitacijskom ocjednom izvoru koji izbija iz karstnog terena prekrivenog humusom debljine oko metar. Izuzetno smo zabrinuti zbog najave ozbiljnije eksploatacije u kamenolomu „Vilići“ koji je oko 700 metara udaljen od ovog izvorišta“, rečeno je Dnevnim novinama u pljevaljskom Vodovodu.

Zabrinutost dijeli i Menadžer opštine Veselin Paldrmić.

„Uticaj rudarske proizvodnje svakako će se odraziti na životnu sredinu, a postoje opravdana strahovanja da će se eventualna miniranja odraziti negativno na vodoizvorište u smislu smanjenja izdašnosti“, kazao je Paldrmić.

Pljevaljska Skupština usvojila je među prvima u Crnoj Gori Prostorno urbanistički plan (PUP), još u vrijeme izvršne vlasti DPS, ali što brzo to i kuso, rekao bi narod i sad je takvo postupanje stiglo na naplatu. PUP u Vilićima predviđa eksploataciju kamena, koja se u manjem obimu odvijala i ranijih godina.

„PUP-om Pljevalja planirana  je namjena ovog područja za eksploataciju tehničko -građevinskog kamena. Zabrinjava što se u neposrednoj blizini, par stotina metara od kamenoloma „Vilići“ nalazi jedan od najznačajnijih izvora pitke vode iz sistema „Potpeće -Odžak –Pliješ“, vodoizvorište „Bezarska vrela“ čija je minimalna izdašnost 25 litara u sekundi i koji sa vrelima „Mandojevac“ i „Zmajevac“ čini kičmu vodosnabdijevanja Pljevalja“, kazao je Paldrmić.

On je dodao da je u Vilićima i ranije eksploatisan kamen, ali da je bila riječ o vrlo malim količinama u odnosu na one koje predviđa Koncesioni akt.

„Zbog svega ono što najmanje očekujemo od budućeg koncesionara je da će na uticaj kamenoloma na izvorište i uopšte na životnu sredinu obratiti posebnu pažnju i da će se svi eventualni rizici detaljno obrazložiti u „Elaboratu o procjeni uticaja na životnu sredinu“, koji je dužan da uradi“, kazao je Paldrmić.

Prostor Vilići zauzima površinu od oko 35,5 hiljda metara kvadratnih. U početnoj fazi eksploatisalo bi se godišnje oko 50.000 kubika,a kasnije i znatno više, zavisno od tražnje. Procijenjene rezerve tehničko-građevinskog kamena ležišta „Vilići“ su oko 1,16 miliona metara kubnih. Iz Ministarstva ekonomije ranije je saopšteno da će uskoro biti objavljen i tender za odabir koncesionara.

Tekst i foto Dejan Kandić, Dnevne novine