Nekada sam išao i na treninge voljenog tima, a tek na utakmice, a vreme radi, teče, prolazi nestaje…Imaju dva dobra grafita bezimenog autora kod kafane „Korčagin“ u Bgdu – Prvi: KUME, JEBEŠ OVAJ ŽIVOT, KAKO KOJI DAN PROĐE – NI JEDAN SE NE VRATI! I drugi : ŽIVOT JE ONO ŠTO PROĐE – DOK MI RADIMO NEŠTO DRUGO !, E to drugo, verovatno je i ovo što pišem, a možda i nije. Nisam više posetilac utakmica ,pa ni TV prenosa ( nešto još košarke) pa tako u proteklih 15 godina na stadion JNA sam bio samo 1. (jednom) na utakmici Parizan – Real. Gledao Romalda uživo…a na moju Marakanu tek 5. ( pet puta) Normalno svake godine odem i uredno platim članarinu No- 44 369 od 09 9. 1959 ! A stanujm samo dve tramv stanice od stadiona ! Više je razloga. Juče sam otišao, najmanje zbog fudbala, nije to ona igra iz „mog“ vremena, ni oma „moja“ Zvezda…a tek igrači…Navijačko slavlje je bilo tada uz paljenje „baklji“ od novina za sedenje ! Poistovećujem se sa pobednikom! I ja sam deo deo tog trijumfa. Rekao bi jedan moj „jalijaš“: ŠTA TI IMAŠ OD TOGA? Teško je to objasniti. I dok je orgijala navijačka radost sa pirotehnikom 21, veka, setio sam se mojih zavičajnih ZVEZDAŠA: Duška N. Rabrena, Slavoljuba St. Bajića – Struje. Mira R. Božovića, Milivoja Miće Vraneša, Mila R. Radovića – Fute, Vlada Gogića, i dr. koji je svaki na svoj način, uticao da i ta ljubav i strast bude u normali.
Duško N. Rabrenović je bio prvi poverenik C.zvezde u Pljevljima, i znao je umećem pravog poznavaoca fudbala da govori o igračima i utakmici. Bio je odličan košarkaš “ Breznika“,
Kumovi: Duško S. Milić (prvi s desna stoji) strasni navijač splitskog Hajduka, i Duško N. Rabrenović , predvodnik Zvezdaša, zajedno i u koš.timu „Breznika“ S leva: Hazbo D. Nuhanović, Budo V. Jauković, Krsto M. Soković i Duško S. Milić. Čuče: Radule U. Kosorić, Đokica M. Simić i Vehbo M. Bambur.
SLAVOLJUB St, Bajić „Struja“ je bio i odličan fudbaler Rudara, znao je vrednosti igre i igrača u njoj, svoju simpatiju i ljubav prema Zvezdi, pokazivao je na duhovit način, i u pobedama i porazu.
Bajić – Struja ( drugi s desna čuči) najbolji strelac šampionskog Rudara i Lige Crne gore u sezoni 1965/66.
MIROSLAV MIRO R. BOŽOVIĆ, je takođe bio sportista, košarkaš “ Breznika“ i dobar šahista Rudara. Pratio je sport sa velikim entuzijazmom i ljubavi prema Zvezdi. I kako zapisa profesor Dragomir Bojović Soco:
- Njegovu zanosnu priču o Zvezdi slušali su sa simpatijama i navijači drugih
Tim KK „Breznik“ Pljevlja, na prvenstvu gradova u H. Novom 1954, godine ostvario je odličan plasman , treće mesto: Stoje s leva: Dragan M. Ivanović – Čilja trener, Mustafa Pijalović, Nikola Nikica M. Mirković, Bato M. Kandić, Mišo M. Božović uprava, Radule U. Kosorić ( kap i naj igrač turnira), Krsto M. Soković, Dušan Duško S, Milić, Milenko Ž. Aritonović , vođa puta, Ljubo Matović – Mačak.
Čuče: Milutin Muma Vukojičić, Đorđe Šokica M. Simić, Dušan Duško N. Rabrenovič i Miroslav Miro R. Božović.
Vreme našeg „Zvezdovanja“. Sa legendom Crvene zvezde i svetskog fudbala, tada direktorom kluba evropskih i svetskih prvaka Draganom Džajićem.
Milivoje Mića Vraneš, školski drug iz zavičaja, kolega iz banke i C. zvezde, ostavio je posao rukovodioca u Beobanci i preša da vodi Zvezdine finansije, voleći je do kraja života…
Pa porodica Ratka Radovića „Varošanina„, koji je preko Rudog i Međeđe putovao čitav dan sa sinom Milom, da gleda Zvezdu, a onda kada se vrati da nam potanko na čaršiji priča, o Beari, Popoviću, Spajiću, Tasiću,Rudinskom …i pogotovo Šekiju i Kostiću…
U slavljeničkoj noći na beogradskoj Marakani , seto sam njih, koji se sa nekih nebeskih zvezda raduju tituli prvaka svoje Zvezde, pa neka ove redove prime, umesto sveće, za pokoj duša koje su učinile da i ja volim svoj tim na dostojanstven i human način. Neka mi bude oprošteno, ako sam nekoga nehatom zaboravio…
autor, Vojkan T Bojović
