Vožnja bicikla poboljšava kondiciju, mišićni tonus, cirkulaciju, skida suvišne kilograme, čuva srce i mentalno zdravlje, produžava život, a najbolje ga je voziti ujutru
Stručnjaci tvrde da je samo desetak minuta vožnje bicikla dnevno dovoljno da poboljšate kondiciju, mišićni tonus, cirkulaciju, zdravlje zglobova… Pola sata dnevno ojačaće vaše srce, pokrenuti metabolizam, ojačati leđne mišiće i kičmu. Vožnja bicikla je i idealna zamena za trčanje, jer je mogućnost povrede manja, a aktiviraju se mnoge grupe mišića – nogu, zadnjice, stomačni, grudni, mišići ruku…
Bicikl je i idealan način da sagorite suvišne kalorije i liniju na zdrav način dovedete do perfekcije, pa ga nazivaju i „pokretna“ teretana. Aktivno okretanje pedala vrlo uspešno usporava puls, što znači da je srce zdravije i produktivnije. Poboljšava se i rad disajnih organa, jača nervni sistem, smanjuje stres i sklonost ka depresivnim stanjima, snižava krvni pritisak, otklanja migrenu.
Ukoliko ste početnik, startujte lagano. Polusatni trening dobar je za prvih nekoliko dana, a kasnije povećavajte vreme koliko vam prija.
Ukoliko želite da smršate, savetuju stručnjaci, puls mora da bude do 120 otkucaja u minuti. Ukoliko je sporiji, to znači da treba da povećate brzinu. Ipak, obazrivo to radite, u skladu sa fizičkom spremnošću i godinama, kako bi se telo postepeno navikavalo na opterećenje. Izgubićete kilograme ako trenirate četiri ili pet puta nedeljno, a za održavanje telesne težine dovoljno je dva puta.
Jako je važno da pre nego što počnete da vežbate zagrejete telo istezanjem. Ne bi bilo loše da takve vežbe ponovite i posle treninga. Vrlo je bitno i da tokom vožnje unosite tečnost, naročito ako vozite po toplom vremenu. To znači da vam je potrebno 0,75 l za sat vremena vožnje, litar ukoliko je vrućina.
Prilikom vožnje bicikla leđa treba da budu prava, kako bi sprečili bolove u krstima i vratnom delu.
Podesite sedište tako da ne krivite kičmu. Noge treba da budu blago savijene, garderoba udobna i komotna. Stručnjaci smatraju da je bicikl najbolje voziti ujutru, jer se tada najviše podstiče stvaranje vitamina D, koji vezuje kalcijum u kostima i sprečava osteoporozu. Neka istraživanja pokazuju da vožnja bicikla produžava život za čak pet godina. I sobni bicikl je dobra zamena, idealan je za zagrevanje ako vežbate u teretani. Da bi bilo efekta, sobni bicikl treba da vozite barem tri puta nedeljno po pola sata. Ako vozite brzinom od 20 do 25 km/h sagorećete do 500 kalorija za sat vremena, a čak 950 ako vozite brzinom više od 35 km/h. Bicikl je idealna rekreacija za sve uzraste, pogotovo za one sa niskim nivoom kondicije.
Još jedna prednost okretanja pedala je to što ćete posle vožnje biti puni energije. Naime, istraživanja su pokazala da vožnja bicikla smanjuje umor za čak 65 odsto zato što podstiče mozak da luči dopamin, hormon „odgovoran“ za energiju organizma.
ZA BOLJE PAMĆENJE
Bicikl ne služi samo da se trenira telo, već da se u formi održava i memorija, to jest sposobnost da se sećamo stvari, potvrđuje studija irskih naučnika, objavljena u „Njujork tajmsu“. Ova teza zasnovana je na eksperimentu u kojem je grupa studenata dobrovoljaca gledala slike koje su predstavljale nepoznata lica i imena ljudi koje nisu poznavali, a potom je bilo potrebno da ih se sete.
Od polovine studenata zatraženo je da voze bicikl pola sata sa povećavanjem brzine, dok je druga polovina ostala da sedi za to vreme. Potom je zatraženo od svih ispitanika da se sete prikazanih slika i oni koji su vozili bicikl postigli su daleko bolje rezultate u memorisanju u odnosu na drugu grupu koja je sedela.
Odmah iza toga urađena je i analiza krvi i rezultati su pokazali da je kod grupe studenata koja je vozila bicikl bio prisutan visok nivo jednog proteina (BNDF), važnog za ljudsko zdravlje i nervne ćelije. Istraživač Univerziteta iz Stratforda Ahmed Salehi objašnjava da nivo ovog proteina ne služi samo da se sačuva pamćenje nego i sposobnost prepoznavanja.
Ovaj eksperiment dokazao je koliko fizička aktivnost utiče na zdravlje, ali ne samo da se postigne lep izgled, već da se održi i maksimalna „kondicija“ moždanih ćelija.
