Преподобна мајка Параскева, најчешће Св.Петка, сматра се највећом српском заштитницом и посвећен јој је велики број храмова, а извори лековите воде сматрају се њеним даровима и носе њено име. Посебно је поштују и славе жене. Сматра се да је ова велика светитељка , не само код православних, рођена крајем Х века у месту Епивату крај Цариграда и да је пореклом Српкиња. Када је остала без родитеља, разделила је имање сиромашнима , отишла у Јорданску пустињу где се посветила испосништву…. Света Петка се слави увек 14. Октобра по старом тј. 27. Октобра по новом календару. Тако су и Пљеваљски Срби у знак захвалности и поштовања према овој светитељки, што је њихов град ослобођен од турског ропства на њен празник, 27.10.1912 а исто тако и од аустроугарског окупатора 27.10.1918. подигли свој први храм у граду . пре равно 90 година њој у славу и захвалност.
Одбор за изградњу храма цркве Св. Петке у Пљевљима, на дан освећења 27.10.1927. овековечио је фотохраф Љубо Н. Настић: Седе слева: Душан Радичевић учитељ, Павле Павловић – учитељ, Тодо Недић- кафеџија, Александар Станимировић члан Епархијског конзист.у Пећи и изасланик Министарства вера, прота Саво Т. Вукојичић – окружни протојереј, Јеротеј Гавриловић – епископ пећки, о. Иринеј старешина манастира пећке патријашије, Миљан Јакић официр у пензији и директ.муслим.кредитне банке, Дашо Грујичић трговац, Јаков Остојић официр у пенз. и Јован Кнежевић.Стоје: Лазар С. Попчетовић лимар мајстор, Лазар Цвјетић трговац, Тоша Џуверовић трговац , Тодо Прерадовић кафеџија и Лазар Бајић трговац.
Прото САВО Т. ВУКОЈИЧИЋ ( 1884 – 1938)
Прото Саво спада у изузетне личности не само града Пљеваља него и много шире. Богословију је завршио у Призрену, учесник балканско рата, заточеник у лгорима црно – жутог окупатора Нежидеру и Болгодасану, 1916 – 1918. Први председни општине после ослобођења 1919, носилац великог броја одкиковања и признања, најзаслужнији са православним народом за изградњу цркве Св.Петке, првог православног храма подигнутог у граду Пљевљима.
Црква Св. Петке на разгледници фотографа Сава Ј. Милића из 1930. године подгнута је на земљишту које је манастир Св. Тројица уз одобрење пећке конзисторије поклонио Одбору за градњу цркве. Видљив је на фотографији и простор црквене порте ( саставни део чинодејствовања) Године 1967. Он је одузет за изградњу анекса гимназије, тако да је паљење бадњака о Божићу, враћено двадесетак година касније на некадашње место ложења, испред цркве на Раскрасници – Тргу Патријарха Варнаве.
Протопрезвитерат пљеваљски је у периоду од 1921 – 1941 био један од највећих у Рашкој области и Зетској бановини, по броју парохија и свештенству: Фотограф Саво Ј. Милић овековечио је део тог свештенства , пред избијање Другог светског рата 26.11.1940: Седе с лева: Божидар З. Ћосовић – парох косанички, Слободан Р. Шиљак – крстоносни протојереј и арх.намесник и Милорад Милан Д Крезовић – парох дубочићки.
Стоје: Милорад С. Вукојичић парох илинобрдски, Павле М. Џаковић – парох хоћевински, Драгољуб Д. Шиљак – парох пљеваљски , Душан Пријовић – парох бучевски и Саво Ј. Шиљак – парох бољанићки. Недостају, Андрија Д. Шиљак- парох бобовски и Ратомир М. Јанковић парох стречањски.
У току напада на Пљевља 01.12.1941. црква Св. Петке је дошла у поосед партизанских бораца, талијански фашисти су тада пуцали артиљеријском ватром. Порушили звоник, а пожар је уништио велики део храма…
Више од шест деценија под лименим кровом. Одмах после напада у децембру 1941. талијански фашисти су уз помоћ православног становништва обновили зидне делове цркве. И кров. Шестоперно кубе је тада урађену у облику четворостране пирамиде, кров је био покривен лименим елементима а иконостас и осталу столарију, прозора, врата и сл. као предмете за богослужења, урадиоли су браћа Тодор и Озрен М. Бојовић 1950. Године. Тек, 2002. Године, цркви је враћено првобитно шестперно кубе, онако како је то урадио неимар Максим Бацковић са својим мајсторима 1927. године.
Парохијски дом цркве Св.Петке била је од 1941 – 1968. ова кућица , како стоји записано на фотографији, величине 6 х 5, само 1. оделење на углу улица 1. Децембра и В. Караџића. А ни данас нема много више простора у непримереном здању за овај сакрални објекат.
А какво је било време за вернике и цркву тих деценија после Другог рата у Пљевљима, сведочи и овај документ из 1964.године о Укидању Архијерејског намјесништва пљеваљског и припајању пријепољском намесништву.
