Tišina koja para uši

Naredne godine navršeće se 100 godina od kada se prvi put u gradu na Breznici čuo sudijski zvižduk i zakotrljala lopta na travnatom tepihu. Mijenjalo se ima kluba tokom tog perioda više puta, dešavalo se da klub ostane i na cjedilu, ali nikada nije bilo veće tišine, oko stadiona, koja para uši kao sada. Kada je pod imenom Breznik klub iz Pljevlja napustio Prvu ligu Crne Gore, jer nije moga da izdrži namete tadašnjeg Saveza i od 1954. do 1956. godine u Pljevljima nije bilo takmičarskih utakmica, stadion je bio pun onih koji su igrali fudbal i dizali klub iz pepela. Sada niti je stadion ljeti pun sportsta, niti ko zna kako i na koji način može da pomogne klubu koji su počeli da napuštaju oni koji su ponikli i napravili prve korake u Rudaru. Kada ode kapiten Milija Golubović i talenat koji je mogao i trebao da ima mnogo lakši fudbalski put do Evrope Miloš Zečević, ostaje gorak ukus. Pored njih otišao je i Radomir Đalović, čovjek koji je održao klub u ligi. Otišli su i Afrikanci Sopo i Kođo, naravno pobjegli su od nemaštine.

Priča se da će klub ponovo na opštinsku kasu, ali niko ne zna kako i sa kojim igračkim, kadrom. Takođe niko ne zna kada će početi pripreme da li će Nenad Vukčević nastaviti da vodi klub, koji trenutno nema upravu. Svako ima svoju verziju, ali niko neće da pomene onu koja je istinita i koja govori o društvenoj neodgovornosti energetskog sektora u Pljevljima. Prema našim saznanjima bivši finansijer kluba ponudio je da njegova kompanija bude jedan od sponzora Rudara tako što će uplatiti 100.000 eura, ali tako što bi da njegov udio bio trećina budžeta kluba, dok bi ostalo trebalo da obezbjede energetski sektor ili neke druge kopmanije.

Zbog čega ni jedna jedina kompanije iz Crne Gore nema interes na finasira klubove iz Pljevalja svima je jasno. Kada se klubovi obratite na neku od adresa upućuju ih na EPCG ili Rudnik uglja. Rudnik je do prije dvije decenije finanisrao skoro kompletan sport u Pljevljima. Tada su u gradu su bila čak četiri savezna ligaša, ali privatizacija i spajanje sa EPCG smanjili su manevar za finansiranje klubova iz Pljevlja i počeo je sunovart, a posledice su skrivane pod tepih. Prašina se digla kada se Duško Šarić povukao iz kluba, ali reakcija je izostala i pokazalo se da malo koga interesuje da sport u gradu iz koga se izvleče dnevni milionski profiti, bude kvalitetan i da klubovi budu u vrhu. Za razliku od Cetinja, Bara, Tivta, Nikšića, Bijelog Polja da ne ominjemo Podgoricu gdje se sponzori nalaze bez problema, a klubovi igraju regionalne lige Pljevaljski sportisti za sada to ne mogu u dresu svog matičnog kluba, već kao tinejdžeri odlaze, a kada jednom odu rijetko se ko vraća.