Spuštena je zavjesa na još jednu prvoligašku fudbalsku sezonu, nikad goru po Rudar, ali kada je u pitanju regularnost nikada sumnjiviju. Budućnost je šampion, Zeta kojoj je oduzeto šest bodova, bila je druga, a Mladost treća. Sve ekipe su imale isti broj bodova, što znači da je šampion tim koji je osvojio šest bodova manje od drugoplasiranog tima. Takođe granitna odbrana Lovćena, od kada je postalo jasno da se ne mogu spasisti od ispadanja u poslednje dva kola primila je 10 golova, a četiri od najboljeg strijelca lige Zorana Petrovića, u porazu od Mladosti od 7:2. Iz lige su ispali Jedisntvo, Lovćen i Bokelj, a Petrovac i Rudar moraće kroz Baraž da se bore za prvoligaški život.
Rudar je izgubio od sutjeske u psoelodnjem kolu sa 2:0, a ponovo je tim iz Pljevalja primio gol iz penala i poklekao u 90. minutu. Već viđena priča tokom sezone. Protiv Rudar ove sezone dosuženo je sedam jedanaesteraca, a ono što je interesantno svi su penali protiv Rudar svirani su na gostujućim terenima.
Protiv 6. Kolo Sutjeska-Rudar 1:0 sudija Jovan Karaluđerović
Protiv 14. kolo Mladost-Rudar 2:1 sudija Miloš Novović
Protiv 16. Kolo Zeta-Rudar 3:0 sudija Miovan Milačić
Protiv 21. Kolo Iskra-Rudar 1:0 sudija Predrag Radovanović
Protiv 26, kolo Budućnost-Rudar 3:2 2 penala sudija Miloš Novović
Protiv 33. kolo Sutjeska-Rudar 2:0 Sudija Vojin Vijinović
U korist Rudara dosuđena su dva penala, ali nijednom nisu uspjeli ga realizuju.
Za Rudar 13. kolo Lovćen 1:1 domaći Predrag Radovanović
Za Rudar 14. kolo Mladost 2:1 gosti Miloš Novović
Rudar je od ukupno 31 gola koliko je primio tokom prvenstva, čak osam primio od 80. do 90. minuta. Ovaj podatak ne bio alarmantan da se radi o mladim neiskusnim igračima, ali jeste kada se uzme u obzir iskustvo Rudarevih igrača. Rudar je primio tri gola u 90, dva u 89, jedan u po jedan u 87, 83. i 82. minutu. Od osam golova šest je odlučilo meč. Sa druge strane Pljevljaci su samo dva gola postigli u tom periodu igre. Rudar je kada je bilo najpotrebnije, odigrao najlošije. Poraz od Petrovca i remi sa Grbljam u poslednja tri kola dovoljno govore o svemu. Naravno tu je i polufinale Kupa, protiv Grblja, pa remi sa Lovćenom u Pljevljima, kada su na polovini Rudara bila tri protivnička igrača naspram 11 domaćih prilikom gola za goste i još niz primjera govore o tome da je tim izuzetno loše selektovan. Naravno o induvidualnim kvalitetima igrača Rudara ne treba trošiti riječi jer ko može da ospori kvalitet Božovića, Jankovića, Brnovića, Živkovića, Reljića, Alića, Melunovića, Radanovića, Radišića, Vukovića, Zečevića, Sopa…., ali fudbal je kolektivna igra. Nikada tokom jedne sezone Rudar nije promjenio četiri trenera a ove jeste, međutim ni ta „šok terapija“ nije dala rezultat. Ako svemu ovome dodamo iznenadni rastanak sa kapitenom i liderom ekipe Nedeljkom Vlahovićem u sred jesenjeg dijela sezone, pa na pauzi odlazak polovine tima, znači da je, možda ranije nego što se očekivalo, došlo do zasićenja i loše atmosfere i ekipi, tako da je sadašnje stanje realnost.
A realnost je da će se najtrofejiniji klub u Crnoj Gori za goli prvoligaški život boriti protiv Otranta, koji je bio treći u Drugoj ligi.
Otrant nije ni malo naivan protivnik, koji je odlično igrao tokom sezone. Ono što krasi tim iz Ulcinja je kolektivna igra. Od startnih jedanaest čak osam igrača dugo godina je zajedno u timu, ponikli su u Otrantu i žive za svoj klub. Rudar ako želi da i naredne godine bude prviligaš moraće da ispravi makar dvije stavri koje je radio tokom sezone. Prvo da odigra najbolje kada je najpotrebnije i drugo da individualne kvalitete podredi kolektivu.