И када су остајали са малим бројем верника и верујућих, нису напуштали своју цркву. Вратили су вернике својим храмовима и обновили Архијер.намесништво пљеваљско. Старешине храма Св. Петке од 1938 – 1978: Протојереј ст.Слободан Р. Шиљак (1881 – 1943) протојереј став. Милан Д. Крезовић (1903 – 1984). протојереј Ратко В. Госпић (1916 – 1992) и пртојер.ст. Павле М. Џаковић (1906 – 1978)
Бадње вече у порти цркве Св.Петке 1988. Године. Обележио је мали број верника. Ни о великим празницима многи су се „чували“ цркве. Бране Јовашевић полаже бадњаке.
А неколик година касније, на истом месту. Полагање бадњака, враћање прађедовској вери. Ни игла није могла да падне… Нема дана без очнога вида, нити праве славе без Божића…
После Другог светског рата, приступило се обнови цркве Св. Петке. Између осталог урађен је нови иконостас. Мало је познато да је иконе на њему урадио познати руски уметник и фреско сликар Андреј В. Биценко (1886 – Кливленд 1985) који је после октобарске револуц. дошао 1920. године у Србију и урадио велики број изузетних икона и фресака у многим црквама. На жалост, није до краја успео да ослика и иконостас пљеваљске цркве Св. Петке, јер је баш те 1950. протеран из Београда и отишао у Америку. Није познато ко је преосталих неколико икона урадио у Београду. Мајстори Тодор и Озрен М. Бојовић на време и без накнаде урадили су столарске радове на иконостасу као и сву другу столарију , од које неке трају и дан данас.
Није могао више да ради .Из писма се тачно зна које иконе је урадио А. Биценко. Ево шта о томе пише епископ будимљанско- полимски Макарија, поводом израде икона за иконостас, и проблеме на које је наишао, када је А. Биценко морао да напусти Југославију. Одустајући од даљег рада рекао је: Очекујем да ме прогнају из Југославије и у таквим условима и неизвесности не могу више да радим… ( Из писма епискома Макарија проту Милану Крезовићу , јануар 1950)
Свакако, да ће у неким другим славама и поводима , бити више написано и о верницима, свештенству, поштоваоцима, храма, приложницима, члановима Одбора цркве Св. Петке, као што је овај из 2004. год. Зато треба уложити труда да се прикупи што више докумената о цркви Св. Петке њеним верницима, свештенству и свим онима који су на било који начин помогли да се црква одржи ето скоро један читав век и све то забележи и остави онима који долазе.
Доласком владике Филарета за епископа милешевског 1999. године подигнуто је уз помоћ верника и локалних власти велики број цркава, као и обновљање и реконструкција постојећих. Манастира Милешеве, Св. Тројице , Бање.. који после више од пола века сијају пуним сјајем. Тако је и цркви Св. Петеке, враћен 2002. године првобитни изглед , после 60 година. Урађено је на звонику шестперно кубе, обновљен кров и други радови, оживеле давно напуштене парохије и парохијани, повећано свештенство…тако да данас ове 2017. пљеваљско намјесништво има укупно шест парохија:
Архијерејски намјесник пљеваљски и старешина храма Свете Петке , први парох пљеваљски протојереј – ставрофор Боривоје Пантић,
Други парох пљеваљски протојереј – ставрофор Дарко Јовић,
Tрећа парохија пљеваљска на опслуживању,протојереј – ставрофор Огњен Перковић.
Парох први на Гукама и старешина храма Св.Георгија, протојереј -ставрофор Саша Јањић други парох на Гумама и протојереј Никола Олић трећи парох на Гукама.
Парохији првој пљеваљској поред храма Св.Петке припадају и храм Св.Великомученика Прокопија у Љутићима и Св.Димитрија у Вруљи.
Другој парохији пљеваљској припадају храм Св.Илије на Илином Брду и Св.Прокопија на Шулима, другој парохији на Гукама припада храм Св.апостола Петра и Павла на Бољанићима и храм Св.Василија Острошког у Малим Крћама,
Трећој парохији на Гукама припада храм Успења Пресвете Богородице на Стречању и храм Рођења Пресвете Богородице у Брвеници,
Такође, те 2002. одине, после више од седам деценија кренула је свечана литија поводом празника Св.Петке, главним улицама Пљеваља.
Септембра месеца 2017.године, почели су радови у цркви Св. Петке на фреско – осликавању. Радове ће извести фрескописац Борис Маркуш.
Поводом празника Свете Петке у организацији Епархије милешевске и црквене општине Пљевља, организују се и ове године духовне свечаности. Свечана духовна академија је 26.10. 017 у Дому војске, а 27.10 , Света арх.литургија, свечана литија улицама града и Народни сабор на Тргу патријарха Варнаве.
**** У писању вог текста као и другиг везаних за прошлост Пљеваља, од велике помоћи су ми били:
- Архив Српске православне цркве у Београду
- Архив Југославије и г-ђа Олга Ћоровић Гилер
- Породице: Росић ( патријар. Варнаве) Крезовић, Госпић, Ђенисијевић, Лисичић…
На чему им и овога пута, изражавам веику захвалност.
Аутор, Војкан Т Бојовић – аутор кнјиге „Црква свете Петке у Пљевљима“
