Paradajz je bogat i belančevinama, beta-karotenom, biljnim mastima, vitaminima A, B, C, D, K, a od minerala ima gvožđa, kalijuma, kalcijuma, magnezijuma, natrijuma, fosfora
Zbog obilja likopena i vitamina C koji pobeđuju slobodne radikale, stručnjaci paradajz (Solanum lycopersicum) nazivaju „hranom protiv starenja“, odnosno saveznikom lepote i mladosti.
Likopen, koji je karotenoid sa posebnim antioksidansnim svojstvima i odgovoran za njegovu crvenu boju, održava tkiva mladim i elastičnim, a vitamin C kao antioksidans jača imunitet i organizam štiti od infekcija i prehlade.
Bori se i protiv slobodnih radikala štiteći kožu, zbog čega je za vreme sunčanja poželjno jesti što više ovog povrća, a delotvoran je i u prevenciji tumora prostate.
Paradajz je bogat i belančevinama, beta-karotenom, biljnim mastima, vitaminima A, B, C, D, K, a od minerala ima gvožđa, kalijuma, kalcijuma, magnezijuma, natrijuma, fosfora.
U zavidnim količinama sadrži i lutein, mineralne soli, kofeinsku, hlorogensku i ferulinsku kiselinu, flavonoide, kao i brojne druge korisne sastojke. U manjim količinama sadrži i retke minerale – bakar, mangan, bor i kobalt.
Sadrži dosta lekovitih materija zahvaljujući kojima ima antioksidansno i antiseptično dejstvo, dobar je čistač organizma i diuretik, a pokazao je delotvornost i u lečenju čireva, bubuljica, kao i pojedinih kožnih oboljenja.
Za ova oboljenja najefikasnije su kriške paradajza koje se koriste kao obloge na bolnim mestima.
Takođe, povoljno deluje protiv alergija, anemija, artritisa, astme, bolesti srca i krvnih sudova.
Efikasan je i u lečenju bolesti usta, zuba i ždrela, bronhitisa, ekcema, istegnuća mišića i ligamenata.
Na spisku bolesti čije lečenje paradajz pomaže su i katarakta oka, migrena, osteoporoza, povišeni holesterol, poremećeni krvni pritisak, neplodnost, ali i sinuzitis, uganuća, hipertireoza…
Zapravo, paradajz predstavlja jednu od najzdravijih namirnica, koja može da bude sjajna prevencija od mnogih ozbiljnih bolesti.
NAJDELOTVORNIJI KAO SOK
Istraživanja su pokazala da je paradajz najdelotvorniji kao sok, reguliše metabolizam, jača otpornost i izbacuje suvišnu tečnost organizma.
Ukoliko nije slan snižava i krvni pritisak, popravlja krvnu sliku delujući protiv malokrvnosti, reguliše varenje, a svoju efikasnost pokazao je i u lečenjeu bolesti jetre, pankreasa i reume. Sok od paradajza preporučuje se i kod premora, jer krepi i čisti organizam.
Dobar je i prirodni lek protiv prevremenog starenja, kašlja, plućnih bolesti i bolesti mokraćnih organa. Naučna istraživanja pokazuju i da sok smanjuje slepljivanje trombocita, pa na taj način sprečava trombozu, naročito kod osoba sa dijabetesom tip 2. Inače, poznato je da dijabetičari imaju povećan rizik od nastanka tromba, koji je u daljem toku bolesti najčešći uzročnik infarkta srca i mozga.
Zato se i preporučuje konzumiranje soka od paradajza, pri čemu treba umanjiti unos natrijuma. Srčani bolesnici bi iz istog razloga trebalo da koriste sok od paradajza koji u sebi ima i zavidne količine kalijuma. Osim toga, ovaj napitak smanjuje nivo lošeg holesterola, a samim tim smanjuje i opasnost od njegovog taloženja na krvnim sudovima.
Podstiče i stvaranje crvenih krvnih zrnaca i pravilan rad pankreasa, zbog čega je koristan anemičnim osobama i osobama obolelim od šećerne bolesti. Kada se sok od paradajza koristi kao lek, potrebno je dnevno popiti najmanje dva decilitra sveže pripremljenog napitka. Ako se radi o anemiji ili naglom gubitku krvi, povećajte dnevnu dozu.
